https://sputnikportal.rs/20251218/neverovatno-otkrice-pcele-se-gnezde-u-zubima-izumrlih-zivotinja-1193826426.html
Невероватно откриће: Пчеле се гнезде у зубима изумрлих животиња
Невероватно откриће: Пчеле се гнезде у зубима изумрлих животиња
Sputnik Србија
Научници су открили једно од најнеобичнијих места за гнежђење пчела икада забележених: сићушна древна гнезда унутар празних зубних шупљина фосилизованих... 18.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-18T22:52+0100
2025-12-18T22:52+0100
2025-12-18T22:52+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
пчеле
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/09/1167492756_0:200:2931:1849_1920x0_80_0_0_359753b1f61c017d3f2832a5b930633a.jpg
Јединствено откриће у кречњачкој пећини на карипском острву Хиспаниола, први је забележени случај да пчеле користе кости за полагање јаја, наводи се у студији објављеној у часопису „Royal Society Open Science“, извештава Си-Ен-Ен.Иако популарна култура приказује пчеле у великим, сложеним кошницама, око 90% врста пчела су заправо саме и граде своја гнезда у земљи или унутар трулих балвана.„Било је веома изненађујуће, јер тамо никада не налазите бескичмењаке - налазите пужеве, али не и инсекте“, рекао је главни аутор студије Лазаро Вињола-Лопез, постдокторски истраживач у Природњачком музеју Филд у Чикагу. „Проналажење доказа о древним пчелама у овим пећинским наслагама било је веома узбудљиво. Ово је први пут да имамо нешто слично на Карибима.“Аутори студије верују да су фосили стари око 20.000 година и да би могли да расветле како су се пчеле прилагођавале свом окружењу у далекој прошлости. Ово откриће попуњава празнину у фосилним записима, јер су сви претходни фосили пчела са Кариба пронађени у ћилибару и стари су око 20 милиона година.Фосил унутар фосилаПећину на острву Хиспаниола, која садржи слојеве фосила више од 50 врста, први је открио палеонтолог Хуан Алмонте Милан. Истраживачи верују да је породица сова некада живела у пећини и избацивала кости свог плена, које су се на крају фосилизовале, стварајући хиљаде фосила. Током свог истраживања лета 2022. године, Вињола-Лопез је приметио нешто необично: земља која је облагала унутрашњост зубних шупљина подсетила га је на чауре оса.Након што су спровели ЦТ скенирање, тим је утврдио да су мала гнезда направљена од блата и да припадају пчелама. За разлику од гнезда оса, која су направљена од пљувачке и жваканих биљних влакана, унутрашњост ових гнезда је била глатка, што указује да су пчеле користиле збијено земљиште и воштане секрете за изградњу својих гнезда. Значај открићаИако је влажна пећина сачувала кости, услови нису били погодни за очување тела инсеката. Као резултат тога, научници нису могли тачно да утврде о којој се врсти пчеле ради, нити знају да ли је врста изумрла или још увек постоји. До сада је једино гнездо названо Osnidum almontei, у част научника који је први открио пећину.Стивен Хасиотис, професор геологије на Универзитету у Канзасу, који није био укључен у студију, нагласио је важност открића. „Ово је прелепо дело које доприноси евиденцији 'скривеног биодиверзитета'. Иако у пећини нису пронађени фосили тела пчела, њихови трагови фосила (познати и као ихнофосили) су дијагностички показатељи пчела које живе на земљи. Пчеле су вероватно градиле своја гнезда у земљишту пећине јер је влажност била скоро константна, а подручје је било заштићено од кише, поплава и предатора.“Ентони Мартин, професор на Универзитету Емори, такође је нагласио јединственост овог налаза. „Ово откриће је двоструко изненађујуће, јер модерне пчеле нису познате по коришћењу костију за гнежђење, нити за гнежђење у пећинама. Али ове фосилне пчелиње коморе нам говоре да су њихови творци могли да ураде и једно и друго, што је узбудљиво знати. То служи као добар подсетник да ће, када је у питању еволуција, пчеле наставити да буду пчеле какве треба да буду.“Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/09/1167492756_100:0:2831:2048_1920x0_80_0_0_f1326b3740830463dc5559d37129c2cd.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, пчеле
наука и технологија, археологија, пчеле
Невероватно откриће: Пчеле се гнезде у зубима изумрлих животиња
Научници су открили једно од најнеобичнијих места за гнежђење пчела икада забележених: сићушна древна гнезда унутар празних зубних шупљина фосилизованих костију, од којих неке припадају давно изумрлим животињама.
Јединствено откриће у кречњачкој пећини на карипском острву Хиспаниола, први је забележени случај да пчеле користе кости за полагање јаја, наводи се у
студији објављеној у часопису „Royal Society Open Science“,
извештава Си-Ен-Ен.
Иако популарна култура приказује пчеле у великим, сложеним кошницама, око 90% врста пчела су заправо саме и граде своја гнезда у земљи или унутар трулих балвана.
„Било је веома изненађујуће, јер тамо никада не налазите бескичмењаке - налазите пужеве, али не и инсекте“, рекао је главни аутор студије Лазаро Вињола-Лопез, постдокторски истраживач у Природњачком музеју Филд у Чикагу.
„Проналажење доказа о древним пчелама у овим пећинским наслагама било је веома узбудљиво. Ово је први пут да имамо нешто слично на Карибима.“
Аутори студије верују да су фосили стари око 20.000 година и да би могли да расветле како су се пчеле прилагођавале свом окружењу у далекој прошлости. Ово откриће попуњава празнину у фосилним записима, јер су сви претходни фосили пчела са Кариба пронађени у ћилибару и стари су око 20 милиона година.
Пећину на острву Хиспаниола, која садржи слојеве фосила више од 50 врста, први је открио палеонтолог Хуан Алмонте Милан. Истраживачи верују да је породица сова некада живела у пећини и избацивала кости свог плена, које су се на крају фосилизовале, стварајући хиљаде фосила. Током свог истраживања лета 2022. године, Вињола-Лопез је приметио нешто необично: земља која је облагала унутрашњост зубних шупљина подсетила га је на чауре оса.
Након што су спровели ЦТ скенирање, тим је утврдио да су мала гнезда направљена од блата и да припадају пчелама. За разлику од гнезда оса, која су направљена од пљувачке и жваканих биљних влакана, унутрашњост ових гнезда је била глатка, што указује да су пчеле користиле збијено земљиште и воштане секрете за изградњу својих гнезда.
„Знамо да то није урадио само један примерак. У једној мандибуларној рупи налази се до шест генерација пчела које се враћају на исто место. Изгледа да је вероватно било реч о великом заједничком гнежђењу“, додао је Вињола-Лопез.
Иако је влажна пећина сачувала кости, услови нису били погодни за очување тела инсеката. Као резултат тога, научници нису могли тачно да утврде о којој се врсти пчеле ради, нити знају да ли је врста изумрла или још увек постоји. До сада је једино гнездо названо Osnidum almontei, у част научника који је први открио пећину.
Стивен Хасиотис, професор геологије на Универзитету у Канзасу, који није био укључен у студију, нагласио је важност открића.
„Ово је прелепо дело које доприноси евиденцији 'скривеног биодиверзитета'. Иако у пећини нису пронађени фосили тела пчела, њихови трагови фосила (познати и као ихнофосили) су дијагностички показатељи пчела које живе на земљи. Пчеле су вероватно градиле своја гнезда у земљишту пећине јер је влажност била скоро константна, а подручје је било заштићено од кише, поплава и предатора.“
Ентони Мартин, професор на Универзитету Емори, такође је нагласио јединственост овог налаза.
„Ово откриће је двоструко изненађујуће, јер модерне пчеле нису познате по коришћењу костију за гнежђење, нити за гнежђење у пећинама. Али ове фосилне пчелиње коморе нам говоре да су њихови творци могли да ураде и једно и друго, што је узбудљиво знати. То служи као добар подсетник да ће, када је у питању еволуција, пчеле наставити да буду пчеле какве треба да буду.“