https://sputnikportal.rs/20251116/sta-predsednik-fiskalnog-saveta-srbije-kaze-o-predlogu-budzeta-za-2026-1192525745.html
Шта председник Фискалног савета Србије каже о предлогу буџета за 2026.
Шта председник Фискалног савета Србије каже о предлогу буџета за 2026.
Sputnik Србија
Председник Фискалног савета Србије Благоје Пауновић изјавио је да је предложени буџет за 2026. годину фискално и макроекономски одржив. 16.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-16T17:09+0100
2025-11-16T17:09+0100
2025-11-16T17:09+0100
економија
србија
србија – економија
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/10/1192525896_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_434d25a55582b09611650d8dc808d3dd.jpg
Пауновић је на јавном слушању представљања буџета у Скупштини Србије који је организовао Одбор за финансије, рекао да су кредибилно планирани укупни приходи и расходи, уколико не буде, како је напоменуо, непланираних промена политика током наредне године.Према његовим речима, оцена је Фискалног савета да је планирање јавних прихода, пре свега пореских прихода, урађено коректно и реалистично.Истакао је да је предлогом буџета за 2026. годину први пут после дужег низа година предвиђено нешто озбиљније смањење учешћа јавних инвестиција у БДП-у, али да је важно истаћи да и поред овог умањења јавне инвестиције у Србији остају међу највећим у Европи."Зато ово смањење учешћа јавних инвестиција у БДП-у не треба схватити драматично, нити да је то неки озбиљни индикатор нарушавања развојног тренда", оценио је Пауновић.Према његовим речима, дефицит од 3,0 одсто одговара трендовима у Европској унији и сасвим је у складу са општим и посебним фискалним правилима.Он омогућава да се јавни дуг постепено смањује, а када се пореди висина јавног дуга у Србији са другим земљама, може се констатовати да је значајно мање учешће јавног дуга у Србији."Учешће од 45 одсто у БДП-у је знатно мање него што је то у просеку за ЕУ, где износи 83 одсто, а сада већ и значајно мање у односу на просек земаља Централне и Источне Европе, где је то учешће нешто изнад 50 одсто", нагласио је Пауновић.Додао је да ће и поред номиналног повећања јавног дуга током 2026. године лагано опадати његово учешће у БДП-у и то са 45 одсто колико се очекује да ће бити на крају ове године на 44,5 одсто колико се очекује да ће бити крајем 2026. године.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – економија, економија
србија, србија – економија, економија
Шта председник Фискалног савета Србије каже о предлогу буџета за 2026.
Председник Фискалног савета Србије Благоје Пауновић изјавио је да је предложени буџет за 2026. годину фискално и макроекономски одржив.
Пауновић је на јавном слушању представљања буџета у Скупштини Србије који је организовао Одбор за финансије, рекао да су кредибилно планирани укупни приходи и расходи, уколико не буде, како је напоменуо, непланираних промена политика током наредне године.
"Предложени буџет за 2026. годину не само да враћа посебна фискална правила, већ и тренутно суспендована општа правила, јер она прописују да фискални дефицит не сме прећи 3,0 одсто БДП-а, уколико је јавни дуг испод 45 одсто БДП-а. Када је реч о расходима буџета, они су планирани у складу са пројектованим кретањем прихода, што је и омогућило да се задржи фискални дефицит на нивоу 3,0 одсто, односно на нивоу који се очекује да ће бити и ове године", рекао је он.
Према његовим речима, оцена је Фискалног савета да је планирање јавних прихода, пре свега пореских прихода, урађено коректно и реалистично.
Истакао је да је предлогом буџета за 2026. годину први пут после дужег низа година предвиђено нешто озбиљније смањење учешћа јавних инвестиција у БДП-у, али да је важно истаћи да и поред овог умањења јавне инвестиције у Србији остају међу највећим у Европи.
"Зато ово смањење учешћа јавних инвестиција у БДП-у не треба схватити драматично, нити да је то неки озбиљни индикатор нарушавања развојног тренда", оценио је Пауновић.
Према његовим речима, дефицит од 3,0 одсто одговара трендовима у Европској унији и сасвим је у складу са општим и посебним фискалним правилима.
Он омогућава да се јавни дуг постепено смањује, а када се пореди висина јавног дуга у Србији са другим земљама, може се констатовати да је значајно мање учешће јавног дуга у Србији.
"Учешће од 45 одсто у БДП-у је знатно мање него што је то у просеку за ЕУ, где износи 83 одсто, а сада већ и значајно мање у односу на просек земаља Централне и Источне Европе, где је то учешће нешто изнад 50 одсто", нагласио је Пауновић.
Додао је да ће и поред номиналног повећања јавног дуга током 2026. године лагано опадати његово учешће у БДП-у и то са 45 одсто колико се очекује да ће бити на крају ове године на 44,5 одсто колико се очекује да ће бити крајем 2026. године.
