https://sputnikportal.rs/20251024/panika-eu-birokrata-pokrecu-jos-jedan-antiruski-i-antitrampovski--projekat--osudjen-na-propast-1191754190.html
Паника ЕУ бирократа: Покрећу још један антируски и „антитрамповски“ пројекат – осуђен на пропаст
Паника ЕУ бирократа: Покрећу још један антируски и „антитрамповски“ пројекат – осуђен на пропаст
Sputnik Србија
Паника ЕУ бирократа: Покрећу још један антируски и „антитрамповски“ пројекат – осуђен на пропаст
2025-10-24T17:26+0200
2025-10-24T17:26+0200
2025-10-24T17:26+0200
свет
свет
свет – политика
европска унија (еу)
обавештајне службе
циа
русија
доналд трамп
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111979/35/1119793563_0:201:2927:1847_1920x0_80_0_0_f8b363c4cd834753daac0b4c23cc6654.jpg
А пре свега под теретом све очигледнијих и чешћих политичких победа, такозваних суверенистичких покрета и странака, додаје Вукашиновић.„Дакле, идеја је да се на неким старим, историјски провереним рецептима антируског карактера створи један утисак како је Европа монолитна и како она и у тој обавештајној сфери може да буде некакав глобални конкурент Русији, Америци, Кини итд. Мислим да ефекти такве једне мере неће донети никакве резултате и да се може десити оно што већ одавно предвиђамо, а то је да само подстакну бунт незадовољних грађана против званичног Брисела и бриселске бирократије. Који су један механизам који је и до сада представљао продужену руку оног такође лево-либералног Вашингтона.“Паника бриселских бирократаТако да од „европске ЦИА“ нема ништа, а ова криза је показала једно старо историјско правило које се суштински своди на народну изреку да је кошуља увек ближа од капута, јер кад год је била нека криза, европске државе су се понашале у складу са том изреком, додаје Вукашиновић.Јер европске државе су увек водиле рачуна о томе да заштите првенствено своје интересе, а да тек онда воде рачуна о неким ширим европским интересима, истиче Вукашиновић.ЦИА вршља по Европи од 1945.На питање колико су јаке обавештајне службе земаља ЕУ, Вукашиновић одговара да је Европа окупирана од 1945. године и да се ниједна обавештајна операција у Европи није могла спровести без надзора америчке ЦИА, што је постало јасно шездесетих и седамдестих година.„Рецимо, поменули сте операцију 'Гладио' у Италији а ја бих додао још два важна политичка догађаја. То је свргавање генерала Шарла Де Гола под утицајем догађаја из 1968. С тим да је врло мало познат податак у јавности да је одлука о свргавању Де Гола донета чак четири године раније, 1964. на једном тајном скупу Билдерберг групе у Вилијамсбургу у Америци. Донета је одлука о свргавању генерала Де Гола и о подршци тада социјалистичком председничком кандидату Гастону де Феру, чија се тадашња интернационалистичка оријентација савршено уклапала у планове Билдерберговаца. А не заборавимо да је ЦИА стала иза државних удара у Грчкој и Турској.“И коначно, Вукашиновић тврди да нема никакву сумњу да су исти кругови иза кулиса стајали иза убиства шведског премијера Улофа Палмеа фебруара 1986.ЕУ прави своју ЦИА у страху од – ТрампаСуочене са хировитим односом Доналда Трампа према Кијеву и савезницима, обавештајне агенције Европске уније покушавају да направе једну заједничку обавештајну организацију, такозвану европску ЦИА“.Пристисак на дубљу обавештајну сарадњу држава чланица нагло се појачао након што је Трампова администрација у марту обуставила размену обавештајних података са Кијевом.Од тада су обавештајне агенције широм Европе убрзано почеле да закопавају деценије поверења и граде заједнички „обавештајни фронт“ како би се супротставиле, пре свега руској, за сада „хибридној агресији“, пише Политика.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250731/cia-razotkrila-klintonova-namerno-naduvala-skandal-o-trampovom-dosluhu-sa-rusijom-tokom-izbora-1188418329.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
паника, еу, циа, обавештајци, страх, русија, доналд трамп, panika, eu, cia, obaveštajci, strah, rusija, donald tramp
паника, еу, циа, обавештајци, страх, русија, доналд трамп, panika, eu, cia, obaveštajci, strah, rusija, donald tramp
Паника ЕУ бирократа: Покрећу још један антируски и „антитрамповски“ пројекат – осуђен на пропаст
Покушај Европске уније да направи неку своју ЦИА само је један од наставака не само антируске политике званичног Брисела него и антитрамповске политике коју воде лево-либералне елите у свом очају и безидејности, каже за Спутњик новинар Милорад Вукашиновић.
А пре свега под теретом све очигледнијих и чешћих политичких победа, такозваних суверенистичких покрета и странака, додаје Вукашиновић.
„Дакле, идеја је да се на неким старим, историјски провереним рецептима антируског карактера створи један утисак како је Европа монолитна и како она и у тој обавештајној сфери може да буде некакав глобални конкурент Русији, Америци, Кини итд. Мислим да ефекти такве једне мере неће донети никакве резултате и да се може десити оно што већ одавно предвиђамо, а то је да само подстакну бунт незадовољних грађана против званичног Брисела и бриселске бирократије. Који су један механизам који је и до сада представљао продужену руку оног такође лево-либералног Вашингтона.“
Паника бриселских бирократа
Тако да од „европске ЦИА“ нема ништа, а ова криза је показала једно старо историјско правило које се суштински своди на народну изреку да је кошуља увек ближа од капута, јер кад год је била нека криза, европске државе су се понашале у складу са том изреком, додаје Вукашиновић.
Јер европске државе су увек водиле рачуна о томе да заштите првенствено своје интересе, а да тек онда воде рачуна о неким ширим европским интересима, истиче Вукашиновић.
„Овде се у суштини ради о паници европских бирократа који су уложили исувише много у овај рат у Украјини. Очигледно је да и ситуације на фронту и унутрашње политичке, економске и социјалне прилике код њих изазивају панику и стварају некакав лажни наратив и утисак о томе да се наводно Русија припрема да нападне Европу. А то је стари историјски рецепт који, по мени више нема такву тежину као у доба Хладног рата. Јер, између осталог и захваљујући и друштвеним мрежама и некаквим алтернативним начинима информисања, европски грађани виде да је у току једна велика превара и због тога масовно гласају за суверенистичке покрете и странке.“
ЦИА вршља по Европи од 1945.
На питање колико су јаке обавештајне службе земаља ЕУ, Вукашиновић одговара да је Европа окупирана од 1945. године и да се ниједна обавештајна операција у Европи није могла спровести без надзора америчке ЦИА, што је постало јасно шездесетих и седамдестих година.
„Рецимо, поменули сте
операцију 'Гладио' у Италији а ја бих додао још два важна политичка догађаја. То је свргавање генерала
Шарла Де Гола под утицајем догађаја из
1968. С тим да је врло мало познат податак у јавности да је одлука о свргавању Де Гола донета чак четири године раније, 1964. на једном тајном скупу
Билдерберг групе у Вилијамсбургу у Америци. Донета је одлука о свргавању генерала Де Гола и о подршци тада социјалистичком председничком кандидату Гастону де Феру, чија се тадашња интернационалистичка оријентација савршено уклапала у планове Билдерберговаца. А не заборавимо да је ЦИА стала иза
државних удара у Грчкој и Турској.“
И коначно, Вукашиновић тврди да нема никакву сумњу да су исти кругови иза кулиса стајали иза
убиства шведског премијера Улофа Палмеа фебруара 1986.
„Према томе, ниједна од тих обавештајних акција и операција није могла да прође без надзора америчке обавештајне службе. Немам никакву сумњу да као што су пропали покушаји стварања некакве јединствене европске војске или европске армије, тако ће вероватно и ова идеја о формирању неке европске обавештајне агенције налик на ЦИА да пропадне. Пре свега због унутрашњих противречности које у овом тренутку разарају било какву идеју о некој геополитички еманципованој Европи, односно ЕУ“, закључио је Вукашиновић.
ЕУ прави своју ЦИА у страху од – Трампа
Суочене са хировитим односом Доналда Трампа према Кијеву и савезницима, обавештајне агенције Европске уније покушавају да направе једну заједничку обавештајну организацију, такозвану европску ЦИА“.
Пристисак на дубљу обавештајну сарадњу држава чланица нагло се појачао након што је Трампова администрација у марту обуставила размену обавештајних података са Кијевом.
Од тада су обавештајне агенције широм Европе убрзано почеле да закопавају деценије поверења и граде заједнички „обавештајни фронт“ како би се супротставиле, пре свега руској, за сада „хибридној агресији“, пише Политика.
