https://sputnikportal.rs/20251212/dva-jaka-poteza-u-jednom-danu-rusija-spasava-srbe-iz-uloge-zamorcica-zapada-1193622637.html
Два јака потеза у једном дану: Русија спасава Србе из улоге заморчића Запада
Два јака потеза у једном дану: Русија спасава Србе из улоге заморчића Запада
Sputnik Србија
Срби су одавно постали заморчићи међународне бирократије, упозорава професор Милош Шолаја, док Русија у Савету безбедности УН подиже офанзиву за укидање... 12.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-12T21:08+0100
2025-12-12T21:08+0100
2025-12-12T21:08+0100
регион
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
хашки трибунал
високи представник у бих
канцеларија високог представника у бих
охр
марија захарова
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111883/83/1118838380_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_67d1729d79418b03a12ca9df30557cbc.jpg
Шолаја, професор међународних односа на Факултету политичких наука у Бањалуци, наглашава да су руске иницијативе за укидање међународних структура у БиХ директно везане за интересе Републике Српске. Посебно се то односи на Канцеларију високог представника (ОХР) и Резидуални механизам, које види као остатке међународног надзора чији је политички мандат, по његовом мишљењу, одавно потрошен.Он додаје да су ове институције постале бесмислене, и то не само политички, већ и економски.Руска мисија при Уједињеним нацијама затражила је укидање Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале УН, институције која је наследила Хашки трибунал.То је на седници Савета безбедности саопштила заменица шефа руске мисије, Марија Заболоцка, уз захтев да се ова институција позабави случајем генерала Ратка Младића – или његовим пребацивањем у Србију на даље издржавање казне, или превременим ослобађањем из хуманитарних разлога.Истовремено, портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова нагласила је да је, у интересу стабилизације прилика у Босни и Херцеговини, неопходно хитно укидање Канцеларије високог представника. Ови захтеви део су шире руске стратегије која, према оцени аналитичара, у 2025. години достиже свој пуни интензитет.Срби као заморчићи међународне бирократијеШолаја посебно наглашава да српски народ, Република Српска и Србија већ деценијама представљају својеврсно поље експеримента међународних структура које, под мандатима УН, ЕУ или других институција, развијају сопствене бирократске моделе, финансијске токове и правне режиме.Он сматра да је то постало негативан тренд у развоју глобалних политичких процеса.Према његовом мишљењу, управо од преиспитивања финансијских токова требало би започети процес гашења ових институција, јер је међународна бирократија постала главни фактор отпора свакој рационализацији и завршетку мандата тих механизама.Геополитички отпор и изгледне препрекеИако Русија јача притисак, Шолаја процењује да су шансе за брзо укидање Резидуалног механизма и ОХР-а и даље врло ограничене. Разлог лежи у глобалним односима моћи и чињеници да ће други актери у међународној заједници наставити да блокирају руске захтеве, пре свега Европска унија и Немачка.Ипак, Шолаја отвара питање које може променити ток догађаја: придруживање још неке велике силе.Према његовом мишљењу, најважнији фактор могао би бити Вашингтон. Он подсећа да је Трампова администрација у претходном мандату показала отворен презир према прегломазним и скупим међународним структурама, попут УСАИД-а, као и према моделу либералног међународног поретка који је неколико деценија доминирао.Европа би се побунила, али процес је неминованАко би Вашингтон подржао гашење међународних институција у БиХ, то би, сматра Шолаја, узбуркало Европу. Немачка би се томе посебно противила, јер ОХР сматра кључним инструментом одржавања постојећег поретка у БиХ.Ипак, Шолаја подвлачи да се о једном не сме заборавити: ОХР не може трајати заувек.Шолаја истиче да је руска политика према БиХ дугорочна и доследна. Како подсећа, Русија је још 2015. године спречила да британски предлог резолуције о Сребреници дође на дневни ред Савета безбедности. Тиме је, каже, јасно показано да се неће дозволити наметање квалификација које би додатно дестабилизовале односе унутар БиХ.Према његовим речима, Русија годинама подржава обраћање званичника Републике Српске највишим политичким телима УН, што је потврдила и посебна седница Савета безбедности, одржана 31. октобра ове године управо на руску иницијативу и посвећена стању у БиХ.Руска активност у УН, захтеви за укидање Резидуалног механизма и ОХР-а, као и инсистирање на решавању случаја генерала Младића, део су шире, дугогодишње руске геополитичке стратегије према БиХ.У сржи те политике је оцена да међународне институције у БиХ више немају функционални смисао, да су постале део скупе бирократске индустрије, и да је крајње време за њихово постепено гашење, као и да конститутивни народи у БиХ треба да, у складу са словом Дејтонског мировног споразума почну да саме одлучују о сопственој будућности.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20251212/snazna-ruska-ofanziva-u-un-u-korist-srba--na-meti-hag--1193601898.html
https://sputnikportal.rs/20251211/zaharova-pozvala-na-hitno-ukidanje-kancelarije-visokog-predstavnika-u-bih-1193589449.html
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), хашки трибунал, високи представник у бих, канцеларија високог представника у бих, охр, марија захарова, анализе и мишљења
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), хашки трибунал, високи представник у бих, канцеларија високог представника у бих, охр, марија захарова, анализе и мишљења
Два јака потеза у једном дану: Русија спасава Србе из улоге заморчића Запада
Срби су одавно постали заморчићи међународне бирократије, упозорава професор Милош Шолаја, док Русија у Савету безбедности УН подиже офанзиву за укидање Резидуалног механизма и других институција међународне контроле у БиХ, као што је Канцеларија високог представника, сматрајући их бесмисленим и потрошеним.
Шолаја, професор међународних односа на Факултету политичких наука у Бањалуци, наглашава да су руске иницијативе за укидање међународних структура у БиХ директно везане за интересе Републике Српске. Посебно се то односи на Канцеларију високог представника (ОХР) и Резидуални механизам, које види као остатке међународног надзора чији је политички мандат, по његовом мишљењу, одавно потрошен.
Он додаје да су ове институције постале бесмислене, и то не само политички, већ и економски.
„Свако ко је био у Хагу, почев од Међународног суда правде, па до ад хок трибунала, за бившу Југославију, за Руанду, за Косово, види да се у Холандији јако добро живи од тих пара Уједињених нација. То су хиљаде и хиљаде људи и огромни бизнис подухвати, у свему се врти много пара. И највише се та судска бирократија опире привођењу крају тих пројеката“, упозорава Шолаја.
Руска мисија при Уједињеним нацијама затражила је укидање Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале УН, институције која је наследила Хашки трибунал.
То је на седници Савета безбедности саопштила заменица шефа руске мисије, Марија Заболоцка, уз захтев да се ова институција позабави случајем генерала Ратка Младића – или његовим пребацивањем у Србију на даље издржавање казне, или превременим ослобађањем из хуманитарних разлога.
Истовремено, портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова нагласила је да је, у интересу стабилизације прилика у Босни и Херцеговини, неопходно хитно укидање Канцеларије високог представника. Ови захтеви део су шире руске стратегије која, према оцени аналитичара, у 2025. години достиже свој пуни интензитет.
Срби као заморчићи међународне бирократије
Шолаја посебно наглашава да српски народ, Република Српска и Србија већ деценијама представљају својеврсно поље експеримента међународних структура које, под мандатима УН, ЕУ или других институција, развијају сопствене бирократске моделе, финансијске токове и правне режиме.
Он сматра да је то постало негативан тренд у развоју глобалних политичких процеса.
Према његовом мишљењу, управо од преиспитивања финансијских токова требало би започети процес гашења ових институција, јер је међународна бирократија постала главни фактор отпора свакој рационализацији и завршетку мандата тих механизама.
Геополитички отпор и изгледне препреке
Иако Русија јача притисак, Шолаја процењује да су шансе за брзо укидање Резидуалног механизма и ОХР-а и даље врло ограничене. Разлог лежи у глобалним односима моћи и чињеници да ће други актери у међународној заједници наставити да блокирају руске захтеве, пре свега Европска унија и Немачка.
Ипак, Шолаја отвара питање које може променити ток догађаја: придруживање још неке велике силе.
Према његовом мишљењу, најважнији фактор могао би бити Вашингтон. Он подсећа да је Трампова администрација у претходном мандату показала отворен презир према прегломазним и скупим међународним структурама, попут УСАИД-а, као и према моделу либералног међународног поретка који је неколико деценија доминирао.
„У духу Трампове политике, који се обрачунавао са многим изворима беспотребног трошења новца, попут УСАИД-а, могло би се разговарати о појефтињењу међународног присуства, а најјефтиније је да БиХ, укључујући њену унутрашњу ситуацију, буде остављена сама себи, да преузме пуну одговорност за своје функционисање и у том оквиру можда се може говорити и тражити подршка од Америке“, објашњава Шолаја.
Европа би се побунила, али процес је неминован
Ако би Вашингтон подржао гашење међународних институција у БиХ, то би, сматра Шолаја, узбуркало Европу. Немачка би се томе посебно противила, јер ОХР сматра кључним инструментом одржавања постојећег поретка у БиХ.
Ипак, Шолаја подвлачи да се о једном не сме заборавити: ОХР не може трајати заувек.
„Треба водити рачуна о томе да једног дана Канцеларија високог представника мора да нестане – то је неминовно и боље је на повлачењу ове институције радити систематски, него стихијски“, закључује он.
Шолаја истиче да је руска политика према БиХ дугорочна и доследна. Како подсећа, Русија је још 2015. године спречила да британски предлог резолуције о Сребреници дође на дневни ред Савета безбедности. Тиме је, каже, јасно показано да се неће дозволити наметање квалификација које би додатно дестабилизовале односе унутар БиХ.
Према његовим речима, Русија годинама подржава обраћање званичника Републике Српске највишим политичким телима УН, што је потврдила и посебна седница Савета безбедности, одржана 31. октобра ове године управо на руску иницијативу и посвећена стању у БиХ.
„Већ неколико година она је уздржана у гласању Савету за имплементацију мира, с тим што у последње време, од 2022, не учествује у томе – дакле, читав низ активних политичких приступа Русије који су указивали на то да ситуација у БиХ не функционише, не иде како треба. Тако да је ово само прецизнији приступ читавој тој проблематици и захтев за активнијим приступом“, истиче Шолаја.
Руска активност у УН, захтеви за укидање Резидуалног механизма и ОХР-а, као и инсистирање на решавању случаја генерала Младића, део су шире, дугогодишње руске геополитичке стратегије према БиХ.
У сржи те политике је оцена да међународне институције у БиХ више немају функционални смисао, да су постале део скупе бирократске индустрије, и да је крајње време за њихово постепено гашење, као и да конститутивни народи у БиХ треба да, у складу са словом Дејтонског мировног споразума почну да саме одлучују о сопственој будућности.
