Уместо руских степа, вечна кућа у банатској равници
Уместо руских степа, вечна кућа у банатској равници
Sputnik Србија
Уместо широких руских степа, питома банатска равница постала је вечна кућа руских изгнаника које је зла судбина натерала да напусте Русију после Октобарске... 08.11.2025, Sputnik Србија
Уместо широких руских степа, питома банатска равница постала је вечна кућа руских изгнаника које је зла судбина натерала да напусте Русију после Октобарске револуције, и пођу у – непознато.
1/26
Мала банатска варошица Бела Црква, постала је 1920. године уточиште и нови дом за хиљаде руских прогнаника који су након Октобарске револуције били принуђени да спас пронађу далеко од своје отаџбине.
Један од трагичних догађаја у историји Русије и њеног Белог покрета, догодио се 13–16. новембра 1920. године, када се из кримских лука отиснуло 126 пловила разне намене, у која се укрцало више од 140 хиљада војника Руске армије
Део њих примила је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. За само годину дана, више од 30 хиљада руских емиграната смештено је у 242 колоније у градовима и селима.
У првим таласима емиграције у нашу земљу, која је још увек видала ране из Великог рата, пристигао је елики број учених људи, доктора, професора, инжињера, архитекта...
Кримски кадетски корпус, који је, када су му се прикључили припадници и других корпуса, постао Први руски кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича.
Са Белом емиграцијом у Србију је стигао и велики број генерала, од којих су неки, попут генерала Николаја Миткијевича-Жолтока, преци садашњих високих званичника Руске Федерације
Нису само официри и војници царске армије пристигли у Краљевини СХС, већ и велики број цивила. Ондашња штампа наводи да је 1923. године, школу похађало 2557 деце руских емиграната
На две парцеле старог православног гробља, свој вечни покој пронашли су генерали и официри, царски коморници и велике кнегиње, научници, професори, свештеници, лекари и кадети.
У првој парцели, насталој за време Првог светског рата, сахрањени су руски ратни заробљеници који су умрли у аустроугарским логорима од задобијених рана, изгладнелости, болести, епидемија, али и погубљења од стране управе логора
Међу официрима Царске армије сахрањеним на белоцрквенском гробљу налази се и посмртни остаци 32 витеза Светог Ђорђа. Орден Светог Ђорђа је највише војно одликовање Руског царства, а сада и модерне Русије
О сахранама припадника руске емиграције писала је и тадашња штампа, те тако налазимо објаву у листу Застава где се наводи да је " 2. априла 1922. у Белој Цркви умро је у својој 48. години живота руски коњички генерал Сергије Петровић-Сиков"
Неки од белогардејаца, страдали су и током Другог светског рата, попут козачког капетана Полчинског. У Руском царству, капетан је био највиши официрски чин у коњици
Руска емигрантска парцела се до Другог светског рата све више ширила, да би након 1945. године број нових гробних места драстично опао, што се повезује са масовним напуштањем Беле Цркве од стране припадника првог таласа руске емиграције
Многи од гробова су остали без надзора, тачније осуђени на постепено пропадање. Тек понеки уређени гроб, сведочио је да у Белој Цркви још има потомака руских избеглица.
Уредбом Владе Руске Федерације из 2023. године Руски некропољ у Белој Цркви је укључен у списак погребних места ван граница Русије која имају историјско-меморијални значај, те се на основу те уредбе приступило уређењу и обнови парцела
Завршетак радова планиран је за почетак новембра, тачније два датума која су важна за историју обе земље –годишњицу Октобарске револуције 7. новембра и Дан примирја у Првом светском рату, који се у Србији слави 11. новембра.
На обновљеном Руском некропољу постављене су инфо табле на којима је кроз текст и аутентичне фотографије приказан историјат руске емиграције у бантској варошици
У оквиру Руског некропоља, налази се и Споменик погинулим српским ратницима у Првом светском рату, који је обновио Руски научни институт у Београду уз подршку компаније "Гаспромњефт"
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![О сахранама припадника руске емиграције писала је и тадашња штампа, те тако налазимо објаву у листу Застава где се наводи да је " 2. априла 1922. у Белој Цркви умро је у својој 48. години живота руски коњички генерал Сергије Петровић-Сиков" - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/07/1192244325_0:0:3074:2048_600x0_80_0_1_a577e548bbf93bc7afc0bcf3373b4583.jpg "О сахранама припадника руске емиграције писала је и тадашња штампа, те тако налазимо објаву у листу Застава где се наводи да је " 2. априла 1922. у Белој Цркви умро је у својој 48. години живота руски коњички генерал Сергије Петровић-Сиков"")
