00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Горанка“
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Алекса Јелић: Земља без културе је земља без идентитета
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли ће преговори Русије и Америке укључити – Србију
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Невероватно откриће о мистериозном објекту 3I Атлас

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијомКомета, метеор
Комета, метеор - Sputnik Србија, 1920, 02.11.2025
Пратите нас
Резултати истраживања са телескопа Џејмс Веб откривају да је интерстеларна комета 3I/АТЛАС, посетилац из другог звезданог система, дубоко промењена милијардама година бомбардовања галактичким космичким зрацима.
Због овога, омотач комете, дебео 15 до 20 метара, више не подсећа на оригинални материјал из матичног звезданог система комета, што представља праву "парадигму промене" у проучавању таквих објеката.
Комета 3I/АТЛАС, откривена у јулу ове године и потврђена као интерстеларни посетилац, достигао је перихелијон (најближу тачку Сунцу) 29. октобра. Са брзином већом од 210.000 км/х, креће се равномерном и равном путањом кроз наш Сунчев систем, али његова површина носи трагове дугог путовања кроз Млечни пут без заштите хелиосфере – магнетног штита наше звезде, пише портал Лајв сајенс.
Ромаин Мађоло, вођа истраживања и истраживач на Краљевском институту за ваздушну аеронаутику, објашњава: "То је веома споро, али током милијарди година, ефекат је веома јак."
Његов тим је користио спектрограф блиског инфрацрвеног зрачења JWST-a да посматра комету 27. августа, потврђујући да је богат угљен-диоксидом (ЦО2). Космички зраци, високоенергетске честице које делују слободно изван Сунчевог система, претворили су угљен-моноксид (ЦО) у ЦО2, мењајући хемијски састав и структуру леда на комету.

Како је зрачење променило комету?

Симулације су показале да је само једна милијарда година изложености галактичким космичким зрацима довољна да формира дебелу, зрачењем обрађену кору. Ове симулације, прилагођене из студије из 2020. о комети 67P/Churyumov-Gerasimenko (која је истраживана мисијом Розета), базиране су на лабораторијским експериментима који опонашају ефекте зрачења. Кора дубине 15-20 метара "закључала" је оригиналне материјале из матичног звезданог система дубоко у језгру комете, и они се можда никада неће ослободити осим у случају екстремне соларне ерозије.
За разлику од комета у нашем Сунчевом систему, који су делимично заштићене хелиосфером и пролазе близу Јупитера и Земље, 3I/АТЛАС је провео већи део свог "живота" у бескрајном међузвезданом простору. Ово је чини потенцијално најстаријом кометом икада виђеном – око 3 милијарде година старијом од нашег 4,6 милијарди година старог Сунчевог система.

Поређење са другим кометама и импликације

Док су комете попут 67P делимично очуване, 3I/АТЛАС представља "производ свог међузвезданог путовања". Мађоло истиче: "Морамо бити опрезни и узети у обзир процесе старења, па је то више посла за научнике, али 3I/АТЛАС остаје веома занимљив."
Ова открића захтевају промену парадигме у проучавању интерстеларних објеката, фокусирајући се на зрачењем обрађене материјале уместо на "чисте" узорке из прошлости. Даља посматрања пре и после перихелијона могла би открити разлике у саставу, откривајући наговештаје оригиналног састава.
"Биће веома занимљиво упоредити посматрања пре перихелијона, када је стигао у Сунчев систем, са онима после перихелијона када је дошло до неке ерозије. Можда гледајући те разлике, можемо добити неке индикације о његовом почетном саставу", додаје Мађоло.
Ова истраживања, укључујући и опсервације са НАСА-иног орбитера SPHEREx у августу, помажу у разумевању путање и састава комете, пружајући увид у друге звездане системе и историју нашег сопственог.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала