https://sputnikportal.rs/20260110/zaboravljeni-biznis---kako-da-povratimo-staru-slavu-lekovitom-bilju-video-1194620907.html

Заборављени бизнис - како да повратимо стару славу лековитом биљу /видео/

Заборављени бизнис - како да повратимо стару славу лековитом биљу /видео/

Sputnik Србија

Србија, Богом дана за производњу лековитог биља чији је пласман загарантован, од највећег извозника у Европи постала је и његов увозник. Оно што недостаје да... 10.01.2026, Sputnik Србија

2026-01-10T08:24+0100

2026-01-10T08:24+0100

2026-01-10T08:24+0100

економија

економија

србија – економија

лековито биље

енергија спутњика

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/12/1186957742_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_5aa9bc47d10fb274f1df210d21c8d212.jpg

Ове године би од помоћи могли да буду и већи подстицаји произвођачима који се очекују. На то је у емисији Енергија Спутњика указао директор Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, др Милан Лукић.Лековито биље - светски трендОд традиције сакупљања лековитог биља у Србији, али и његове производње као да се одустало баш када томе уопште време није. Процене су, каже Лукић, да ће годишњи промет лековитог биља на светском тржишту 2028. године достићи око 350 милијарди долара, три пута више него 2020. године.Србија је осамдесетих година прошлог века била највећи извозник лековитог биља у Европи. Последњих година, када је здрав начин живота који подразумева и добре навике у исхрани постао тренд који је допринео да се потрошња лековитог и зачинског биља сваке године повећа за око пет процената, то нисмо умели да искористимо.Балкан је уз Апенинско и Пиринејско полуострво, један од три најважнија центра биодиверзитета у Европи, који су право благо флоре. У Србији постоји око 4.000 биљних врста и више од 700 лековитих биљака, уз велики потенцијал за њихово гајење. Такође, једини на Балкану имамо Институт „Др Јосиф Панчић“, водећу институцију у области лековитог биља која обједињује научни и производни сектор. Па ипак, пре пет година, када је промет лековитог биља на светском тржишту био већи од 120 милијарди долара, наш извоз лековитог биља и производа од њега је био вредан око пет милиона евра, пет пута мање од албанског и држао је тек два до три одсто европског тржишта.У Србији обрнут тренд„У Србији је две и по до три хиљаде хектара под лековитним биљем, што је или око један одсто, или испод један одсто обрадивих површина. Заиста је то јако мала површина имајући у виду све оне предуслове који могу задовољити гајање највећег броја лековитог биља“, каже Лукић.Он истиче да је више разлога који су на то утицали, али да је убедљиво на првом месту недостатак радне снаге.„Производња лековитог биља је радно-интензивна делатност. И то је мали породични бизнис углавном поготово када су у питању неке врсте које су баш радно интензивне и које немају могућност механизоване производње као што је рецимо берба невена. Ви ту имате потребу за ручном бербом цвета и то захтева много радне снаге. Профитабилност је поприлично велика, али џаба је када ви не можете да у једном релативно кратком временском периоду ангажујете довољан број људи који ће да уберу те цветове“, објашњава наш саговорник.Он напомиње да радна снага доминира у целом поступку производње од сетве или садње, у зависности од врсте, па све до бербе, жетве и до крајње прераде.О заради мањак информацијаПоред тога, веома велики број људи, како каже, није информисан о могућностима зараде, каква су улагања, колика је профитабилност, у зависности од врсте.Различите врсте имају различите захтеве па према томе и различит ниво улагања. Камилица и нана су код лековитог биља оно што су пшеница и кукуруз у ратарству и гаје се на већим површинама.„Укупни трошкови за сетву по једном хектару, генерално до жетве, код камилице се крећу од 600 до 800 евра. То нису велика улагања. С друге стране, производња камилице ради се потпуно механизовано, све закључно са бербом, дакле нема толико потребе за радном снагом и уз то се може радити на нешто већим површинама. Ако профитабилност од 1000 евра по једном хектару помножите са 10 или 15 хектара, а наши произвођачи често имају и 20 и 30 хектара, онда заиста добијете једну пристојну суму коју можете остварити од производње само једне врсте лековитог биља“, указао је Лукић.То, међутим није случај са невеном и белим слезом код којих се, како напомиње, зарада са једног хектра може кретати три до четири па и до пет хиљада евра, али је ту потребно много радне снаге. Онај ко је у прилици и ко може да обезбеди довољно радне снаге, а то, на пример, значи 300 дневница по хектару у току године за љуштење корена белог слеза, ту може јако лепо да се заради, напомиње саговорник Спутњика.Потребна и едукација„Људи нису довољно информисани и то је оно где да будем искрен сматрам донекле одговорношћу нашег Института и пољопривредних саветодавних стручних служби који треба да едукују произвођаче управо у том погледу, који треба да дају помоћ и стручне савете како и на који начин је најбоље заснивати, односно најпре одабрати биљну врсту и наравно применити одговарајућу технологију како бисмо добили најбоље резултате“, самокритичан је био Лукић.У сваком случају, савет почетницима је да крену са мањим површинама, зато што су за веће неопходне сушаре. Мање количине можете осушити на промајним просторима, таванима, а камилицу са 10 хектара не можете без савремених сушара, саветује директор Института.„Морам да кажем да сам технолошки процес производње није тако тежак. Сва механизација која се користи у ратарској производњи готово у потпуности се може користити у производњи лековитог биља. Чак и код жетве, код бербе камилице, рецимо замене се хедери на комбајнима и то се може користити за бербу камилице. А држава наравно даје постицаје за целокупну производњу“, истиче он.Очекују веће подстицајеЛукић очекује да ће после више разговора са представницима министарства пољопривреде у овој години ти подстицаји за производњу лековитог биља бити и већи, с обзиром на то да је реч о делатности која заслужује више простора с обзиром на то колико би могла да буде профитабилна.Иако имамо суфицит и за 4,0 милиона евра смо више извезли лековитог биља него што смо увезли, то је недовољно с обзиром на потенцијал. Свакако је потражња за лековитим биљем далеко већа од производње и додаје да му је апсолутно непознато да је неко од произвођача имао проблем у пласману својих производа.Највећи део производње камилице, нане добрим делом извозимо, првенствено у Немачку, Словенију, неке друге земље Европске уније, делом и у БиХ и Македонију. Исто је и са производима од лековитог биља и зато га, каже, душа боли када морамо да увеземо сировину, а биље можемо да произведемо код куће.Управо захваљујући радној снази коју има, Албанија је, каже, сада један од највећих извозника лековитог биља у Европи.Нестају и сакупљачи лековитог биљаА због недостатка радне снаге код нас је све већи проблем да обезбедимо довољне количине лековитог биља из саме природе. Они који се баве сакупљањем лековитог биља на њиховим природним стаништима су махом људи са 60 и више година старости. Ниједна машина, како истиче, не може да замени једног таквог познаваоца лековитог биља. Опстају још у јужним и југоисточним деловима Србије. У Соко бањи се традиционално организује манифестација биљобера.Лукић напомиње да стручњаци Института коме је на челу, као и колеге из других компанија су увек на тој манифестацији и саветују заинтересоване сакупљаче лековитог биља како да препознају врсту, који начин бербе је најделотворнији и у које време, када је биљка у којој фази зрелости.У постојећим околностима све изразитијих климатских промена које већ утичу на станишта па и нестајање неких лековитих биљака, али пре свега да би био избегнут сада нерешив проблем недостатка радне снаге на агрономима је да укажу на оне врсте лековитог биља које могу да се гаје плантажно и са што већом употребом механизације, указао је Лукић у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

економија, србија – економија, лековито биље, енергија спутњика, анализе и мишљења