Паника, несаница, умор: Како природа може да излечи савременог човека
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Број пацијената са паничним нападима, поремећајима сна и синдромом хроничног умора наставља да расте широм света. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), сваки 25. човек данас пати од анксиозних поремећаја. Поводом Међународног дана неуролога, научници подсећају на доказану ефикасност еко-терапије.
Истраживачи тврде да шетње по местима са разноврсним пејзажем, лечење биљкама и контакт са животињама јачају нервни систем, али и смањују ниво стреса.
Савремени свет диктира брз ритам живота, а напетост и хронични умор постају стални сапутници човека. Управо због тога, како тврди члан Асоцијације когнитивно-бихевиоралне психотерапије, докторанд медицинских наука и доцент катедре за фундаменталну медицину БФУ „И. Кант“ Валентина Степанова, све већу популарност стиче терапија природом — обнављање организма кроз интеракцију са лепотом природе.
Терапија обухвата шетње за побољшање здравља на свежем ваздуху, посматрање живописних места, контакт са биљкама и креативне активности у природи.
„Терапија природом је корисна људима са хипертензијом, астенијом, лакшим поремећајима аутономног нервног система и смањеном издржљивошћу. Она помаже у нормализацији дисања и срчаног ритма“, испричала је Степанова, напомињући да се ова метода примењује у психотерапији као начин преусмеравања пажње, смањења стреса и обнове емоционалне равнотеже.
Докторанд медицинских наука поделила је једноставну и ефикасну праксу у оквиру терапије природом:
„Изаберите један објекат у природи и посматрајте га неколико минута – његов облик, боју, текстуру, мирис и кретање на ветру. Овај фокус на детаље помаже да се ослободите напетости, ублажите анксиозне мисли и осетите присутност у садашњем тренутку“, посаветовала је она.
Она је препоручила анксиозним људима да обрате пажњу и на фитотерапију и ароматерапију — методе лечења састојцима биљног порекла.
„Фитотерапија у природном окружењу подразумева утицај мириса, текстура и својстава биљака. То је начин сензорне регулације, побољшања емоционалног стања и стабилизације организма при анксиозности и умору. Ароматерапија користи природна есенцијална уља за ублажавање главобоље, смањење мишићних спазама и нормализацију сна“, навела је експерт.
Према њеним речима, комбинација терапије природом, фитотерапије и ароматерапије помаже код функционалних поремећаја дисања и хроничног умора, јер целокупно побољшава рад нервног и респираторног система.
Још један популаран метод природне терапије је хипотерапија — лечење болести помоћу јахања. Јахање коња је корисно за људе свих узраста, додала је Степанова.
„Као физиотерапеутски метод, хипотерапија је корисна код поремећаја координације, мишићне слабости, последица повреда и неуролошких стања, где се пажња посвећује моторичким функцијама“, појаснила је она.
Смањењу анксиозности помаже и хиповенција — сам боравак поред коња без јахања. Ова пракса помаже људима да разумеју своје емоције, управљају њима и поврате унутрашњи мир.
На Куликовом пољу
Научница саветује да се методе еко-терапије примењују у природним, еколошки очуваним пределима, удаљеним од градских и економских центара, као што је музеј-резерват „Куликово поље“.
Према речима истраживача музеја-резервата, на Куликовом пољу могу се издвојити бројни природни фактори који доприносе побољшању здравља: чисти ваздух и вода, лековите биљке и разноврсни пејзажи. Истраживачи истичу да живописан поглед смањује стрес и одвраћа пажњу од тешких искустава, а посета разноликим теренима појачава благотворни ефекат.
Овде данас постоји неколико еколошких стаза, које пролазе кроз различите врсте пејзажа. На читавом путу, у откривању флоре и фауне, туристима помажу информативни панели.
На Куликовом пољу има више од 150 хектара степа, где расте око 300 врста биљака, укључујући пелин и зелену јагоду, које доприносе јединственом мирисном окружењу.
„Пелин даје препознатљив мирис степе, а у сезони сазревања јагода он постаје слађи“, казала је Олга Бурова, шеф Научно-истраживачког одељења за природне науке музеја-резервата „Куликово поље“.
За посетиоце је такође отворен музеј „Коњски двор“, где се организују јахања уз инструктора, а гости могу хранити и мазити животиње.
„Специјално смо довели вјатске коње у коњушарницу. Ова аутохтона раса одликује се мирним темпераментом и пријатељским ставом према јахачу, па је идеална за шетње пољем и активности са децом“, истакао је тренер музеја „Коњски двор“ Сергеј Бондарев, додајући да запослени прате стање коња: користе искључиво удобну опрему, редовно их вакцинишу и купају.
У оквиру припрема за обележавање 650. годишњице Куликовске битке, на Куликовом пољу планира се оснивање музејског комплекса „Руско поље“, чији ће фокус бити на очувању природе Руске равнице.
Погледајте и:
