Најомиљенији слаткиш на свету могао би да нестане за две и по деценије, шта је алтернатива
© Фото : Unsplash/Tetiana Bykovets
Пратите нас
Екстремни временски услови угрожавају будућност засада какаоа широм света, што представља озбиљну претњу за будућност индустрије чоколаде. Научници зато истражују друге културе отпорније на промене климе, од којих би могла да се прави нова посластица.
Већина какаоа (око 60 одсто) потиче из западне Африке, из влажних земаља попут Обале Слоноваче и Гане, где се топле температуре и обилне падавине смењују с кратким сушним периодима.
Међутим, током последње две године производња какаоа пала је и до 40 одсто. Због тога су цене чоколаде скочиле на нивое какви нису виђени још од седамдесетих година прошлог века, а стручњаци упозоравају да би свет без какаоа могао да постане реалност већ до 2050. године, пише „Јуроњуз“.
Који су главни фактори
Постоји више фактора који указују на могући нестанак чоколаде. Ранији извештаји као узроке наводили су илегално рударење злата, старење стабала какаоа, па чак и кријумчарење – али истраживања показују да је главни кривац све израженији контраст између екстремних падавина.
Салата институт за климу и одрживост при Харвард универзитету наводи да осетљивост какаоа на временске прилике није новост, али да промене климе „појачавају интензитет обилних падавина“ како температуре расту.
За сваки пораст температуре ваздуха од један степен Целзијуса, атмосфера може да задржи око седам одсто више влаге, што доводи до јачих и интензивнијих киша.
„Основна физика је једноставна: топлија атмосфера задржава више влаге, што појачава екстремне падавине. То доводи до задржавања воде у земљишту, ерозије тла и стварања услова погодних за развој гљивичних болести“, објашњавају истраживачи.
Потрага за решењем
Подстакнути овим климатски изазваним колапсом, научници са Националног универзитета у Сингапуру кренули су у потрагу за решењем.
Истраживачи су фокус усмерили на рогач – климатски отпорну биљку која се гаји у Средоземљу и која полако привлачи пажњу као алтернатива какаоу.
За разлику од какаоа, рогач успева у топлим и сушним условима и захтева веома мало воде. Након пржења, ослобађа јединствену арому која подсећа на какао, али његов укус ипак не одговара у потпуности.
Да би превазишли тај проблем, тим је развио две технике за промену укуса биљке, користећи ензиме како би се појачале горчина и слаткоћа.
Побољшањем ароматског профила рогача, истраживачи верују да би могли да подстакну произвођаче слаткиша да користе рогач у производима који иначе захтевају какао
© Getty Images / REDA
Ензимски третман представља једноставну и чисту методу која захтева минималну обраду, за разлику од других поступака који укључују агресивне хемикалије, попут хлороводоничне киселине, ради побољшања укуса.
Побољшањем ароматског профила рогача, истраживачи верују да би могли да подстакну произвођаче слаткиша да користе рогач у производима који иначе захтевају какао, попут чоколадних табли, какао-прахова, слатких напитака и других производа на бази какаоа.
Ако би се примениле у великом обиму, ове методе могле би значајно да смање зависност индустрије чоколаде од какаоа, чинећи ланце снабдевања отпорнијим на временске услове и избијање болести усева.
„Наше истраживање није само покушај да се репродукује укус какаоа – већ и да састојци које користимо за израду чоколадних алтернатива постану разноврснији“, каже Манфред Ку, главни аутор научног рада.
„Окретање издржљивим, климатски отпорним културама попут рогача, може помоћи индустрији да се прилагоди еколошким изазовима, а потрошачима понуди производ у којем ће уживати“, закључује научник.
Погледајте и:
