https://sputnikportal.rs/20251127/vavilonska-kula-koja-tone--a-sprema-se-za-rat-s-rusijom-video-1192914803.html
Вавилонска кула која тоне – а спрема се за рат с Русијом /видео/
Вавилонска кула која тоне – а спрема се за рат с Русијом /видео/
Sputnik Србија
Европска унија је вавилонска кула која тоне и која највећи проблем има што мисли да је економски још јака, док је њена задуженост огромна а украјинска криза је... 27.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-27T21:00+0100
2025-11-27T21:00+0100
2025-11-27T21:00+0100
свет
свет
свет – политика
европска унија (еу)
свет са спутњиком
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/0d/1167639938_0:0:3103:1745_1920x0_80_0_0_769fe32695f38f5c3325fe5bc3c64cec.jpg
Времена кад се у Европи добро живело су прошла, сад долази узбрдица, долази ,,цврчак зими'' и то је за европске политичаре огроман хендикеп, па покушавају да дриблају и играју неке игре, каже др Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду коментаришући поруку француског генерала Фабијена Мантона грађанима да ће Француска бити у опасности ако покаже слабост јер није спремна на губитак своје деце, као и да земља има “знања, економску и демограску моћ” коју може да обруши на Русију.Начелник генералштаба немачке војске Карстен Бројер Русију види као ,,неминовну претњу'' а у берлинском метроу Бундесвер вежба одбрану престонице, док Европска комисија разрађује ,,војни шенген'' с намером да скрати рок пребацивања војске ка истоку до 72 сата.Европски ,,Титаник''Петровић у емисији Свет са Спутњиком каже да су овакве изјаве намењене пре свега за унутрашњу употребу, с надом да ће на тај начин добити неке гласове за своју политику, а Европу пореди с ,,Титаником''.,,То је као сцена на Титанику када они кажу ,,све је супер'', док прва класа криомице спушта чамце, а вода је почела да продире доле и трећа класа се хвата за решетке. Они не могу да одржавају тај поредак. Овде исто имамо да су они уљулкивали људе с неомонетаристичко-неолибералном економијом која је скресала и синдикате и ниже слојеве и било какве озбиљне социјалне принадлежности'', констатује Петровић уз опаску да је таква европска политика сад дошла на наплату.Политиколог Михаило Савић примећује да Европа ни демографски не може да истера планове о рату с Русијом, што се односи и на Француску где се, према наводима медија, планира увођење добровољног војног рока.,,Ако Француска заиста сматра да има демографску предност мислим да се ту вара - обичан Француз, бели Француз, апсолутно није расположен да се хвата пушке… Мислим да ће јако мали број хтети да ратује, од тог јако малог броја брзо ће, за недељу дана бити још мањи број када виде шта то значи'', уверен је наш саговорник.Има ли скривене агендеМеђутим, по мишљењу Петровића, Француска у ратоборној реторици против Русије и горљивој подршци Украјини има скривену агенду.,,Увек постоје скривени јачи циљеви. Остаје и француски циљ, онај који се образлаже краткорочним елементима да треба помоћи Украјини и сличним срепарајућим стварима. Заправо, њихов стратешки циљ је да се направе европске оружене снаге где би Француска била ударна песница, а у перспективи ван НАТО.''Како каже, и Немачка има скривени циљ који дугорочно постоји, можда не тако колосални као циљ Француске која је у наоружању значајно супериорнија.,,Немачка је прва сила Европске уније, али у односу на Француску нема три елемента светске силе. А Француска их има: своје место у Савету безбедности с правом вета, самостално нуклеарно оружје и реформисане остатке колонијалног царства. Што се тиче Немачке, њен циљ је да се скину све баријере и потру блокаде наметнуте поразом у Другом светском рату. Зато је њима потребан нови заплет… Њима је сада потребно да се у овој гунгули направи неки метеж и онда се истакне нека европска солидарност и на бази ње Немачка умањи било какве обавезе, а то је стационирање америчке војске на њеном тлу. А то је могуће само јачањем немачких одбрамбених снага'', сматра Петровић.Кад се разиђе магла – опет ће сарађивати с РусијомРусија је, према његовим речима, у свему томе само једна врста црвене заставе која треба да послужи за такве планове.,,Веома је важно и јачање немачке војне индустрије… Немачка сада покушава нек кошта колико кошта да ојача своју војску јер они се јако лепо осећају кад имају војску. Имали су блокаде 80 година по том питању, и друго да скину окове Потсдама и Другог светског рата. Зато они играју игре. А руска дипломатија није наивна, она све то препознаје'', истиче Петровић уз оцену да можда и у Немачкој и у Француској има оних које стварно мисле да треба бранити Украјину али већини је ипак шићар на уму.Он понашање Европљана карактерише као ,,измаглицу'' у којој се откривање планова дозира а заправо ником не пада на памет да би могли да се туку с Русијом, што је, каже, и немогуће.Петровић чак очекује да ће у не тако далекој перспективи и Немачка и Француска желети успостављање срдачних односа са Русијом јер, истиче, без њених енергента, полупроизвода, руда, метала не могу да се развијају.,,Ово је један међукорак, у томе и јесте политика. Сигурно да има и у Немачкој и Француској будала који не разумеју овај дриблинг али главно оружје Русије са њима и јесте зависност њихове привреде од Русије. Трамп је опет заокупљен својом игром и не види да се они извлаче из НАТО, да они воде неку самосталну политику за сутра, да они њега оптужују да су они већи папе од папе и да су они спремни да се сукобљавају са Русијом, од чега нема ништа. Разићи ће се магла… Игра се велика игра а сад се ближи финале'', образлаже свој став наш саговорник.Савић је сагласан да Европа апсолутно разуме да дугорочно мора да сарађује са Русијом, колико год њен језик према Москви био оштар.,,Дугорочно нема сумње да ће Европа морати да се врати на сарадњу са Русијом уколико жели да остане економски релевантна. Врло је тешко замислити на било какав средњорочни и дугорочни период да Европа може било како да замени руски гас и да остане конкурентна, поготово када већ каска за америчким БДП-ом, ако већ не и за животним стандардом, и дефинитивно каска за растом и утицајем Кине'', констатује политиколог.Имајући у виду те факторе, он очекује да ће се за тридесетак година причати о поптуно другачијем геополитичком свету:,,За сада је немогуће да се Европа потпуно отцепи од Русије, али такође мислим да је немогуће да се Европа потпуно отцепи од САД, иако сваки Европљанин који имало стратешки размишља вероватно има жеље да Европа постане суверенија и да не мора трпети последице вазалства у којоме живи са САД, поготово што је сад дошло до наплате. Од тог вазалства су имали многе бенефите, сада имају проблеме, почев и од Норд стрима па надаље.''Америка се неће повући из ЕвропеИпак, стоји и чињеница да Европа мора да размишља које су последице уколико немају ,,великог тату'' у виду Вашингтона који ће одржавати мир у Европи.,,Шта ће се дешавати са интересима Немаца, Француза, Британаца, Пољака у блиској будућности не буде ли више било гаранције од стране САД? Док год су тренутно центристи на власти у Европи, они ће хтети да задрже Сједињене Државе, ем због стратешког интереса да не дође до било какве дискусије између самих Европљана, ем да би задржали статус кво у коме уживају већ деценијама. Али уколико се ситуација промени, уколико европски народ буде тражио више суверенизма, да ли са популистичке деснице или популистичке левице, мислим да ће онда слабити и тај момент вазалства'', наводи Савић.Он напомиње да то не значи аутоматски да се Америка повлачи из Европе - и даље постоје америчке базе свуда по Европи и велики број америчких војника.,,Али и да се они сви повуку, остаје још једно питање: шта је са економском зависношћу. Када гледамо највеће европске корпорације, колико год да каскају, колико год да су погођене мањком руских ресурса или вазалним положајем, велики део тих компанија нису ни европске, већ заправо америчке. Када гледамо саму структуру акција, врло је упитно колико је то европска компанија а колико је америчка. Друга ствар, поставља се макроекономско питање о самим инвеститорим: ако је Немац по држављанству један од највећих акционара да ли он гледа на Франкфурт или Вол стрит. Вероватно гледа оба. Али док год гледа оба, то значи да постоји барем подељена сувереност над контролом саме европске економије. Тако да мислим да ће јако дуго времена проћи пре него што Европа постане суверена'', закључује Савић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, европска унија (еу), свет са спутњиком, анализе и мишљења
свет, свет – политика, европска унија (еу), свет са спутњиком, анализе и мишљења
Вавилонска кула која тоне – а спрема се за рат с Русијом /видео/
Европска унија је вавилонска кула која тоне и која највећи проблем има што мисли да је економски још јака, док је њена задуженост огромна а украјинска криза је додатно погодила њене привреде. У том светлу ратоборне изјаве о припремама за рат са Русијом су неуспешни покушај политичког дриблинга, оцењују саговорници Спутњика.
Времена кад се у Европи добро живело су прошла, сад долази узбрдица, долази ,,цврчак зими'' и то је за европске политичаре огроман хендикеп, па покушавају да дриблају и играју неке игре, каже др Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду коментаришући поруку француског генерала Фабијена Мантона грађанима да ће Француска бити у опасности ако покаже слабост јер није спремна на губитак своје деце, као и да земља има “знања, економску и демограску моћ” коју може да обруши на Русију.
Начелник генералштаба немачке војске Карстен Бројер Русију види као ,,неминовну претњу'' а у берлинском метроу Бундесвер вежба одбрану престонице, док Европска комисија разрађује ,,војни шенген'' с намером да скрати рок пребацивања војске ка истоку до 72 сата.
Петровић у емисији Свет са Спутњиком каже да су овакве изјаве намењене пре свега за унутрашњу употребу, с надом да ће на тај начин добити неке гласове за своју политику, а Европу пореди с ,,Титаником''.
,,То је као сцена на Титанику када они кажу ,,све је супер'', док прва класа криомице спушта чамце, а вода је почела да продире доле и трећа класа се хвата за решетке. Они не могу да одржавају тај поредак. Овде исто имамо да су они уљулкивали људе с неомонетаристичко-неолибералном економијом која је скресала и синдикате и ниже слојеве и било какве озбиљне социјалне принадлежности'', констатује Петровић уз опаску да је таква европска политика сад дошла на наплату.
Политиколог Михаило Савић примећује да Европа ни демографски не може да истера планове о рату с Русијом, што се односи и на Француску где се, према наводима медија, планира увођење добровољног војног рока.
,,Ако Француска заиста сматра да има демографску предност мислим да се ту вара - обичан Француз, бели Француз, апсолутно није расположен да се хвата пушке… Мислим да ће јако мали број хтети да ратује, од тог јако малог броја брзо ће, за недељу дана бити још мањи број када виде шта то значи'', уверен је наш саговорник.
Међутим, по мишљењу Петровића, Француска у ратоборној реторици против Русије и горљивој подршци Украјини има скривену агенду.
,,Увек постоје скривени јачи циљеви. Остаје и француски циљ, онај који се образлаже краткорочним елементима да треба помоћи Украјини и сличним срепарајућим стварима. Заправо, њихов стратешки циљ је да се направе европске оружене снаге где би Француска била ударна песница, а у перспективи ван НАТО.''
Како каже, и Немачка има скривени циљ који дугорочно постоји, можда не тако колосални као циљ Француске која је у наоружању значајно супериорнија.
,,Немачка је прва сила Европске уније, али у односу на Француску нема три елемента светске силе. А Француска их има: своје место у Савету безбедности с правом вета, самостално нуклеарно оружје и реформисане остатке колонијалног царства. Што се тиче Немачке, њен циљ је да се скину све баријере и потру блокаде наметнуте поразом у Другом светском рату. Зато је њима потребан нови заплет… Њима је сада потребно да се у овој гунгули направи неки метеж и онда се истакне нека европска солидарност и на бази ње Немачка умањи било какве обавезе, а то је стационирање америчке војске на њеном тлу. А то је могуће само јачањем немачких одбрамбених снага'', сматра Петровић.
Кад се разиђе магла – опет ће сарађивати с Русијом
Русија је, према његовим речима, у свему томе само једна врста црвене заставе која треба да послужи за такве планове.
,,Веома је важно и јачање немачке војне индустрије… Немачка сада покушава нек кошта колико кошта да ојача своју војску јер они се јако лепо осећају кад имају војску. Имали су блокаде 80 година по том питању, и друго да скину окове Потсдама и Другог светског рата. Зато они играју игре. А руска дипломатија није наивна, она све то препознаје'', истиче Петровић уз оцену да можда и у Немачкој и у Француској има оних које стварно мисле да треба бранити Украјину али већини је ипак шићар на уму.
Он понашање Европљана карактерише као ,,измаглицу'' у којој се откривање планова дозира а заправо ником не пада на памет да би могли да се туку с Русијом, што је, каже, и немогуће.
Петровић чак очекује да ће у не тако далекој перспективи и Немачка и Француска желети успостављање срдачних односа са Русијом јер, истиче, без њених енергента, полупроизвода, руда, метала не могу да се развијају.
,,Ово је један међукорак, у томе и јесте политика. Сигурно да има и у Немачкој и Француској будала који не разумеју овај дриблинг али главно оружје Русије са њима и јесте зависност њихове привреде од Русије. Трамп је опет заокупљен својом игром и не види да се они извлаче из НАТО, да они воде неку самосталну политику за сутра, да они њега оптужују да су они већи папе од папе и да су они спремни да се сукобљавају са Русијом, од чега нема ништа. Разићи ће се магла… Игра се велика игра а сад се ближи финале'', образлаже свој став наш саговорник.
Савић је сагласан да Европа апсолутно разуме да дугорочно мора да сарађује са Русијом, колико год њен језик према Москви био оштар.
,,Дугорочно нема сумње да ће Европа морати да се врати на сарадњу са Русијом уколико жели да остане економски релевантна. Врло је тешко замислити на било какав средњорочни и дугорочни период да Европа може било како да замени руски гас и да остане конкурентна, поготово када већ каска за америчким БДП-ом, ако већ не и за животним стандардом, и дефинитивно каска за растом и утицајем Кине'', констатује политиколог.
Имајући у виду те факторе, он очекује да ће се за тридесетак година причати о поптуно другачијем геополитичком свету:
,,За сада је немогуће да се Европа потпуно отцепи од Русије, али такође мислим да је немогуће да се Европа потпуно отцепи од САД, иако сваки Европљанин који имало стратешки размишља вероватно има жеље да Европа постане суверенија и да не мора трпети последице вазалства у којоме живи са САД, поготово што је сад дошло до наплате. Од тог вазалства су имали многе бенефите, сада имају проблеме, почев и од Норд стрима па надаље.''
Америка се неће повући из Европе
Ипак, стоји и чињеница да Европа мора да размишља које су последице уколико немају ,,великог тату'' у виду Вашингтона који ће одржавати мир у Европи.
,,Шта ће се дешавати са интересима Немаца, Француза, Британаца, Пољака у блиској будућности не буде ли више било гаранције од стране САД? Док год су тренутно центристи на власти у Европи, они ће хтети да задрже Сједињене Државе, ем због стратешког интереса да не дође до било какве дискусије између самих Европљана, ем да би задржали статус кво у коме уживају већ деценијама. Али уколико се ситуација промени, уколико европски народ буде тражио више суверенизма, да ли са популистичке деснице или популистичке левице, мислим да ће онда слабити и тај момент вазалства'', наводи Савић.
Он напомиње да то не значи аутоматски да се Америка повлачи из Европе - и даље постоје америчке базе свуда по Европи и велики број америчких војника.
,,Али и да се они сви повуку, остаје још једно питање: шта је са економском зависношћу. Када гледамо највеће европске корпорације, колико год да каскају, колико год да су погођене мањком руских ресурса или вазалним положајем, велики део тих компанија нису ни европске, већ заправо америчке. Када гледамо саму структуру акција, врло је упитно колико је то европска компанија а колико је америчка. Друга ствар, поставља се макроекономско питање о самим инвеститорим: ако је Немац по држављанству један од највећих акционара да ли он гледа на Франкфурт или Вол стрит. Вероватно гледа оба. Али док год гледа оба, то значи да постоји барем подељена сувереност над контролом саме европске економије. Тако да мислим да ће јако дуго времена проћи пре него што Европа постане суверена'', закључује Савић.
