https://sputnikportal.rs/20251115/sicusni-crv-otkriva-veliku-tajnu-za-duzi-zivot-1192502836.html
Сићушни црв открива велику тајну за дужи живот
Сићушни црв открива велику тајну за дужи живот
Sputnik Србија
Научници који проучавају старење открили су да чулни утицаји, попут додира и мириса, могу да пониште ефекте дијеталних рестрикција које продужавају живот, тако... 15.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-15T21:26+0100
2025-11-15T21:26+0100
2025-11-15T21:26+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/1b/1179943744_0:264:1025:840_1920x0_80_0_0_40e8022ebf2ba3edad6b07528b66fc44.jpg
Студија је показала да када је овај ген претерано активиран, црви постају необично равнодушни према опасности и храни, што указује на компромисе између дуговечности и понашања. Истраживање наглашава колико су мозак, метаболизам и окружење дубоко повезани.Нови рад научника са Медицинског факултета Мичигенског универзитета истиче значајне везе између гена повезаног са дуговечношћу, утицаја животне средине и понашања.Ови налази помажу истраживачима да се приближе откривању биолошких путања које би се могле употребити за продужавање живота.Прва студија користи стандардни модел C. elegans (врсте црва која се нашироко проучава) да би истражила како сигнали из животне средине и приступ храни утичу на дуговечност.И људи и црви луче хормоне, укључујући адреналин или допамин, као одговор на оно што осећају око себе. Неурони у црвима реагују на околину на прилично сличан начин, изазивајући физиолошке промене.Раније истраживање је показало да стрес повезан са ограниченом доступношћу хране може повећати преживљавање. Истраживачи су поставили питање да ли би друга сензорна искуства, попут додира, такође могла смањити исходе продужења живота које има дијететска рестрикција и који механизми би могли бити укључени.Експерименти су открили да додир активира нервни склоп који мења сигнале из ћелија које ослобађају допамин и тирамин.Међутим, пре него што то буде могуће, морају се разумети друге улоге фмо-2 у живим организмима.У посебној студији, откривено је да ензим утиче на понашање на јасан и мерљив начин. Црви са превише израженим фмо-2 показали су незнатну реакцију на позитивне или негативне промене у свом окружењу. Нису се повукли од потенцијално опасних бактерија, а након кратког гладовања нису застали да једу као што би типични црви то урадили, преноси „Сајенс дејли“.Такође, црви којима је фмо-2 потпуно недостајао ређе су истраживали своје окружење него нормални црви. Обе промене у понашању произашле су из промењеног метаболизма триптофана.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика
наука и технологија, живи свет и генетика
Сићушни црв открива велику тајну за дужи живот
Научници који проучавају старење открили су да чулни утицаји, попут додира и мириса, могу да пониште ефекте дијеталних рестрикција које продужавају живот, тако што потискују кључни ген дуговечности фмо-2.
Студија је показала да када је овај ген претерано активиран, црви постају необично равнодушни према опасности и храни, што указује на компромисе између дуговечности и понашања. Истраживање наглашава колико су мозак, метаболизам и окружење дубоко повезани.
Нови рад научника са Медицинског факултета Мичигенског универзитета истиче значајне везе између гена повезаног са дуговечношћу, утицаја животне средине и понашања.
Ови налази помажу истраживачима да се приближе откривању биолошких путања које би се могле употребити за продужавање живота.
Прва студија користи стандардни модел C. elegans (врсте црва која се нашироко проучава) да би истражила како сигнали из животне средине и приступ храни утичу на дуговечност.
И људи и црви луче хормоне, укључујући адреналин или допамин, као одговор на оно што осећају око себе. Неурони у црвима реагују на околину на прилично сличан начин, изазивајући физиолошке промене.
Раније истраживање је показало да стрес повезан са ограниченом доступношћу хране може повећати преживљавање. Истраживачи су поставили питање да ли би друга сензорна искуства, попут додира, такође могла смањити исходе продужења живота које има дијететска рестрикција и који механизми би могли бити укључени.
Експерименти су открили да додир активира нервни склоп који мења сигнале из ћелија које ослобађају допамин и тирамин.
„Ако бисмо могли да индукујемо фмо-2 без одузимања хране, могли бисмо активирати реакцију на стрес и преварити мозак да нас учини дуговечним“, кажу истраживачи.
Међутим, пре него што то буде могуће, морају се разумети друге улоге фмо-2 у живим организмима.
У посебној студији, откривено је да ензим утиче на понашање на јасан и мерљив начин. Црви са превише израженим фмо-2 показали су незнатну реакцију на позитивне или негативне промене у свом окружењу. Нису се повукли од потенцијално опасних бактерија, а након кратког гладовања нису застали да једу као што би типични црви то урадили,
преноси „Сајенс дејли“.
Такође, црви којима је фмо-2 потпуно недостајао ређе су истраживали своје окружење него нормални црви. Обе промене у понашању произашле су из промењеног метаболизма триптофана.
