https://sputnikportal.rs/20251119/istrazivanje-mladi-u-srbiji-se-u-proseku-osamostaljuju-u-31-godini-zbog-visokih-troskova-stanovanja-1192688224.html
Истраживање: Млади у Србији се у просеку осамостаљују у 31 години због високих трошкова становања
Истраживање: Млади у Србији се у просеку осамостаљују у 31 години због високих трошкова становања
Sputnik Србија
Просечна старост када млади у Србији изнајмљују стан је 31 година, а разлози за осамостаљивање у тим годинама су најчешће финансијске препреке, несигурност... 19.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-19T15:15+0100
2025-11-19T15:15+0100
2025-11-19T15:15+0100
друштво
друштво
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/08/1189908667_0:0:3297:1856_1920x0_80_0_0_36f93ad01be346eff67c7250a1ab4b51.jpg
Чак 31,85 одсто грађана Србије старости између 30 и 34 године дели животни простор са родитељима, овај просек је знатно виши у односу на остатак Европе, где је просек око 26,3 година.У неким земљама попут Финске млади се осамостаљују већ око 21 године, наводи портал 4зида.Када млади размишљају о самосталном животу од прве плате, питање није само колика је зарада, већ и колики су трошкови и где би желели да живе.Управо та једначина је често непремостива препрека за многе који и у својим тридесетим годинама остају са родитељима.За изнајмљивање гарсоњере у Београду потребно је и више од 250 евра, а за младе на почетку каријере, то је превелики издатак.У мањим местима ситуација је понекад боља, када су у питању цене кирије, али је зато неретко теже пронаћи добро плаћен посао.Милош Турински са портала Послови Инфостуд каже да све више професија данас нуди могућност да млада особа достигне пристојан стандард већ на самом почетку, без обзира на то да ли има факултет или средњу школу.Додаје да високообразовани и средњошколци не крећу са исте позиције, али да ни једни ни други нису без шансе: једни брже напредују, други брже зарађују, а да тржиште тренутно тражи и једне и друге.Александра Михајловић са портала 4зида каже да су млади који долазе из других градова флексибилнији и да се брже одлучују на изнајмљивање стана, често уз дељење трошкова са цимерима, док се Београђани теже одлучују на самосталан живот, пре свега због високих кирија у односу на просечне зараде, па се најчешће осамостаљују тек након стабилизације прихода.Подаци говоре и да се родитељи не буне и често подржавају одлуку останка у заједничком домаћинству, нарочито када су у питању деца мушког пола.Михајловићева истиче да статистика показује да је у групи младих од 25 до 34 године који и даље живе са родитељима, више од 60 одсто припадника мушког пола.Она напомиње да, за разлику од студената, млади који већ имају посао и стабилна примања не траже само привремени смештај, већ стан у којем могу дуже да остану и створе осећај дома.Које делове града бирају младеНајчешће бирају добро повезане, али и ценовно приступачне делове Београда - као што су Звездара, Вождовац, Палилула и поједини блокови Новог Београда.Према подацима 4зида, просечне месечне кирије за гарсоњере на Звездари и Вождовцу око 300 евра, на Палилули и Земуну око 270 евра, док се једнособни станови издају по цени од 340 евра, па навише.Цене су највише у централним општинама попут Старог града, Врачара и Савског венца док су у перифернијим деловима града знатно повољније.Михајловићева објашњава да код младих који су запослени преовлађује потреба за комфорнијим простором и бољим ентеријером, док су студенти спремнији на компромис око локације или опремљености.Бирају локације које нуде равнотежу између приступачне кирије, близине посла и садржаја који им олакшавају свакодневницу, а то подразумева продавнице, теретане, кафиће, јавни превоз и уколико имају аутомобил паркинг место.Како је рекла, млади углавном траже мање, функционалне станове, који су намештени и опремљени основном техником.,,Најважнији критеријуми су добра локација, уредан ентеријер, интернет и климатизација'', објашњава Михајловићева.Милош Турински напомиње да има професија у којима је реално оствариво осамосталити се већ на почетку каријере.Према подацима Инфостуда, најчешће су то послови у комерцијали, продаји, логистици и транспорту, где просечне зараде прелазе 100.000 динара.И у неким корпоративним секторима - попут финансија, рачуноводства, ИТ-ја и маркетинга, млади који имају образовање и техничке вештине могу да стартују са платом која им омогућава солидан степен самосталности, посебно ако не живе у Београду.Турински истиче да тај праг од 100.000 динара данас није резервисан само за специфичне профиле.,,До њега све чешће долазе и млади из сектора где се траже конкретне вештине и одговорност. У комерцијали просечна зарада прелази 115.000 динара, возачи у просеку зарађују нешто више од 100.000, али и поједине административне и финансијске позиције у већим компанијама достижу тај ниво, нарочито ако је у питању рад на пројектима са иностраним партнерима'', рекао је Турински.Како је навео, у ИТ индустрији, иако јуниор позиције могу кренути скромније, развојни пут је брз - многи већ после годину дана прелазе просечну плату.Он напомиње да и стручни кадрови у здравству, фармацији, инжењерству и образовању постепено добијају већи значај, јер тржиште почиње да вреднује праксу и конкретне резултате, а не само титулу.,,Ако гледамо запошљивост младих по образовању, тржиште је тренутно врло отворено за обе групе. Средњошколци најлакше долазе до посла у трговини, производњи и логистици - то су сектори где стално постоји потреба за новим кадром. Високообразовани, са друге стране, најлакше започињу каријеру у администрацији, финансијама, ИТ-ју, маркетингу и продаји'', објаснио је Турински.Како је навео, послодавци данас траже и младе људе који доносе дигиталне вештине, знање страних језика и спремност да уче - што су карактеристике које се не везују за диплому, већ за миндсет.,,Све више компанија уводи јуниор програме, праксе и ротационе позиције, што значи да млади не морају одмах да знају све, већ да покажу потенцијал. То је добра вест за све - за оне који тек улазе на тржиште, и за послодавце који траже енергију и свежину'', указује Милош Турински.Према подацима Инфостуда, најниже почетне зараде и даље су везане за помоћне, физичке и услужне послове, попут конобара, касира или радника у производњи, где се плате углавном крећу између 60.000 и 80.000 динара.Турински напомиње да треба имати на уму да је за многе младе управо то улазница на тржиште рада - први корак који отвара могућности за даље учење, обуку и напредовање.Зато је све већи број послодаваца спреман да пружи обуку или програм праксе, што кандидатима без искуства омогућава да за годину дана пређу у знатно боље платне разреде, а самим тим им се повећавају и шансе да се осамостале.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво
друштво, србија – друштво
Истраживање: Млади у Србији се у просеку осамостаљују у 31 години због високих трошкова становања
Просечна старост када млади у Србији изнајмљују стан је 31 година, а разлози за осамостаљивање у тим годинама су најчешће финансијске препреке, несигурност запошљавања и високи трошкови становања.
Чак 31,85 одсто грађана Србије старости између 30 и 34 године дели животни простор са родитељима, овај просек је знатно виши у односу на остатак Европе, где је просек око 26,3 година.
У неким земљама попут Финске млади се осамостаљују већ око 21 године, наводи портал 4зида.
Када млади размишљају о самосталном животу од прве плате, питање није само колика је зарада, већ и колики су трошкови и где би желели да живе.
Управо та једначина је често непремостива препрека за многе који и у својим тридесетим годинама остају са родитељима.
За изнајмљивање гарсоњере у Београду потребно је и више од 250 евра, а за младе на почетку каријере, то је превелики издатак.
У мањим местима ситуација је понекад боља, када су у питању цене кирије, али је зато неретко теже пронаћи добро плаћен посао.
Милош Турински са портала Послови Инфостуд каже да све више професија данас нуди могућност да млада особа достигне пристојан стандард већ на самом почетку, без обзира на то да ли има факултет или средњу школу.
Додаје да високообразовани и средњошколци не крећу са исте позиције, али да ни једни ни други нису без шансе: једни брже напредују, други брже зарађују, а да тржиште тренутно тражи и једне и друге.
Александра Михајловић са портала 4зида каже да су млади који долазе из других градова флексибилнији и да се брже одлучују на изнајмљивање стана, често уз дељење трошкова са цимерима, док се Београђани теже одлучују на самосталан живот, пре свега због високих кирија у односу на просечне зараде, па се најчешће осамостаљују тек након стабилизације прихода.
Подаци говоре и да се родитељи не буне и често подржавају одлуку останка у заједничком домаћинству, нарочито када су у питању деца мушког пола.
Михајловићева истиче да статистика показује да је у групи младих од 25 до 34 године који и даље живе са родитељима, више од 60 одсто припадника мушког пола.
Она напомиње да, за разлику од студената, млади који већ имају посао и стабилна примања не траже само привремени смештај, већ стан у којем могу дуже да остану и створе осећај дома.
Које делове града бирају младе
Најчешће бирају добро повезане, али и ценовно приступачне делове Београда - као што су Звездара, Вождовац, Палилула и поједини блокови Новог Београда.
Према подацима 4зида, просечне месечне кирије за гарсоњере на Звездари и Вождовцу око 300 евра, на Палилули и Земуну око 270 евра, док се једнособни станови издају по цени од 340 евра, па навише.
Цене су највише у централним општинама попут Старог града, Врачара и Савског венца док су у перифернијим деловима града знатно повољније.
Михајловићева објашњава да код младих који су запослени преовлађује потреба за комфорнијим простором и бољим ентеријером, док су студенти спремнији на компромис око локације или опремљености.
Бирају локације које нуде равнотежу између приступачне кирије, близине посла и садржаја који им олакшавају свакодневницу, а то подразумева продавнице, теретане, кафиће, јавни превоз и уколико имају аутомобил паркинг место.
Како је рекла, млади углавном траже мање, функционалне станове, који су намештени и опремљени основном техником.
,,Најважнији критеријуми су добра локација, уредан ентеријер, интернет и климатизација'', објашњава Михајловићева.
Милош Турински напомиње да има професија у којима је реално оствариво осамосталити се већ на почетку каријере.
Према подацима Инфостуда, најчешће су то послови у комерцијали, продаји, логистици и транспорту, где просечне зараде прелазе 100.000 динара.
И у неким корпоративним секторима - попут финансија, рачуноводства, ИТ-ја и маркетинга, млади који имају образовање и техничке вештине могу да стартују са платом која им омогућава солидан степен самосталности, посебно ако не живе у Београду.
Турински истиче да тај праг од 100.000 динара данас није резервисан само за специфичне профиле.
,,До њега све чешће долазе и млади из сектора где се траже конкретне вештине и одговорност. У комерцијали просечна зарада прелази 115.000 динара, возачи у просеку зарађују нешто више од 100.000, али и поједине административне и финансијске позиције у већим компанијама достижу тај ниво, нарочито ако је у питању рад на пројектима са иностраним партнерима'', рекао је Турински.
Како је навео, у ИТ индустрији, иако јуниор позиције могу кренути скромније, развојни пут је брз - многи већ после годину дана прелазе просечну плату.
Он напомиње да и стручни кадрови у здравству, фармацији, инжењерству и образовању постепено добијају већи значај, јер тржиште почиње да вреднује праксу и конкретне резултате, а не само титулу.
,,Ако гледамо запошљивост младих по образовању, тржиште је тренутно врло отворено за обе групе. Средњошколци најлакше долазе до посла у трговини, производњи и логистици - то су сектори где стално постоји потреба за новим кадром. Високообразовани, са друге стране, најлакше започињу каријеру у администрацији, финансијама, ИТ-ју, маркетингу и продаји'', објаснио је Турински.
Како је навео, послодавци данас траже и младе људе који доносе дигиталне вештине, знање страних језика и спремност да уче - што су карактеристике које се не везују за диплому, већ за миндсет.
,,Све више компанија уводи јуниор програме, праксе и ротационе позиције, што значи да млади не морају одмах да знају све, већ да покажу потенцијал. То је добра вест за све - за оне који тек улазе на тржиште, и за послодавце који траже енергију и свежину'', указује Милош Турински.
Према подацима Инфостуда, најниже почетне зараде и даље су везане за помоћне, физичке и услужне послове, попут конобара, касира или радника у производњи, где се плате углавном крећу између 60.000 и 80.000 динара.
Турински напомиње да треба имати на уму да је за многе младе управо то улазница на тржиште рада - први корак који отвара могућности за даље учење, обуку и напредовање.
Зато је све већи број послодаваца спреман да пружи обуку или програм праксе, што кандидатима без искуства омогућава да за годину дана пређу у знатно боље платне разреде, а самим тим им се повећавају и шансе да се осамостале.
