https://sputnikportal.rs/20251012/zemlja-postaje-tamnija-i-to-nije-dobra-vest-1191296921.html
Земља постаје тамнија и то није добра вест
Земља постаје тамнија и то није добра вест
Sputnik Србија
Захваљујући лаганој Земљиној ротацији од 1.673 километра на сат, ако су две тачке једнако удаљене од нашег екватора, требало би да буду релативно једнако... 12.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-12T22:00+0200
2025-10-12T22:00+0200
2025-10-12T22:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
геологија
земља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0d/1181554833_0:181:1024:757_1920x0_80_0_0_5ce18f778031a02285396d90fa58ba20.jpg
Нова студија, објављена у журналу ПНАС, урађена према подацима сателита Clouds and the Earth’s Radiant Energy System (CERES) сугерише да северна хемисфера заправо постаје тамнија од јужне хемисфере, а то би могао бити велики проблем док свет жури да ублажи климатске промене, пише Popular Mechanics.Тим научника, које је предводио Норман Лоуб из Истраживачког центра Ленгли при НАСА, открио је да северна хемисфера доживљава нето губитак зрачења у поређењу са јужном хемисфером. То значи да је „горња“ половина планете тамнија у смислу да апсорбује више светлости, а рефлектује мање.Све ово утиче на „радијациони буџет“ Земље, односно количину светлости коју планета апсорбује и поново емитује у свемир као излазно дуготаласно зрачење (ОЛР). Типично, ова неравнотежа се компензује океанским струјама које преносе енергију са јужне хемисфере на северну хемисферу, али промене на површини су толико пореметиле равнотежу да океанске струје нису надокнађивале разлику у последње две деценије."Затамњење северне хемисфере у односу на јужну хемисферу повезано је са променама у хемисферним разликама у интеракцијама аеросоли и зрачење, површинском албеду и променама у кружењу воде у природи. Како облаци реагују на ову хемисферну неравнотежу, има важан утицај на климу у будућности", написали су аутори.Један од главних покретача ове промене је албедо, односно рефлексивност Земљине површине. Најупечатљивија компонента је арктички морски лед, чији брзи пад брзо замењује рефлектујуће површине (снег и лед) површинама које више апсорбују светлост (копно и морска вода). Ово повећава апсорпцију сунчеве светлости, чиме се подиже температура површине, и главни је разлог зашто се поларни региони Земље загревају четири пута брже од осталих делова света.Америчка Национална управа за океане и атмосферу (НОАА) 2024. детаљно је објаснила како смањене емисије из прекоокеанског бродарства заправо могу убрзати климатске промене због наглог смањења рефлектујућих облака познатих као „бродски трагови“. Наравно, више загађења није решење, јер ови гасови и даље задржавају топлоту на планети, али ово откриће је навело неке научнике да размотре експериментисање са техникама гео-инжењеринга као што су убризгавање стратосферних аеросола или посветљавање морских облака.У случају разлике у „радијационим буџетима“ између две хемисфере, док су еколошки закони северне хемисфере довели до одређеног напретка у смањењу загађења, јужна хемисфера је доживела екстремне налете убризгавања аеросола из бројних извора – од аустралијских пожара до ерупција вулкана Тонга 2021. и 2022. године, наводи портал Физ.орг.Док се разлика између ових „радијационих буџета“ полако повећава (за око 0,34 вата по квадратном метру по деценији), разлике ће бити довољне да значајно утичу на климатске моделе и искриве наш поглед на будућност планете.Погледајте и:
земља
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, геологија, земља
наука и технологија, геологија, земља
Земља постаје тамнија и то није добра вест
Захваљујући лаганој Земљиној ротацији од 1.673 километра на сат, ако су две тачке једнако удаљене од нашег екватора, требало би да буду релативно једнако загрејане сунчевим зрачењем. Наравно, стварност није баш тако једноставна.
Нова
студија, објављена у журналу ПНАС, урађена према подацима сателита Clouds and the Earth’s Radiant Energy System (CERES) сугерише да северна хемисфера заправо постаје тамнија од јужне хемисфере, а то би могао бити велики проблем док свет жури да ублажи климатске промене,
пише Popular Mechanics.
Тим научника, које је предводио Норман Лоуб из Истраживачког центра Ленгли при НАСА, открио је да северна хемисфера доживљава нето губитак зрачења у поређењу са јужном хемисфером. То значи да је „горња“ половина планете тамнија у смислу да апсорбује више светлости, а рефлектује мање.
Све ово утиче на „радијациони буџет“ Земље, односно количину светлости коју планета апсорбује и поново емитује у свемир као излазно дуготаласно зрачење (ОЛР). Типично, ова неравнотежа се компензује океанским струјама које преносе енергију са јужне хемисфере на северну хемисферу, али промене на површини су толико пореметиле равнотежу да океанске струје нису надокнађивале разлику у последње две деценије.
"Затамњење северне хемисфере у односу на јужну хемисферу повезано је са променама у хемисферним разликама у интеракцијама аеросоли и зрачење, површинском албеду и променама у кружењу воде у природи. Како облаци реагују на ову хемисферну неравнотежу, има важан утицај на климу у будућности", написали су аутори.
Један од главних покретача ове промене је албедо, односно рефлексивност Земљине површине. Најупечатљивија компонента је арктички морски лед, чији брзи пад брзо замењује рефлектујуће површине (снег и лед) површинама које више апсорбују светлост (копно и морска вода). Ово повећава апсорпцију сунчеве светлости, чиме се подиже температура површине, и главни је разлог зашто се поларни региони Земље загревају четири пута брже од осталих делова света.
Други главни извор рефлексивности су облаци, а недавне студије су откриле да су се облаци, посебно ниски облаци, смањили у последњим деценијама. Поврх свега, то би делом могло бити и зато што северна хемисфера загађује мање него раније. Аеросоли (ситне честице које чине различите облике загађења ваздуха) могу деловати као семе за формирање облака, а мање семена значи мање облака.
Америчка Национална управа за океане и атмосферу (НОАА) 2024. детаљно је објаснила како смањене емисије из прекоокеанског бродарства заправо могу убрзати климатске промене због наглог смањења рефлектујућих облака познатих као „бродски трагови“. Наравно, више загађења није решење, јер ови гасови и даље задржавају топлоту на планети, али ово откриће је навело неке научнике да размотре експериментисање са техникама гео-инжењеринга као што су убризгавање стратосферних аеросола или посветљавање морских облака.
У случају разлике у „радијационим буџетима“ између две хемисфере, док су еколошки закони северне хемисфере довели до одређеног напретка у смањењу загађења, јужна хемисфера је доживела екстремне налете убризгавања аеросола из бројних извора – од аустралијских пожара до ерупција вулкана Тонга 2021. и 2022. године, наводи портал Физ.орг.
Док се разлика између ових „радијационих буџета“ полако повећава (за око 0,34 вата по квадратном метру по деценији), разлике ће бити довољне да значајно утичу на климатске моделе и искриве наш поглед на будућност планете.
