Крња Европска унија пуца по шавовима: Стоји ли „Блекрок“ између сукоба Немачке и Француске
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Европска унија
Пратите нас
Након сукоба Мерц-Макрон у ЕУ се могу очекивати само даљи расцепи, а не било каква хомогенизација. Европска унија и нема више право да се тако зове, с обзиром на одлазак тако велике државе као што је Велика Британија и све пратеће проблеме између других држава. Ово је сада крња Европска унија, са тенденцијом да буде још гора него што је тренутно.
Овако др Александар Лукић са Института за политичке студије коментарише немачко-француске трзавице искрсле након самита ЕУ у Бриселу, али и тренутну политичку ситуацију унутар Уније.
Неименовани, али високи дипломата Европске уније, који је директно упознат са разговорима који су се одржали на самиту Европске уније у Бриселу, рекао је да ће председник Француске Емануел Макрон „морати да плати цену“ због тога што је „издао“ немачког канцелара Фридриха Мерца. То је, изгледа, учинио када је одбио предлог да се 210 милијарди евра руске замрзнуте имовине преда Украјини и даље финансира рат.
Лукић каже да је тешко рећи шта се тачно десило између Мерца и Макрона, али да се чини да Макрон полако ублажава своје ставове, који су иначе били блажи од ставова Британије и Немачке.
Макрон ублажава своје ставове, који су иначе били благи, и покушава да нађе неки заједнички језик са политиком коју води Трамп. Делује као да је Француска проценила да ће Трампова политика превагнути у будућности, не само у Америци, него и у Европи. Та политика подразумева одрицање од глобалистичке, џентристичке агенде, а чини се да Трамп верује да ће глобалистичка „дубока држава“ и у Европи доживети пораз у некој скоријој будућности, каже Лукић за Спутњик.
Лукић каже да је тешко рећи шта се тачно десило између Мерца и Макрона, али да се чини да Макрон полако ублажава своје ставове, који су иначе били блажи од ставова Британије и Немачке.
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Паре су само параван
Лукић сматра да се иза неслагања Макрона и Мерца крије мало дубљи сукоб од оног везаног за крађу руских пара, јер прича око замрзнуте руске имовине дуго траје. ЕУ је још на почетку сукоба замрзла ту имовину, а ни данас не знају шта да раде са њом. Хтели би да је украду, каже наш саговорник, али не могу. Наиме, наишли су на техничке проблеме како да украду приватну имовину Руса и да је искористе за финансирање својих ратних циљева у Украјини.
Недавно су били близу да донесу такву одлуку, али се Белгија побунила, не зато што не би хтела такође да украде ту имовину, него зато што се забринула да би могла да буде тужена после сукоба и да би морала да враћа сву имовину, односно паре које би узели, и то са све каматама. Белгија би банкротирала ако би се тако нешто десило и није хтела такав исход да ризикује. Остале државе ЕУ нису хтеле заједно са њом да поделе тај ризик, то је суштина проблема, каже Лукић за Спутњик.
Он подсећа да не треба заборавити ни земље које генерално не желе да се било шта било коме отима, зато што сматрају да то не треба да се ради — не зато што се плаше казне или тужбе, већ из принципијелних разлога. То су пре свега Мађарска и Словачка, а сада им се придружује и Чешка.
Очигледно је да ово сада постаје рат не толико НАТО-а против Русије, већ рат Европске уније против Русије на територији Украјине – преко Украјинаца и, како се сада већ често каже, до последњег Украјинца.
Мерц је скоро дошао на политичку сцену, а пре тога је био један од директора у америчкој компанији „Блекрок“. Не зна се тачно чије интересе он сада заступа — да ли немачког народа или „Блекрока“, који има своје интересе у Украјини.
© Sputnik / Paul Linke
Расцеп Европске уније
Све што се сада дешава у Европској унији, када је реч о одржавању глобалистичке структуре на власти, све више делује присилно, каже Лукић. Што кроз судократију, што кроз злоупотребу судова и њихово политичко деловање. Политичарима се забрањује бављење политиком кроз некакве бесмислене оптужбе, попут Ђорђескуа у Румунији, Ле Пенове у Француској или АФД-а у Немачкој којем се ускраћује право на постојање.
То су озбиљни процеси унутар ЕУ и чини се да се заиста дешава одређени расцеп. Међутим, треба имати у виду да су и Макрон и Мерц глобалистички играчи. Међутим, Макрон је већ стари кадар и има озбиљне проблеме у својој земљи — нема већинску подршку народа, нити већину на изборима. Он је неко ко покушава да се одржи у политичком животу. С друге стране, Мерц је скоро дошао на политичку сцену, са предисторијом која подразумева да је био један од директора у америчкој компанији „Блекрок“. Тако да ми заправо не знамо чије интересе он сада заступа — да ли немачког народа или „Блекрока“, који има своје интересе у Украјини.
Европска унија то већ одавно није хомогена целина, објашњава наш саговорник. По његовом мишљењу, људи константно превиђају да је Велика Британија иступила из Европске уније, да је референдум о изласку представљао само покриће, а да је излазак Британије из ЕУ одавно био испланиран. Само иступање Британије представља цепање Европске уније, која ће само наставити да се даље круни и осипа, закључује Лукић.
Погледајте и:
