https://sputnikportal.rs/20251108/1192269868.html
Најстарији живи књижевни часопис у свету је – српски
Најстарији живи књижевни часопис у свету је – српски
Sputnik Србија
Шта нам о нама говоре два века постојања Летописа Матице српске, који се још у првом броју обратио свом „почитајему и предрагом роду“ речима „с љубови пуним... 08.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-08T10:00+0100
2025-11-08T10:00+0100
2025-11-08T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/08/1192269710_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_32ff7825496b906d9dedab23a495fb0d.jpg
Најстарији живи књижевни часопис у свету је – српски
Sputnik Србија
Шта нам о нама говоре два века постојања Летописа Матице српске, који се још у првом броју обратио свом „почитајему и предрагом роду“ речима „с љубови пуним жаром, Тебе и Твоје славе ради постала, за Тебе ради, за Тебе дише“, како су два века Летописа успела да сачувају не само високе уметничке и научне стандарде у одабиру текстова, већ и препознатљиво „красноречје“ – питамо чланове уредништва Летописа проф. др Бошка Сувајџића и др Јелену Марићевић Балаћ.
На који начин се симболика четири основна елемента – ватре, воде, ваздуха и земље – мењала кроз време и како се огледа у дизајну, открива нам Ана Самарџић, ауторка изложбе „Ватра, ваздух, вода земља“, којом Музеј примењене уметности у Београду обележава 75 година од оснивања.
О изложби „Сазвежђе знаменитих руских уметника 19. и 20. века“, која је постављена у Салону Музеја града Београда, разговарамо с колекционаром Владимиром Пешићем, из чије су збирке издвојена дела за ову поставку.
Шта ћемо све гледати на фестивалу „Слободна зона“, који је ове године ревијалног карактера – објашњавају директор фестивала Рајко Петровић и селекторка Бранка Павловић.
А како се, упркос уверењу да човек не може описати ни самог себе, а камоли један велики град, једна књига путописа после пуне четири деценије ипак написала и нашла пред читаоцима, зашто су путовања једина прилика да разумемо како је све на свету у вези и како далеким и непознатим људима дугујемо много других живота – за „Орбиту културе“ открива аутор књиге „Луке“, један од најзначајнијих савремених српских писаца Владимир Пиштало.
Шта нам о нама говоре два века постојања Летописа Матице српске, који се још у првом броју обратио свом „почитајему и предрагом роду“ речима „с љубови пуним жаром, Тебе и Твоје славе ради постала, за Тебе ради, за Тебе дише“, како су два века Летописа успела да сачувају не само високе уметничке и научне стандарде у одабиру текстова, већ и препознатљиво „красноречје“ – питамо чланове уредништва Летописа проф. др Бошка Сувајџића и др Јелену Марићевић Балаћ.На који начин се симболика четири основна елемента – ватре, воде, ваздуха и земље – мењала кроз време и како се огледа у дизајну, открива нам Ана Самарџић, ауторка изложбе „Ватра, ваздух, вода земља“, којом Музеј примењене уметности у Београду обележава 75 година од оснивања.О изложби „Сазвежђе знаменитих руских уметника 19. и 20. века“, која је постављена у Салону Музеја града Београда, разговарамо с колекционаром Владимиром Пешићем, из чије су збирке издвојена дела за ову поставку. Шта ћемо све гледати на фестивалу „Слободна зона“, који је ове године ревијалног карактера – објашњавају директор фестивала Рајко Петровић и селекторка Бранка Павловић.А како се, упркос уверењу да човек не може описати ни самог себе, а камоли један велики град, једна књига путописа после пуне четири деценије ипак написала и нашла пред читаоцима, зашто су путовања једина прилика да разумемо како је све на свету у вези и како далеким и непознатим људима дугујемо много других живота – за „Орбиту културе“ открива аутор књиге „Луке“, један од најзначајнијих савремених српских писаца Владимир Пиштало.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Шта нам о нама говоре два века постојања Летописа Матице српске, који се још у првом броју обратио свом „почитајему и предрагом роду“ речима „с љубови пуним жаром, Тебе и Твоје славе ради постала, за Тебе ради, за Тебе дише“, како су два века Летописа успела да сачувају не само високе уметничке и научне стандарде у одабиру текстова, већ и препознатљиво „красноречје“ – питамо чланове уредништва Летописа проф. др Бошка Сувајџића и др Јелену Марићевић Балаћ.
На који начин се симболика четири основна елемента – ватре, воде, ваздуха и земље – мењала кроз време и како се огледа у дизајну, открива нам Ана Самарџић, ауторка изложбе „Ватра, ваздух, вода земља“, којом Музеј примењене уметности у Београду обележава 75 година од оснивања.
О изложби „Сазвежђе знаменитих руских уметника 19. и 20. века“, која је постављена у Салону Музеја града Београда, разговарамо с колекционаром Владимиром Пешићем, из чије су збирке издвојена дела за ову поставку.
Шта ћемо све гледати на фестивалу „Слободна зона“, који је ове године ревијалног карактера – објашњавају директор фестивала Рајко Петровић и селекторка Бранка Павловић.
А како се, упркос уверењу да човек не може описати ни самог себе, а камоли један велики град, једна књига путописа после пуне четири деценије ипак написала и нашла пред читаоцима, зашто су путовања једина прилика да разумемо како је све на свету у вези и како далеким и непознатим људима дугујемо много других живота – за „Орбиту културе“ открива аутор књиге „Луке“, један од најзначајнијих савремених српских писаца Владимир Пиштало.
