Где су најскупљи, а где најјефтинији аутомобили у Европи
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Поређење цена аутомобила широм Европе сложен је задатак. Наизглед логично фокусирање на један или неколико конкретних модела може дати погрешну слику – јер цене возила не зависе само од произвођача, већ и од пореске политике, тржишних навика и нивоа куповне моћи у свакој земљи.
Еуростатов индекс нивоа цена за "личну транспортну опрему"показује како се цене аутомобила, мотоцикала и бицикала разликују између држава. У просеку, вредност 100 означава просек Европске уније, а свака земља се мери у односу на тај праг.
Турска најскупља у Европи, Данска предводи унутар ЕУ
Турска је убједљиво најскупља земља за куповину аутомобила и других личних возила међу 36 европских држава – цене су чак 36,4% више од просека ЕУ. То значи да би возило које у ЕУ кошта 100 евра у Турској коштало 136,4 еура. Ипак, овај јаз је нешто мањи него 2021. године, када је износио 47,1%.
У оквиру Европске уније, Данска је најскупља, с ценама 19,1% изнад просјека ЕУ.
„Директно опорезивање аутомобила (ПДВ и таксе приликом куповине) значајно се разликује између чланица ЕУ. Данска је екстреман пример високих пореза, што објашњава њен високи индекс цена“, објашњава Георг Страсер, истраживач Европске централне банке (ЕЦБ).
Од осталих земаља са високим ценама издвајају се Исланд (18,1%), Холандија (14,3%), Ирска (10,3%) и Швајцарска (10,2%).
Северна Македонија и Словачка најјефтиније
На другом крају лествице, Сјеверна Македонија и Словачка су најповољније земље за куповину возила. Ако је просек ЕУ 100, исти аутомобили тамо коштају 87,7 и 88,6 еура – што значи да су 12,3% и 11,4% јефтинији од европског просека.
Међу земљама са нижим ценама су и Словенија (8,7%), Кипар (8,6%), Чешка (8,4%), Норвешка (8,3%), Латвија (7,5%), Црна Гора и Пољска (7,2%), где су аутомобили барем 7% јефтинији од просека ЕУ.
Од четири највеће економије Европске уније, Шпанија има најниже цене возила – 3,8% испод просека ЕУ.
Немачка је благо изнад просека (0,4%), док су Француска и Италија готово идентичне просеку, са ценама 0,2% и 0,3% нижим.
Зашто су разлике толике?
Страсер објашњава да је главни разлог комбинација опорезивања и тзв. pricing-to-market стратегије, којом произвођачи прилагођавају цене сваком тржишту.
„Разлике у преференцијама потрошача, брендовима, карактеристикама модела и нивоу дохотка стварају простор да произвођачи формирају различите цене по државама“, каже он.
Таква пракса функционише све док је прекогранична продаја аутомобила (арбитража) ограничена. У пракси, куповина аутомобила у иностранству и прилагођавање различитим спецификацијама модела довољно су компликовани да одрже разлике у ценама чак и унутар ЕУ.
Утицај пореза и типа погона
Страсер додаје да порези додатно компликују поређење цена, јер многе земље примењују различите стопе зависно од карактеристика возила – посебно када су у питању електрични аутомобили.
„Земља која високо опорезује конвенционалне аутомобиле, а истовремено ослобађа електричне од пореза, може на просечном нивоу изгледати као ‘скупа’, иако индекс не одражава ту разлику у структури тржишта“, појашњава он.
Подаци ОЕЦД-а о ценама аутомобила пре и после опорезивања показују да сама стопа ПДВ-а није довољна да објасни разлике – већ кључну улогу имају и друге дажбине, локалне таксе и тзв. бонус-малус системи, који стимулишу еколошки прихватљивије моделе.
Европско тржиште аутомобила показује да није све у цени модела – већ у комбинацији пореза, тржишне моћи, преференција и спремности да се плати, пренео је "Инвеститор".
За потрошаче који размишљају о куповини аутомобила у иностранству, вреди добро проучити укупне трошкове – од царина и регистрације до пореза и опреме – јер „јефтинији ауто“ у другој земљи често није и стварно јефтинији.
Погледајте и:
