На ,,азијски НАТО" одговорити уједињено и организовано - нужан савез Русије, Кине и Северне Кореје
© Sputnik / Sergey Guneev
Пратите нас
Прича о „азијском НАТО-у“ није нова, она траје већ неколико година и помињана је у више наврата. Нажалост, та прича није без основа. Штавише, мислим да је Сергеј Шојгу сада на њу упозорава управо због тога што долази до извесне ескалације на Далеком истоку, која упозорава на ту чињеницу.
Овако претњу ширења западног утицаја и наоружања на Далеки исток коментарише новинар кинеског радија Бранко Жујовић, осврћући се и на упозерње секретара Савета безбедности Руске Федерације, Сергеја Шојгуа.
Шојгу је рекао да се удружења слична НАТО-у, а која представљају претњу Русији, све чешће појављују у Азијско-пацифичком региону. Он је додао и то да руски предлози о стратешком офанзивном наоружању могу да зауставе постојећи процес урушавања система безбедности.
Више пута сам током прошле године говорио да Сједињене Америчке Државе на Филипинима граде пет нових војних база, а биће их на тим острвима укупно осам или девет. Аустралија се додатно наоружава, знатно раније је потписан уговор о набавци нуклеарних подморница од Велике Британије, док сада сведочимо наставку, и то убрзаном, милитаризације Јапана, каже Жујовић за Спутњик.
Америчка војна база на острву Дијего Гарсија, Индијски океан
Он подсећа да је процес милитаризације Јапана нешто што траје више од двадесет година, али да су Јапанци до сада предузимали врло опрезне, недрастичне кораке, па то није долазило до изражаја.
Од како је премијерка Санае Такаичи ступила на функцију, она се најпре састала са званичницима Тајвана, а затим дала изјаву из које недвосмислено следи да би се Јапан умешао у евентуални сукоб у Тајванском мореузу. Дакле, уколико би матични део Кине одлучио да интервенише тамо, Јапан би, према њеним речима, прогласио неку врсту нужне одбране. На то је Кина, наравно, врло жустро реаговала.
И Русија је на Далеком истоку
Наш саговорник каже да би сукоб Кине и Јапана био само један у низу реторичких инцидената између две суседне земље на Далеком истоку, који се не би догодио први пут, али подсећа и на јапанског министра спољних послова који је запретио да би та земља могла да размести ракете средњег домета на стотинак километара од Тајвана.
Уколико узмемо у обзир и овај последњи инцидент са кинеским и јапанским авионима, за који ми овде раније нисмо ни чули, можемо констатовати да притисак на Кину расте. На Далеком истоку је реч пре свега о притиску на Кину. Видели смо и да су Кина и Русија јуче одговориле на то, организујући заједничке патроле својих ваздухопловних снага у близини Јапана, што се Јапану, наравно, није допало.
Уколико се и овлаш направи преглед дешавања на југоистоку и истоку Азије у протеклим годинама, онда оно што је Шојгу рекао и те како има тежину, сматра Жујовић. Он верује да ће Кина и Русија морати да пронађу начин да заједно, евентуално и са Северном Корејом, формулишу неки заједнички одговор на овакве притиске. Без обзира на то што је Кина главна мета, упозорава Жујовић, не треба заборавити на Владивосток и чињеницу да и Русија такође има свој Далеки исток.
Без обзира на то што је Кина главна мета, упозорава Жујовић, не треба заборавити на Владивосток и чињеницу да и Русија такође има свој Далеки исток.
© Sputnik / Alexandr Kryazhev
Ко би кога напао
Секретар Савета безбедности Русије такође је рекао да већ постоје неки руски предлози о стратешком офанзивном наоружању, којима би, по његовим речима, могао да се заустави постојећи процес урушавања система безбедности на истоку. Жујовић каже да је тешко рећи ко би могао да се нађе у евентуалном савезу поред Кине, Русије и Северне Кореје, те да је увек незахвално правити слична предвиђања због сложености ситуације.
Тешко је у овом тренутку рећи ко би ,,стао" иза кога. Не треба заборавити да већина земаља АСЕАН-а, не рачунајући Филипине, које под овом новом владом отворено заузимају курс против Кине, није срећна због звецкања оружјем у Тајванском мореузу – ни од стране Филипина, ни сада од стране Јапана. То су земље које су непосредни суседи Кине и Јапана и могуће је да би нека од тих земаља могла да се приклони Русији, Кини или Северној Кореји.
Успостављање равнотеже је неопходно, јер чак и Кина, са својом растућом морнарицом и ракетним капацитетима, није довољна сама по себи. Мора постојатирегионални одговор на такву врсту војног изазова, закључује Жујовић.
Погледајте и:
