https://sputnikportal.rs/20251227/provokacija-iz-tirane-na-kosovu-i-metohiji-prave-vojno-vozilo-sa-oznakom-made-in-albania-1194161081.html
Провокација из Тиране: На Косову и Метохији праве војно возило са ознаком „Made in Albania“
Провокација из Тиране: На Косову и Метохији праве војно возило са ознаком „Made in Albania“
Sputnik Србија
Јасно је да антисрпски војни савез Албаније, Хрватске и тзв. Косова има за циљ да од Косова и Метохије направе неку врсту заједничке војне базе која би... 27.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-27T22:30+0100
2025-12-27T22:30+0100
2025-12-27T22:30+0100
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
албанија
велика албанија
хрватска
наменска индустрија
војно-техничка сарадња
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/1b/1194161934_0:36:3072:1764_1920x0_80_0_0_561f6ea5b0467e6e352f76e1ce09b7be.jpg
Прво оклопно војно возило „шота“ које је пројектовано у Албанији производиће се на Косову и Метохији и то у оквиру споразума о сарадњи који су у марту потписали Приштина, Албанија и Хрватска.У Албанији су најављивали ово војно возило у јуну прошле године, као прво војно возило које ће носити ознаку "Made in Albania ".Великоалбански пројекатНа питање да ли је производња овог возила на киМ наговештај територијалних претензија Албаније генерал -мајор у пензији, професор др Митар Ковач подсећа да је Албанија била водеће снага у процесу сепаратистичком покрета на Косову у прошлом и у овом веку и да је ту одиграла значајну улогу.Наша саговорник каже да је НАТО агресија и све што је следило после агресије, на челу са признањем лажне НАТО државе Косово од већине земаља НАТО дало одрешене руке Тирани да изграђује пројекат Велике Албаније.„ У тој првој фаза тзв. Косово они сматрају веома битним стратешким резултатом. Након тога отварају се америчке базе у Албанији, и поморска и ваздухопловна база , плус специјалне снаге у Бондстилу на Косову. Албанско политичко руководство то узима као премису да треба убрзати процес уједињења или присаједињења НАТО државе Косова и Албаније зато што процес признања не иде баш добро и не може никада доћи до признања Косова као независне државе у Савету безбедности,“ наглашава Ковач.Он каже да се јасно види да је и Албанија поред Турске повећала своје интересовање не само за КиМ већ и за Балкан и то огледа кроз њихова улагања не само у косовску привреду него и у војно-наменску индустрију.На миг западаНаш саговорник је коментаришући чињеницу да је производња овог возила на КиМ део војног споразума који је потписан између Приштине, Хрватске и Косова рекао следеће:„Па ето, то је та стратешки антисрпски савез, тако га и од почетка посматрам. Он је оквир за такве пројекте и такво деловање, а и сам назив „шота“ изворно-историјски је усмерен против српског народа, јер то је, буквално можемо рећи, име узето из освете према српском народу. Тако да ништа није случајно и није случајно, наравно, што је та усташка политика у спрези са Албанијом у овом пројекту на простору Косова и Метохије,“ закључује он.Иначе борбена маса поменутог возила је око седам тона. Произвођач представља „шоту“ као возило које може да преживи наилазак на противтенковску мину и дејство из пешадијског наоружања какво се у америчкој војној терминологији зове МРАП возило.Какво војно возило је „шота“Декларисана заштита „шоте“ наводно може да издржи погодак из аутоматске пушке калибра 7,62са39 мм ако се стрелац налази на 30 м од возила. Очекује се да посада преживи парчад хаубичког пројектила калибра 155 мм који је пао на 80 м од „шоте“.Димензије возила су дужина 6,5, висина 2,68 и ширина 2,1 метар. У основи „шота“ је лако вишенаменско возило које може да се пореди са турским производом – „отокар кобром“ коју користе Косовске безбедносне снаге (КБС). Оба возила заснована су на увозним америчким шасијама. Борбена маса је приближно слична код „кобре“ 6,7 тона, а „шоте“ до 7 тона. У основи то су возила погодна за лаку пешадију и војно-полицијске јединице.Албанске оружане снаге користе МРАП возила америчког порекла борбене масе приближно 14 тона која превозе до 10 људи. Избор имена „шота“ повлачи процену да се ради о пропагандном потезу и тај контекст учинио би смисленим долазак тих возила у наоружање КБС.
https://sputnikportal.rs/20251226/na-kim-ce-se-proizvoditi-vojno-oklopno-vozilo-projektovano-u-albaniji-1194141247.html
србија
албанија
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
провокација из тиране: на ким праве војно возило са ознаком "made in albania“
провокација из тиране: на ким праве војно возило са ознаком "made in albania“
Провокација из Тиране: На Косову и Метохији праве војно возило са ознаком „Made in Albania“
Јасно је да антисрпски војни савез Албаније, Хрватске и тзв. Косова има за циљ да од Косова и Метохије направе неку врсту заједничке војне базе која би временом била уједињена са Албанијом уз помоћ Хрватске и западних савезника, отуда и намера да се баш на КиМ производи албанско војно возило са ознаком "Made in Albaniа ", каже генерал Митар Ковач.
Прво оклопно војно возило „шота“ које је пројектовано у Албанији производиће се на Косову и Метохији и то у оквиру споразума о сарадњи који су у марту потписали Приштина, Албанија и Хрватска.
У Албанији су најављивали ово војно возило у јуну прошле године, као прво војно возило које ће носити ознаку "Made in Albania ".
На питање да ли је производња овог возила на киМ наговештај територијалних претензија Албаније генерал -мајор у пензији, професор др Митар Ковач подсећа да је Албанија била водеће снага у процесу сепаратистичком покрета на Косову у прошлом и у овом веку и да је ту одиграла значајну улогу.
„И када је код нас наводно глумила добре односе и док смо још били Југославија, а после и са Србијом, радила је против наших интереса. Некад мање, некад више. А када су наши непријатељи из света били јачи, она је тада отвореније и заступала те великоалбанске пројекте, па и сам пројекат Велике Албаније,“ подсећа Ковач.
Наша саговорник каже да је НАТО агресија и све што је следило после агресије, на челу са признањем лажне НАТО државе Косово од већине земаља НАТО дало одрешене руке Тирани да изграђује пројекат Велике Албаније.
„ У тој првој фаза тзв. Косово они сматрају веома битним стратешким резултатом. Након тога отварају се америчке базе у Албанији, и поморска и ваздухопловна база , плус специјалне снаге у Бондстилу на Косову. Албанско политичко руководство то узима као премису да треба убрзати процес уједињења или присаједињења НАТО државе Косова и Албаније зато што процес признања не иде баш добро и не може никада доћи до признања Косова као независне државе у Савету безбедности,“ наглашава Ковач.
Он каже да се јасно види да је и Албанија поред Турске повећала своје интересовање не само за КиМ већ и за Балкан и то огледа кроз њихова улагања не само у косовску привреду него и у војно-наменску индустрију.
„Ето, после фабрике муниције на реду је и ова инвестиција у производњу ових фамозних возила из саме Албаније. То је наравно, уз помоћ појединих западних земаља што се тиче технолошких решења у самом том возилу и стварања линије за производњу тих возила. Мислим да тим поводом Република Србија треба да искаже став и да њени представници о томе на адекватан начин упознају и Уједињене нације,“ сматра Ковач.
Наш саговорник је коментаришући чињеницу да је производња овог возила на КиМ део војног споразума који је потписан између Приштине, Хрватске и Косова рекао следеће:
„Па ето, то је та стратешки антисрпски савез, тако га и од почетка посматрам. Он је оквир за такве пројекте и такво деловање, а и сам назив „шота“ изворно-историјски је усмерен против српског народа, јер то је, буквално можемо рећи, име узето из освете према српском народу. Тако да ништа није случајно и није случајно, наравно, што је та усташка политика у спрези са Албанијом у овом пројекту на простору Косова и Метохије,“ закључује он.
Иначе борбена маса поменутог возила је око седам тона. Произвођач представља „шоту“ као возило које може да преживи наилазак на противтенковску мину и дејство из пешадијског наоружања какво се у америчкој војној терминологији зове МРАП возило.
Какво војно возило је „шота“
Декларисана заштита „шоте“ наводно може да издржи погодак из аутоматске пушке калибра 7,62са39 мм ако се стрелац налази на 30 м од возила. Очекује се да посада преживи парчад хаубичког пројектила калибра 155 мм који је пао на 80 м од „шоте“.
У „шоти“ има места за 10 људи – два члана посаде и осам припадника укрцаног одељења на седиштима која су прилагођена за евентуални наилазак на мину. На крову је предвиђено да се постави обртна турела за дејство нишанџије са личним наоружањем – пушкомитраљезом.
Димензије возила су дужина 6,5, висина 2,68 и ширина 2,1 метар. У основи „шота“ је лако вишенаменско возило које може да се пореди са турским производом – „отокар кобром“ коју користе Косовске безбедносне снаге (КБС). Оба возила заснована су на увозним америчким шасијама. Борбена маса је приближно слична код „кобре“ 6,7 тона, а „шоте“ до 7 тона. У основи то су возила погодна за лаку пешадију и војно-полицијске јединице.
Албанске оружане снаге користе МРАП возила америчког порекла борбене масе приближно 14 тона која превозе до 10 људи. Избор имена „шота“ повлачи процену да се ради о пропагандном потезу и тај контекст учинио би смисленим долазак тих возила у наоружање КБС.
