Велики обрачун у Мађарској: Овај догађај би могао да одреди судбину целе Европе
© Sputnik / Алексей Куденко
/ Пратите нас
Парламентарни избори у Мађарској, заказани за април 2026. године, прерастају у један од кључних политичких догађаја у Европи. У тренутку дубоких подела унутар ЕУ, украјинске кризе, енергетске нестабилности и отвореног сукоба између националних држава и бриселске бирократије, Будимпешта постаје место где се одлучује судбина европског суверенизма.
Како за Спутњик истиче др Александар Лукић са Института за политичке студије, предстојећи избори имају значај који далеко превазилази унутрашњу политику Мађарске.
„Ови избори нису важни само за Мађарску као националну државу. Они су важни за Европу у целини, али и за ширу геополитичку ситуацију у свету. Исход избора у Мађарској може имати последице које се неће осећати само у Будимпешти, већ и у Бриселу, Москви, Вашингтону, па и у нашем региону“, наглашава Лукић.
Према његовим речима, Мађарска се налази у средишту великог политичког сукоба који траје већ годинама – сукоба између концепта суверене националне државе и централизованог, глобалистичког модела управљања из Брисела.
Виктор Орбан као „унутрашњи дисидент“ Европске уније
Виктор Орбан се у том сукобу профилисао као један од најистакнутијих противника бриселске политике. За разлику од већине европских лидера, он отворено оспорава миграциону политику ЕУ, санкције према Русији и идеју даље централизације Уније.
„Орбан је у оквиру Европске уније неко ко се јасно истиче као политички дисидент. Он не подржава агенду глобалистичке државе, која је данас базирана пре свега у Бриселу. Управо због тога он представља велики проблем за владајуће центре моћи у Европској унији“, објашњава др Лукић.
Саговорник Спутњика сматра да је због тога унапред јасно да ће се уочи избора појачати притисци на Будимпешту.
„Глобалистички центри моћи дали би све да се у априлу 2026. године у Мађарској промени власт, односно да Виктор Орбан падне. И онолико колико њихове моћи досежу, они ће заиста то и покушати да ураде – политичким, медијским, економским и другим средствима“, каже Лукић.
Медијска офанзива и делегитимизација Орбана
Према његовој оцени, један од кључних инструмената тог притиска јесте медијски рат. Орбан се у западним медијима готово без изузетка приказује у негативном светлу.
„Када читате глобалистичке медије, видите да се Орбан описује као националистички лидер, као аутократа или скоро аутократа, као неко ко је петнаест година на власти и ко наводно гуши демократију. То су термини који се готово по правилу користе када се жели дискредитовати политичар који се супротставља доминантној агенди“, истиче Лукић.
Он додаје да се кроз такву реторику ствара слика Мађарске као „проблематичне државе“, чиме се оправдавају притисци и покушаји политичког инжењеринга.
У том контексту треба посматрати и наступ опозиције, пре свега странке ТИСА и њеног лидера Петера Мађара, који се позиционира као главни изазивач Виктора Орбана.
„Разне прогнозе које долазе из тих кругова говоре да Орбан наводно нема више подршку народа, да је инфлација била висока, да су Мађари незадовољни. Све то се види и кроз изјаве његовог опозиционог ривала Петера Мађара. То је део истог наратива“, каже Лукић.
Ипак, он сматра да такве прогнозе не одражавају нужно реално расположење бирача.
Трамп, Орбан и глобална суверенистичка мрежа
Један од кључних елемената избора 2026. године јесте међународни контекст, посебно однос између Виктора Орбана и Доналда Трампа.
„Виктор Орбан важи као неко ко ужива подршку Доналда Трампа и ко заступа ставове који су врло блиски Трамповој политици. За Трампа је веома важно да Орбан победи, јер се тиме јача читава суверенистичка позиција, не само у Европи, већ и на глобалном нивоу“, наглашава Лукић.
Према његовим речима, Трамп Орбана види као аутентичног европског лидера, за разлику од већине бриселских званичника.
„Орбан је за Трампа неко ко може да помогне Европској унији да се, макар делимично, врати себи – идеји суверенитета, традиционалних вредности и националне одговорности“, каже Лукић.
На питање да ли Трамп има конкретне механизме да помогне Орбану, Лукић одговара недвосмислено.
„Наравно да има. Сједињене Америчке Државе су лидер у мешањима у унутрашња питања других држава. Ти механизми постоје и могу бити коришћени и у овом случају, било директно, било индиректно“, истиче он.
Таква подршка, додаје, има снажан психолошки и политички ефекат на бираче у Мађарској.
Енергетика и социјална политика као Орбанови адути
Лукић сматра да Орбан у кампању улази са озбиљним унутрашњим адутима, пре свега у области енергетике и социјалне политике.
„Изузимање Мађарске из санкција када је реч о руској нафти и гасу био је изузетно важан политички потез. Тиме је Орбан показао бригу о држави и о народу. Уз то иду и потези попут додатака на пензије и других социјалних мера“, каже Лукић.
Према његовој оцени, ти потези имају реалну тежину у очима бирача.
„Мислим да је врло тешко победити Орбана, без обзира на прогнозе о тесној трци. Верујем да ће мађарски народ у већини препознати те потезе и да је вероватније да ће Орбан и на овим изборима победити“, оцењује он.
Једно од кључних питања кампање биће и мигрантска политика. Виктор Орбан је већ годинама симбол отпора масовним миграцијама и бриселским квотама.
„Орбан је један од главних противника мигрантске политике која је била важан део глобалистичке агенде. То је питање које има снажан одјек у мађарском друштву“, подсећа Лукић.
Украјина, Русија и „глас разума“
Посебну тежину има Орбанова позиција према рату у Украјини.
„У Европској унији постоји врло мало гласова разума када је реч о украјинској кризи. Виктор Орбан је један од тих гласова. Он се отворено супротставља ратној политици Европске уније, наоружавању и припремама за дугорочни сукоб са Русијом“, каже Лукић.
Према његовим речима, управо због тога Орбан има значај и за Москву.
„Ако би дошло до промене власти у Мађарској, тај глас разума би нестао. Зато је и за Русију важно да Орбан остане“, оцењује саговорник Спутњика.
На крају, Лукић наглашава да исход избора у Мађарској има директан значај и за Србију.
„Ми у модерној историји никада нисмо имали овако добре односе са Мађарском као данас. Ти односи су у великој мери везани за Виктора Орбана. Сарадња у области енергетике, гаса, железнице и инфраструктуре донела је корист и Србији и Мађарској“, истиче он.
У случају Орбановог пораза, упозорава Лукић, ти односи би се свели на пуку формалност.
„Не би то били лоши односи, али сигурно не би били овако добри и садржајни као сада“, констатује он.
Све наведено показује да избори у Мађарској у априлу 2026. године представљају много више од избора једне владе. Они се претварају у својеврсни референдум о будућности Европе – да ли ће она остати заједница суверених држава или ће се претворити у централизовани политички пројекат под контролом уског круга бриселских елита.
У том сукобу, Мађарска и Виктор Орбан поново се налазе на првој линији фронта, закључује наш саговорник.
Погледајте и:
