https://sputnikportal.rs/20251216/1193768064.html
Да ли ће Фолксваген бити симбол и моћи и краха немачке привреде
Да ли ће Фолксваген бити симбол и моћи и краха немачке привреде
Sputnik Србија
Данас је са траке Фолксвагенове фабрике у Дрездену изашао последњи аутомобил. Затварање погона у Немачкој представља први такав случај у историји чувене... 16.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-16T21:00+0100
2025-12-16T21:00+0100
2025-12-16T21:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/10/1193767906_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_faf25b9d69f8c37d8cff4a82eaa713a8.jpg
Да ли ће Фолксваген бити симбол и моћи и краха немачке привреде
Sputnik Србија
Данас је са траке Фолксвагенове фабрике у Дрездену изашао последњи аутомобил. Затварање погона у Немачкој представља први такав случај у историји чувене компаније са седиштем у Волфсбургу. Компанија која планира да до 2030. године отпусти 35.000 радника на крају септембра ове године је пријавила нето губитак од милијарду евра.
Да ли ће Фолксваген, понос немачке индустрије, симболичног назива – народни ауто, бити и симбол најаве краја немачке, па и европске привреде какву знамо? Да ли је касно за прилагођавање и претварање погона у Дрездену у иновациони кампус са фокусом на вештачку интелигенцију, роботику, микроелектронику и дизајн чипова? Хоћемо ли сведочити пропасти некада моћних компанија које нису успеле да се прилагоде тржишту и издрже притисак високе цене енергената и америчких царина? Шта чека немачку и европску привреду?
О томе са професором Економског факултета, који је однедавно у пензији, др Љубодрагом Савићем у емисији „Енергија Спутњика“ разговара новинарка Мира Канкараш Тркља.
Данас је са траке Фолксвагенове фабрике у Дрездену изашао последњи аутомобил. Затварање погона у Немачкој представља први такав случај у историји чувене компаније са седиштем у Волфсбургу. Компанија која планира да до 2030. године отпусти 35.000 радника на крају септембра ове године је пријавила нето губитак од милијарду евра.Да ли ће Фолксваген, понос немачке индустрије, симболичног назива – народни ауто, бити и симбол најаве краја немачке, па и европске привреде какву знамо? Да ли је касно за прилагођавање и претварање погона у Дрездену у иновациони кампус са фокусом на вештачку интелигенцију, роботику, микроелектронику и дизајн чипова? Хоћемо ли сведочити пропасти некада моћних компанија које нису успеле да се прилагоде тржишту и издрже притисак високе цене енергената и америчких царина? Шта чека немачку и европску привреду?О томе са професором Економског факултета, који је однедавно у пензији, др Љубодрагом Савићем у емисији „Енергија Спутњика“ разговара новинарка Мира Канкараш Тркља.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/10/1193767906_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_291d0ea27dac35532409460822068d89.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Данас је са траке Фолксвагенове фабрике у Дрездену изашао последњи аутомобил. Затварање погона у Немачкој представља први такав случај у историји чувене компаније са седиштем у Волфсбургу. Компанија која планира да до 2030. године отпусти 35.000 радника на крају септембра ове године је пријавила нето губитак од милијарду евра.
Да ли ће Фолксваген, понос немачке индустрије, симболичног назива – народни ауто, бити и симбол најаве краја немачке, па и европске привреде какву знамо? Да ли је касно за прилагођавање и претварање погона у Дрездену у иновациони кампус са фокусом на вештачку интелигенцију, роботику, микроелектронику и дизајн чипова? Хоћемо ли сведочити пропасти некада моћних компанија које нису успеле да се прилагоде тржишту и издрже притисак високе цене енергената и америчких царина? Шта чека немачку и европску привреду?
О томе са професором Економског факултета, који је однедавно у пензији, др Љубодрагом Савићем у емисији „Енергија Спутњика“ разговара новинарка Мира Канкараш Тркља.