https://sputnikportal.rs/20251215/tas-na-vagi-u-korist-rusije-sve-je-tezi-rastu-sanse-da-pljacka-veka-propadne--1193709247.html
Тас на ваги у корист Русије све је тежи: Расту шансе да пљачка века пропадне
Тас на ваги у корист Русије све је тежи: Расту шансе да пљачка века пропадне
Sputnik Србија
Не верујем да је и једна држава спремна да врши уступке науштрб својих интереса и сопствене сигурности. Искрено, осим неке радикализације и изласка из оног што... 15.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-15T20:28+0100
2025-12-15T20:28+0100
2025-12-15T20:28+0100
русија
русија
русија – политика
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/0f/1193723235_0:0:2646:1489_1920x0_80_0_0_47f2c18415a7a93c2c1878629f34e653.jpg
Овако дипломата др Зоран Миливојевић коментарише то што се све већи број земаља изјашњава против предаје замрзнуте руске имовине Украјини. Уз Мађарску, Словачку и Белгију које су од старта одбациле ову сулуду идеју, сада су стале и Италија, Малта, Бугарска и Чешка.Како наводи наш саговорник, ЕУ се налази пред озбиљним проблемом, јер, са једне стране, желе да наставе рат по сваку цену, а са друге, у проблему су са финансијама.Све теже до договораДа најновија замисао о финансирању Украјине виси на танком концу, невољно је признала и шефица спољне дипломатије ЕУ Каја Калас, речима да је земљама Европске уније све теже да се договоре о експропријацији руске имовине под велом тзв. репарационог кредита.„На самиту лидера ЕУ крајем ове недеље морамо усвојити финансирање за Украјину. Најреалнија опција је репарациони кредит. То постаје све теже, али радимо, још имамо неколико дана“, изјавила је она.А да ће бити повуци-потегни поручио је и мађарски премијер Виктор Орбан.„Вежите појасеве, очекује нас бурна недеља. Ова недеља је посвећена самиту Европске уније у Бриселу, за који се припремамо, улог је једноставан: рат или мир“, рекао је Орбан.Наиме, за варијанту репарационог кредита није неопходна једногласна одлука већ је довољна квалификована већина. Међутим, тас на ваги „против“ све је тежи.Цара до дувараОн верује да се дошло до зида.„И земље на северу, које су тврде у свом антируском ставу, све више постају усамљене и ја не верујем да ће то моћи на силу да се изгура“ закључује Миливојевић.Подсетимо, у петак, 19. децембра у Бриселу се одржава Самит ЕУ, последњи у овој години, и на њему ће бити донета одлука да ли ће руска имовина бити искоришћена за финансирање Украјине.
https://sputnikportal.rs/20251215/mediji-sedam-zemalja-protivi-se-eksproprijaciji-ruske-imovine-1193708483.html
https://sputnikportal.rs/20251002/samoubilacka-misija-evrope-krece-velika-pljacka-rusije-koja-ce-izazvati-kolaps-na-zapadu--1190944402.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Јелена Јокановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/15/1191611146_56:0:459:403_100x100_80_0_0_08ed0df6e84ed8cf49304201732bb774.jpg
Јелена Јокановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/15/1191611146_56:0:459:403_100x100_80_0_0_08ed0df6e84ed8cf49304201732bb774.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Јелена Јокановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/15/1191611146_56:0:459:403_100x100_80_0_0_08ed0df6e84ed8cf49304201732bb774.jpg
русија, русија – политика, европска унија (еу)
русија, русија – политика, европска унија (еу)
Тас на ваги у корист Русије све је тежи: Расту шансе да пљачка века пропадне
Не верујем да је и једна држава спремна да врши уступке науштрб својих интереса и сопствене сигурности. Искрено, осим неке радикализације и изласка из оног што су норме и стандарди, односно да се на силу нешто узме, не видим начин да се отимања руске имовине реализује под плаштом некаквог репарационог кредита.
Овако дипломата др Зоран Миливојевић коментарише то што се све већи број земаља изјашњава против предаје замрзнуте руске имовине Украјини. Уз Мађарску, Словачку и Белгију које су од старта одбациле ову сулуду идеју, сада су стале и Италија, Малта, Бугарска и Чешка.
„У сваком случају имају проблем са финансирањем и покушавају то да реше тако што ће да отму руску имовину која је смештена у Белгији, у Јуроклиру. То, међутим јако тешко иде јер су неке државе разумеле да то може да доведе до јако негативних последица, прво урушава се цео један систем, доводи у питање кредибилитет тих држава везано за инвестиције према њима, доводи у питање функционисање целопуног финансијског система на глобалном плану и то је један ризик који је очигледно постоји код ових држава које се противе“, каже Миливојевић.
Како наводи наш саговорник, ЕУ се налази пред озбиљним проблемом, јер, са једне стране, желе да наставе рат по сваку цену, а са друге, у проблему су са финансијама.
„Друга ствар која је ту такође важна је да је ова група за помоћ, или пријатељи Украјине, коалиција „Вољних“ и уопште елита у Европи суочена са озбиљним проблемима финансирања, све резерве су досад исцрпљене а то није дало никаквог ефекта. И сада се траже начини да се то настави јер покушавају да политику рата наставе по сваку цену“, додаје Миливојевић.
Да најновија замисао о финансирању Украјине виси на танком концу, невољно је признала и шефица спољне дипломатије ЕУ Каја Калас,
речима да је земљама Европске уније све теже да се договоре о експропријацији руске имовине под велом тзв. репарационог кредита.
„На самиту лидера ЕУ крајем ове недеље морамо усвојити финансирање за Украјину. Најреалнија опција је репарациони кредит. То постаје све теже, али радимо, још имамо неколико дана“, изјавила је она.
А да ће бити повуци-потегни
поручио је и мађарски премијер Виктор Орбан.
„Вежите појасеве, очекује нас бурна недеља. Ова недеља је посвећена самиту Европске уније у Бриселу, за који се припремамо, улог је једноставан: рат или мир“, рекао је Орбан.
Наиме, за варијанту репарационог кредита није неопходна једногласна одлука већ је довољна квалификована већина. Међутим, тас на ваги „против“ све је тежи.
„Дошли смо до једне границе када су могућности да се врши притисак на државе и да се по сваку цену испослује једна варијанта која не би одговарала њиховим интересима изгледа више није могућа, и сада је створен већ једна блок земаља које се томе противе. Сада је тешко пробити тај блок јер су државе и на унутрашњем плану суочене са озбиљним проблемима и то тешко може да прође јер директно доводи у питање и њихову унутрашњу политику и стабилност и због тога није могуће да врше уступке на уштрб сопствених интереса и сигурности и да уђу у ризике који могу да буду контрапродуктивни“, поручује дипломата.
Он верује да се дошло до зида.
„И земље на северу, које су тврде у свом антируском ставу, све више постају усамљене и ја не верујем да ће то моћи на силу да се изгура“ закључује Миливојевић.
Подсетимо, у петак, 19. децембра у Бриселу се одржава Самит ЕУ, последњи у овој години, и на њему ће бити донета одлука да ли ће руска имовина бити искоришћена за финансирање Украјине.
