https://sputnikportal.rs/20251103/ljudi-su-nekad-nocu-spavali-iz-dva-puta-a-onda-je-ta-navika-nestala-iz-jednog-razloga--1192092919.html
Људи су некад ноћу спавали из два пута, а онда је та навика нестала из једног разлога
Људи су некад ноћу спавали из два пута, а онда је та навика нестала из једног разлога
Sputnik Србија
Историјски докази показују да су људи у прошлости практиковали "бифазни сан", односно спавање у два одвојена дела током ноћи, са будним периодом између. Ова... 03.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-03T22:55+0100
2025-11-03T22:55+0100
2025-11-03T22:55+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/0b/1166264822_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_1349cd168cb4f04ef1208a5f25e78b7f.jpg
Према чланку објављеном на порталу "Сајнс Алерт", који се позива на рад историчара Роџера Екирха са Виџинија Теч универзитета, бифазни сан је био широко распрострањен у средњем веку и раном модерном периоду. Људи би легли да спавају убрзо након заласка сунца, спавали око четири сата (први сан), затим се будили на један до три сата током којих су обављали разне активности – од молитве и читања до разговора или чак посета комшијама. Након тога би уследио "други сан" до свитања, пише "Сајнс Алерт" . Екирх је прикупио преко 500 историјских извора, укључујући дневнике, судске записе, медицинске текстове и књижевна дела, који потврђују ову праксу. На пример, у енглеским судским документима из 17. века помиње се да су лопови често користили период будности између два сна за провале, јер су знали да ће куће бити отворене. Француски лекар из 16. века саветовао је паровима да воде љубав управо у том међупериоду, сматрајући га најплоднијим. Зашто је бифазни сан нестао? Према Екирху, кључни фактор за нестанак ове навике била је појава уличне расвете у градовима крајем 17. и почетком 18. века. У Лондону и Паризу, уличне лампе су продужиле дневне активности, померајући време одласка на спавање на касније сате. Ово је довело до консолидације сна у један дуги блок, уместо два одвојена. Индустријска револуција додатно је убрзала ову промену. Фабрички радници морали су да устају рано, без обзира на природни ритам, што је учинило бифазни сан непрактичним. До краја 19. века, медицински стручњаци су почели да промовишу осмочасовни непрекидни сан као идеал, а електрично осветљење омогућило је активности дубоко у ноћ. Да ли је сан из два дела природнији? Нека истраживања сугеришу да је бифазни сан можда ближи природном људском ритму. Експеримент психијатра Томаса Вера из 1990-их показао је да, када су људи изложени 14 сати мрака дневно (без вештачког светла), спонтано прелазе на бифазни образац сна – спавајући око четири сата, будни један до два сата, па још четири сата. Током будног периода, учесници су имали повишен ниво пролактина, хормона који изазива опуштеност сличну медитацији. Ово подржава идеју да је међупериод био време за рефлексију и опуштање, а не само за обављање послова. Савремени повратак старој навици Данас, са флексибилним радним временима и радом од куће, неки људи поново експериментишу са бифазним сном. Међутим, стручњаци упозоравају да нагло прекидање сна може пореметити циркадијални ритам и довести до проблема са спавањем. Историја показује да је наш тренутни монофазни сан релативно нов изум, каже Екирх. "Разумевање прошлости може нам помоћи да боље управљамо сном у савременом свету". навео је он.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Људи су некад ноћу спавали из два пута, а онда је та навика нестала из једног разлога
Историјски докази показују да су људи у прошлости практиковали "бифазни сан", односно спавање у два одвојена дела током ноћи, са будним периодом између. Ова навика, позната као "први сан" и "други сан", била је уобичајена у Европи до краја 18. века, али је постепено нестала под утицајем индустријализације и модерног начина живота.
Према чланку објављеном на порталу "Сајнс Алерт", који се позива на рад историчара Роџера Екирха са Виџинија Теч универзитета, бифазни сан је био широко распрострањен у средњем веку и раном модерном периоду. Људи би легли да спавају убрзо након заласка сунца, спавали око четири сата (први сан), затим се будили на један до три сата током којих су обављали разне активности – од молитве и читања до разговора или чак посета комшијама. Након тога би уследио "други сан" до свитања,
пише "Сајнс Алерт" .
Екирх је прикупио преко 500 историјских извора, укључујући дневнике, судске записе, медицинске текстове и књижевна дела, који потврђују ову праксу.
На пример, у енглеским судским документима из 17. века помиње се да су лопови често користили период будности између два сна за провале, јер су знали да ће куће бити отворене.
Француски лекар из 16. века саветовао је паровима да воде љубав управо у том међупериоду, сматрајући га најплоднијим.
Зашто је бифазни сан нестао?
Према Екирху, кључни фактор за нестанак ове навике била је појава уличне расвете у градовима крајем 17. и почетком 18. века. У Лондону и Паризу, уличне лампе су продужиле дневне активности, померајући време одласка на спавање на касније сате. Ово је довело до консолидације сна у један дуги блок, уместо два одвојена.
Индустријска револуција додатно је убрзала ову промену. Фабрички радници морали су да устају рано, без обзира на природни ритам, што је учинило бифазни сан непрактичним.
До краја 19. века, медицински стручњаци су почели да промовишу осмочасовни непрекидни сан као идеал, а електрично осветљење омогућило је активности дубоко у ноћ.
Да ли је сан из два дела природнији?
Нека истраживања сугеришу да је бифазни сан можда ближи природном људском ритму. Експеримент психијатра Томаса Вера из 1990-их показао је да, када су људи изложени 14 сати мрака дневно (без вештачког светла), спонтано прелазе на бифазни образац сна – спавајући око четири сата, будни један до два сата, па још четири сата.
Током будног периода, учесници су имали повишен ниво пролактина, хормона који изазива опуштеност сличну медитацији. Ово подржава идеју да је међупериод био време за рефлексију и опуштање, а не само за обављање послова.
Савремени повратак старој навици
Данас, са флексибилним радним временима и радом од куће, неки људи поново експериментишу са бифазним сном. Међутим, стручњаци упозоравају да нагло прекидање сна може пореметити циркадијални ритам и довести до проблема са спавањем.
Историја показује да је наш тренутни монофазни сан релативно нов изум, каже Екирх.
"Разумевање прошлости може нам помоћи да боље управљамо сном у савременом свету". навео је он.
