Треба ли деци законом забранити друштвене мреже или ће их - сами одбацити
© Getty Images / Peter Cade
Пратите нас
Ефективност законске забране друштвених мрежа деци упитна је не само због начина на који се спроводи, већ и због чињеница да су саме мреже у неку руку превазиђене и потиснуте све популарнијим четовањем, а једини који могу да утичу да деца мање бораве на мрежама су - родитељи.
Овако филозоф Никола Танасић тумачи аустралијску регулативу која обавезује све велике онлајн платформе да спрече особе млађе од 16 година да отворе или користе налоге. Закон почиње званично да се спроводи од 10. децембра, а казне за његово кршење могу достићи чак 49,5 милиона аустралијских долара.
Забрана се, поред платформи у власништву „Мете“, односи и на читав низ других мрежа: Јутјуб, Икс, ТикТок, Снепчет, Редит, Кик и Твич. Практично све највеће платформе биће обавезане овим законом, што значи да ће аустралијски тинејџери до 16 година остати без већине дигиталних простора у којима су до сада проводили време. Пре него што им се избришу налози, имаће прилику да сачувају све своје садржаје попут слика, снимака и порука.
Толико о забранама
Танасић подсећа да су и до сада небројено пута доношене одлуке о сличним забранама за које или нису постојали, или су постојали изузетно лоши механизми имплементације. Иза свих њих заправо је стајала логика да се забраном подиже свест о штетности друштвених мрежа, уз очекивање да ће се онда родитељи на нивоу породице сомоцензурисати, односно да ће својој деци забрањивати одређене садржаје.
„Да се не лажемо, једини који могу, ако хоће и ако су спремни, да заиста имплементирају тако нешто и да заиста поведу рачуна да њихова деца нису превише на друштвеним мрежама јесу – родитељи. Они једини имају увид у свакодневни живот своје деце. Наравно, деца иду у школу, остају сама кући, ту је и утицај друштва, али овде се ради о поверењу унутар породице. Ако су односи унутар породице нормали, ако су добро постављени, ако су родитељи ауторитет својој деци, онда им могу забранити прекомерну употребу интернета и штетних садржаја“, каже Танасић за Спутњик.
Аустралијска регулатива каже да ће они који буду погрешно означени као млађи од 16 година моћи да поднесу захтев за ревизију и докажу узраст на два начина: видео-селфијем за аутоматску анализу или слањем личних докумената као што су возачка дозвола или лична карта.
Нека деца ће несумњиво да лажирају свој узраст, нека неће. Некима ће старији пријатељи, рођаци, па и родитељи давати приступ својим или отварати нове налоге. Могућности су разне. Танасић каже да су технологије блокирања приступа одређеним садржајима на интернету озбиљно узнапредовале, али да су такође узнапредовале и методе њиховог заобилажења.
Друштвене мреже нису више „ин“
Данашња деца бораве на „ТикТоку“, „Инстаграм“ је апликација за средовечне, а „Фејсбук“ подсећа на и-мејл и представља неку врсту дигиталног мастодонта из бивших времена.
Наш саговорник објашњава да нема бољег инструмента за протеривање младих људи са друштвених мрежа од самих друштвених мрежа. То је, како Танасић каже, једна челична закономерност која је небројено пута виђена на делу. Почело је са чувеним „Мајспејсом“, а већ увелико се дешава и са „Фејсбуком“*који је постао простор за средовечне још пре седам до десет година.
„Млади стално траже неки простор који би био њихов, па онда када то постане популарно догоде се две ствари: њихови родитељи долазе да виде шта ту има па почињу да убацују своје садржаје и корпорације почињу да валоризују тај простор чим стекне већу популарност 08:41 + 08:52 Заправо се стално дешавају те миграције, поготово млађе популације, са мреже која се више контролише и која је „сморнија“, на мреже које су тог тренутка актуелне и у тренду.
Чак и када је реч о технологији, постоје потпуно природни процеси који свакој друштвеној мрежи намећу рок трајања. Један од процеса јесте та миграција саме публике уз промену демографске структуре корисника мреже, док је други рекламирање које представља „смртну пресуду“ за сваку мрежу.
Четовање и слобода говора су „ин“
Чет апликације су у великој мери замениле друштвене мреже, првенствено због тога што су постале простор слободног говора. На свим великим друштвеним мрежама не може се више јавно и слободно објављивати читав низ ставова које алгоритам бележи као „политички некоректне“, будући да ће корисник због њих бити „банован“. Танасић подсећа да већ годинама уназад људи бивају потпуно уклоњени са неке платформе због свог мишљења, заједно са свим садржајима који су ту објављивани, а који су за многе често и сентиментално значајни.
„Док су друштвене мреже постале простор цензуре, у малим чет групама ипак и даље може да се говори слободније. Чак су многе од њих такође кренуле да се контролишу, али су ипак у тренду“
Напредак у рикверц
Стотинама година људи су живели у цивилизацији у којој је технолошки прогрес био синониман за свеукупни бољитак. Имати приступ одређеној технологији, каже Танасић, значило је побољшање услова живота. И заиста, у протеклих двеста година човечанство је добило канализацију, струју, даљинске комуникације, аутомобиле, авионски саобраћај… и свака од тих иновација имала је своје негативне последице. Међутим, објашњава наш саговорник, процена је била да је добробит увек била већа од губитка.
„Кад се појавила прва генерација деце која је од својих првих покрета одрасла са екранима, са мобилним телефонима, која је научила да игра игрице на телефону пре него што је проходала, која је научила да „скролује“ слике пре него што је проговорила, дошли смо у ситуацију у којој је технолошки прогрес постао ствар когнитивног и развојног регреса“.
Читава једна генерација родитеља, као и људи око њих, имали су прилику да посведоче томе својим очима, емпиријски. За то, додаје Танасић, нису потребна никаква специјална социолошка истраживања, јер те деце има на све стране. То су деца која не знају да сроче реченицу, која не знају нормално да ходају улицом, која су хронично погрбљена, деца која имају хроничне здравствене проблеме због недовољно активности, неадекватне исхране и недовољне изложености Сунчевој светлости.
„Сви смо већ видели да је то лоше, а мој лични утисак је да реакција на то постаје видљива. Можда сам ја превелики оптимиста, али примећујем све више деце са књигама и више деце на улицама са лоптама. Будући да и сам имам децу тог узраста, дакле децу која су на релевантан начин изложена опасностима екрана, примећујем на њиховој генерацији да тактилне ствари постају занимљивије од мобилних телефона“.
Направити нешто од глине, играти се у песку, бацати каменчиће у воду, листати књигу уместо „скроловати“ екран… све су то ствари које се данас налазе на равноправном „тржишту“ са мобилним телефоном, тврди наш саговорник. Мобилни телефон је био нешто ново и невероватно пре двадесет година, док је данас нешто потпуно свакодневно. Генерацијама које сада стасавају за школу мобилни телефон је исто што и старијим генерацијама веш машина.
„Ситуација се ту сама по себи побољшава, а на њу треба додати и свест доброг дела родитеља који не желе да им деца буду сипљиви, бледи, згрбљени, социјално неприлагођени мали зомбији“.
Природа надјачава технологију
Није довољно донети некакву регулативу или рећи детету – немој, тим пре што у одређеној фази одрастања деца имају природну потребу да се сукобљавају са ауторитетом. Кључна ствар, сматра наш саговорник, јесте да се деци попуни време другим стварима. У већини места се на сваком кораку могу наћи музичке школе, спорт, тренинзи, школице фудбала, а многи од тих садржаја не морају ни да се плаћају. Међу млађом генерацијом, тврди Танасић, влада велико интересовање за стрипове, поготово за јапанске манге. Оне се и у Србији масовно штампају, преводе и продају на сваком кораку.
„Ти процеси иду спонтано, а када нешто очигледно наноси штету и када је та штета видљива, а када се корист све мање осећа, природна конкуренција решава ствари. Сигуран сам колико је та слика развоја технологије деловала као нешто што се никада неће завршити и што је неумитно, али то се сада полако мења. Полако ће да пристижу генерације које ће почети да праве неке кораке уназад, али то неће бити враћање у средњи век, то неће бити никаква ретроградност, већ настојање да се живи пријатнијим, удобнијим и пре свега здравијим животом 18:29, закључује Танасић.
*Активности „Мета“ (друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм) забрањене су у Русији као екстремистичке.
Погледајте и:
