https://sputnikportal.rs/20251106/prva-velika-inovacija-covecanstva-kako-su-izgledali-alati-nasih-dalekih-predaka-foto-1192156575.html
Прва велика иновација човечанства: Како су изгледали алати наших далеких предака /фото/
Прва велика иновација човечанства: Како су изгледали алати наших далеких предака /фото/
Sputnik Србија
На налазишту Наморотукунан, у Кенији, међународни тим истраживача открио је један од најстаријих и најдуговечнијих доказа производње каменог алата или оруђа... 06.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-06T22:26+0100
2025-11-06T22:26+0100
2025-11-06T22:26+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0c/1190074353_0:781:2048:1933_1920x0_80_0_0_f7fa9f8e10ccc429a72428c46e53e2b0.jpg
Током скоро 300.000 година рани људи правили су камени алат док су се суочавали са сталним шумским пожарима, екстремним сушама и драматичним променама окружења.Нова студија објављена у ,,Nature Communications'' открива изузетне доказе о овој технолошкој традицији у басену Туркане у Кенији, пише Сајенс Дејли.Ову древни радови, суштински први вишенаменски ,,швајцарци'', показују да су наши преци не само успели да се адаптирају на екстремне промене у једној од најнестабилнијих ера Земље, већ су и напредовали.,,Ово налазиште открива изузетну причу о културном континуитету. Оно што видимо није једна иновација, већ дуготрајна технолошка традиција'', рекао је Дејвид Р. Браун, професор антропологије Универзитета Џорџ Вашингтон и сарадник Института Макс Планк.Како наводи Сузана Карваљо, директорка науке у Националном парку Горонгоса у Мозамбику и ауторка студије, ова открића показују да је употреба алата можда била много присутнија адаптација међу нашим прецима приматима.Једно од кључних открића је да су рани хоминини развили камене алате са оштрим ивицама, а онда су знање и технику преносили с генерације на генерацију током невероватно дугог периода.Поређења ради, ова технологија постојала је током 300.000 година, пре око 40.000 година нестали су неандерталци, а анатомски модерни људи (Хомо сапиенс) почели су да се баве пољопривредом тек пре око 10.000 година, док се сматра да су прве цивилизације настале у Месопотамији пре око 5.000-6.000 година.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0c/1190074353_0:589:2048:2125_1920x0_80_0_0_458f17fa5273ad0174737f9f112a2a10.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, археологија
наука и технологија, друштво, археологија
Прва велика иновација човечанства: Како су изгледали алати наших далеких предака /фото/
На налазишту Наморотукунан, у Кенији, међународни тим истраживача открио је један од најстаријих и најдуговечнијих доказа производње каменог алата или оруђа олдувијан технологије, датираног отприлике пре између 2,75 и 2,44 милиона година.
Током скоро 300.000 година рани људи правили су камени алат док су се суочавали са сталним шумским пожарима, екстремним сушама и драматичним променама окружења.
Нова студија
објављена у
,,Nature Communications'' открива изузетне доказе о овој технолошкој традицији у басену Туркане у Кенији,
пише Сајенс Дејли.
Ову древни радови, суштински први вишенаменски ,,швајцарци'', показују да су наши преци не само успели да се адаптирају на екстремне промене у једној од најнестабилнијих ера Земље, већ су и напредовали.
,,Ово налазиште открива изузетну причу о културном континуитету. Оно што видимо није једна иновација, већ дуготрајна технолошка традиција'', рекао је Дејвид Р. Браун, професор антропологије Универзитета Џорџ Вашингтон и сарадник Института Макс Планк.
Како наводи Сузана Карваљо, директорка науке у Националном парку Горонгоса у Мозамбику и ауторка студије, ова открића показују да је употреба алата можда била много присутнија адаптација међу нашим прецима приматима.
,,Наморотукунан пружа редак поглед на промењиви свет који је одавно нестао – реке које мењају токове, пожаре који су разарали простор у околини, ширење пустиње – док се алати нису мењали. Скоро 300.000 година исто умеће је опстајало, можда показујући једну од наших најстаријих навика, да користимо технологију да будемо стабилни упркос променама'', рекао је Ден В. Палку Ролијер, коаутор и научник са Универзитета у Утрехту и Универзитета у Сао Паолу.
Једно од кључних открића је да су рани хоминини развили камене алате са оштрим ивицама, а онда су знање и технику преносили с генерације на генерацију током невероватно дугог периода.
Поређења ради, ова технологија постојала је током 300.000 година, пре око 40.000 година нестали су неандерталци, а анатомски модерни људи (Хомо сапиенс) почели су да се баве пољопривредом тек пре око 10.000 година, док се сматра да су прве цивилизације настале у Месопотамији пре око 5.000-6.000 година.