Треба ли забранити мобилне у школама у Србији – и под којим условима
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Почетком наредне године Скупштини Србије ће бити поднет предлог закона о забрани употребе мобилних телефона у основним и средњим школама. Основна школа „Карађорђе“ увела је ову меру још пре две године, а њен директор говори за Спутњик о томе каква су им искуства и постигнути резултати.
Предлог који би врло брзо требало да се нађе на дневном реду Скупштине подразумева да ученици по уласку у школу одлажу мобилне телефоне, које би могли да преузму тек по завршетку наставе.
Према овом моделу, телефони се не би користили ни током одмора, осим у посебним случајевима када је мобилни уређај неопходан због здравственог стања ученика, уз одговарајућу лекарску документацију. У свим другим ситуацијама, наставници би били задужени за комуникацију са родитељима, уколико за тим постоји потреба. Предложена правила важила би подједнако за основне и средње школе.
Забрана, али под којим условима
Психолог Марина Надеин сматра да би забрана мобилних у школама имала значај и утицај на развој детета само ако би јој се систематски приступило. Једино би се тако могле предупредити или санирати последице злоупотребе телефона и дигиталних медија код старије деце.
Сама забрана или ограничење употребе телефона у школи јесте позитивна ствар, али би имала краткорочне ефекте. Деца после школе поново добијају телефоне и, ако не постоји даља контрола, могу их користити од јутра до мрака, уместо да то време потроше у учењу, на тренинзима или у дружењу уживо са другарима, а не преко друштвених мрежа, каже Надеин за Спутњик.
Она мисли да упоредо са овом мером у школама, треба да се спроведе и акција на нивоу образовних установа која би едуковала, подстицала и мотивисала родитеље да и они, са своје стране, примене одређене поступке. Надеин не мисли на општу забрану телефона, већ на ограничено време у којем дете може да га користи, уз увођење заменских активности које би ишле би у правцу развоја социјалних и емоционалних вештина.
"Инсистирам на одмереном приступу када је реч о свему томе јер ми не можемо децу држати ван стварности. Велики је проблем то што су деца од најранијег узраста изложена разним медијима. Штета је већ донекле направљена, али она свакако може да се санира Сама прича и теорија су добре, али без добре реализације не могу дати жељени ефекат. Код млађих узраста то ће ићи лакше, док ће код старијих бити више отпора. Зато је важно да наставници, целокупно школско особље и родитељи заједно направе договоре о томе како ће се све реализовати. Сигурно ће постојати покушаји да се забране заобиђу, додаје наша саговорница, поготово код тинејџера, јер све што је забрањено њима представља изазов. Међутим, ако се нека мера, колико год била добра као идеја, не спроведе како треба, онда она остаје само форма", закључује Надеин.
Шта мисле деца
Београдски гимназијалац Јакша каже за Спутњик да не може да замисли дан без мобилног телефона. Он признаје да се вештачка интелигенција редовно користи приликом преписивања на писменима и контролним задацима, али каже да их на часу не користе, бар не у мери која би ометала праћење наставе.
„Углавном користимо телефоне на одмору, искрено бих се сморио кад не би могао да узмем телефон и убијам време на њему. Не знам шта бих друго радио. На часу их и не користимо толико, поготово не друштвене мреже. Одмор је друго“, каже Јакша за Спутњик.
Каква су искуства
Директор ОШ „Карађорђе“ Обрад Дракулић каже за Спутњик да је у његовој школи још пре две године на предлог Савета родитеља забрањено коришћење мобилних у школи. Они су у ту сврху обезбедили ормариће и специјалне кутије у које деца одлажу своје телефоне.
До овакве одлуке дошло се, каже директор, из нужде. Школски тимови против насиља су на недељном нивоу заседали и по неколико пута јер су деца, користећи мобилне за време великих и малих одмора, правила стварне или „шаљиве“ насилне снимке. Школа је онда дошла на идеју да забрани мобилне телефоне, што су сви, од Савета родитеља, преко Наставничког већа, до Школског одбора једногласно усвојили.
"У почетку је све добро функционисало, насиље и ти лажни снимци насиља малтене су били скроз искорењени. Међутим, после отприлике годину дана, ситуација је почела да се мења. Ученици, поготово седмог и осмог разреда, почели су да доносе лажне телефоне, односно туђе, од бака, дека, сопствене старе и поломљене телефоне, а задржавали би код себе оне што користе. Наравно да их не користе у оној мери као раније, али их ипак користе. Ми, наравно, реагујемо, али се ту онда улази у другу врсту проблематике", прича директор Дракулић за Спутњик.
Против ученика који крше ову меру покрећу се дисциплински поступци, нарочито ако користе телефоне за преписивање и решавање задатака уз вештачку интелигенцију. Ђаци су, објашњава Дракулић, почели да користе Чет џи-пи-ти – сликају контролни папир, а АИ им одмах избаци тачне одговоре.
Ко и зашто је против забране телефона у школама
Негодовања која стижу поводом најаве одлуке о законској забрани мобилних телефона на нивоу државе често се тичу безбедности детета, односно немогућности родитеља да контактира са њим у сваком тренутку. Такође, родитељи се боје да њихово дете неће моћи да им се јави уколико се не осећа добро. Директор Дракулић сматра да су такви страхови неосновани, јер наставници свакако имају обавезу и да брину о ученицима, и да јаве родитељима уколико нешто није у реду.
"Уколико се нешто, не дај Боже, догоди, постоји фиксни телефон којим се позову родитељи, а мобилне телефоне свакако имају и директор, секретар, помоћник директора, педагог, психолог и сви они могу позвати родитеље у драстичним ситуацијама. То је пракса коју смо свакако и до сад примењивали. Не видим шта је проблем у смислу ванредних ситуација када, рецимо, детету није добро или ако треба раније да изађе са часа", истиче директор Дракулић.
Забрана мобилних – нужна помоћ детету
Одлука о забрани мобилних у школама је, посматрано у ширем контексту, помоћ детету, тврди директор Дракулић. О томе колико технологија погубно утиче на децу најбоље могу посведочити учитељи који из генерације у генерацију воде прваке.
"Разлика је драстична – у комуникацији, у самосталности, у основним вештинама. Деца не знају да вежу пертле, не знају сама да оду до тоалета, крећу у школу а нису усвојила елементарне ствари. Претпоставља се да родитељи код куће дозвољавају деци да по два, три, па и више сати буду на таблетима, телефонима, лаптоповима. Суштина укидања мобилних телефона је управо да их они не оштете у том развојном периоду. О томе пишу и проф. др Нада Кораћ са развојне и педагошке психологије на Филозофском факултету и Ранко Рајовић, бивши председник Менсе. Зна се шта су развојне могућности детета и шта треба да се развија у одређеном периоду одрастања".
Њихов опсег пажње је већ драстично смањен, њихова пажња је расута на све стране, а деца све чешће пате од девијација кичме, гојазности, дијабетеса, кривих ногу и пратећих психосоматских обољења и фрустрација. Све је отишло предалеко, каже Дракулић, а решење је једноставно – забранити употребу мобилних телефона на неколико година и пратити промене на деци. Треба такође размотрити и туђа искуства, јер у Енглеској већ постоји сличан закон. Нико не уводи овакву меру јер не воли децу, напомиње наш саговорник, већ управо супротно – зато што их воле и хоће да помогну. Када држава законом забрани мобилне телефоне, примена ове мере лакше ће се и ефикасније спроводити, а сви ће јој озбиљније приступати, од родитеља, преко школа и саме деце.
"Јавност треба да буде упозната са тим зашто је Министарство образовања дошло на овакву идеју – зато што су учитељи вапили за тим. Учитељи и наставници по основним школама су то први приметили. Они највише времена сваког дана проводе са том децом и ова одлука није донета напамет. По мом мишљењу, ово је не добар, него одличан потез", закључује директор Дракулић.
7 Децембар 2025, 10:30
