Нова шанса за Српску: Трампова Америка могла би да покаже заокрет – у изборном дану
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
Позив Жељке Цвијановић да амерички посматрачи прате председничке изборе у Републици Српској добра је идеја јер би они, након избора, оставили јасну поруку – после њихове потврде да су избори били регуларни било би теже потурати причу о нерегуларностима. А Српска очекује и заокрет Трампове администрације у односу на Бајденову према БиХ.
Никада не звучи лепо када се изборе у некој сувереној држави меша неко са стране, каже за Спутњик професор факултета политичких наука из Бањалуке, др Владе Симовић. Суверена држава, каже он, треба сама са својим институцијама да спроводи изборе. Али, то све није случај и са Босном.
Амерички посматрачи гарантују легитимност избора
БиХ је, наводи наш саговорник, специфична по томе што се врло често у питање доводи легитимност избора.
„Стално имамо расправе после избора, да ли су били исправни, регуларни, нерегуларни. У том контексту, није лоше да, поред домаћих посматрача и актера који ће да прате изборе, и испред политичких партија, али и независних посматрача, буде и оних који ће то да раде са неке друге стране, конкретно из САД“, наводи Симовић.
Присуство америчких посматрача гарантовало би да након њиховог одржавања не би могла да се кроз јавни простор провлачи прича о нерегуларности, додаје он и подсећа како су изгледали прошли, редовни избори за председника Републике Српске, када је Централна изборна комисија БиХ (ЦИК), након победе Милорада Додика, без икаквих разлога наложила поновно бројање гласова. У случају да амерички посматрачи присуствују одржавању избора, тешко да би поново могло да до тога дође.
Заштита Дејтонског споразума
Са друге стране, позив Жељке Цвијановић америчким посматрачима може се тумачити и као покушај проблематизовања питања сталног насртаја на Дејтонски споразум, који инострани актери у континуитету врше тридесет година. Наш саговорник подсећа да је Дејтонски мировни споразум гарант мира у БиХ.
„Ово је на неки начин и покушај Републике Српске да очува мир у БиХ и да не дозволи да инострани актери угрозе онај минимум око којег можемо овде да се сагласимо и функционишемо, а то је Дејтонски мировни споразум. Да би се тако нешто десило, ви морате имати партнере, морате имати подршку унутар неког из круга најмоћнијих земаља света“, истиче Симовић.
Република Српска има срећу да Русија подржава Дејтонски споразум и његовом пуном капацитету, а ту је и Кина, која је, како Симовић каже, такође посвећена очувању суверенитета и унутрашњег уређења БиХ.
„У том контексту било би идеално када би и нова америчка администрација следила исти курс. Такав приступ омогућио би свим странама у БиХ да почну да разговарају о будућности БиХ на другачији начин, сматра Симовић. За сада, ситуација је таква да бошњачке и такозване грађанске струје, осокољене ранијим дипломатским ангажманима САД мисле да могу да лако пређу из дејтонске БиХ у унитарну. Међутим, то није лако“, категоричан је наш саговорник.
Настојања бошњачке елите окупљене у бошњачким и „грађанским“ странкама изазивају низ проблема, чак отварају простор и за конфликт који би могао да буде радикалан колико и онај из деведесетих година. Зато је јако битно да се глас Републике Српске, с времена на време чује, а да она потом добије и партнере који би јој гарантовали оно што јој по Дејтонском споразуму и припада.
Блискост идеологија Вашингтона и Бањалуке
Према Симовићевим речима, изјава Цвијановићеве интересантна је и несумњиво се ослања на политичке догађаје у БиХ и Републике Српске, али и на глобалне политичке догађаје у протеклих неколико месеци.
„Мислим да су Сједињене Америчке Државе преузеле иницијативу када је реч о Босни и Херцеговини и да на неки начин желе да ставе европским партнерима на знање да су они ипак и главни креатори Дејтонског мировног споразума, али и онај вето играч који тај споразум може да одржи или да га угрози“, сматра Симовић.
У том контексту, они се супротстављају и бившим политикама које су спроводиле раније америчке администрације, које су пропагирале тзв. Воук идеологију и која је имала блиске партнере у државама попут немачке, Француске, Скандинавских држава.
Са идеолошком променом у Сједињеним државама, Република Српска препознаје да је на сличном идеолошком трагу – ради се, објашњава Симовић, о суверенистичкој и неоконзервативној идеји и ту се види могућност за партнерство између Вашингтона и Бањалуке.
Тако би се и позив Цвијановићеве америчким посматрачима могао тумачити као покушај задобијања америчке подршке за неутралисање политике коју спроводи Кристијан Шмит и западни дипломатски кругови.
„Верујем да је ово изјава коју је српски члан Председништва донела управо на бази свог искуства коју је имала с америчком државом, а које је било јако позитивно, где она вероватно мисли и верује да се у овој новој америчкој администрацији могу пронаћи партнери Републици Српској, као што верујем да је и добар део остатка света, укључујући ту Руску федерацију, далеко више сматра да је садашња америчка администрација и идеолошки дискурс који они заговарају, нешто што је далеко боље по међународне односе у односу на оно што смо имали раније у време Џозефа Бајдена и сличних идеолошких дискурса“, закључује Симовић.
Подсећамо, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић сматра да би амерички посматрачи требало да се укључе у превремене изборе у Републици Српској како би се спречиле манипулације. Према њеним речим,а ако избори за председника Републике Српске, заказани за 23. новембар буду одржани, представљали гласање против „илегалних унилатералних наметања Кристијана Шмита“.
„Ако ови наметнути и крајње непотребни избори и буду одржани, биће то гласање против нелегалних унилатералних наметања Кристијана Шмита и наставка глобалистичке агенде којом су глобалисти и експерименталисти заробили и парализовали Босну и Херцеговину. Значи, биће то само наставак борбе Републике Српске за слободу у којој ћемо их победити и кад морамо играти по њиховим правилима“, написала је Цвијановићева на друштвеној мрежи Икс.
Погледајте и:
