00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ
У чему је тачно проблем са реториком Каје Калас?
06:30
25 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Делфини запливали – Аустралија чека Новака
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Хајдуковић: Можемо да превазиђемо националну карактерну грешку
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Европа између чекића и наковња – а све ратоборнија
17:00
59 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Улога бака и дека у одрастању деце
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Опасне идеје откривају паклени циљ: Овако би било уколико би непријатељи угасили Српску

© Фото : Фотографија генерисана вештачком интелигенцијомСарајево
Сарајево - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2026
Пратите нас
Ово је порука, ово је притисак. Ово је начин да се Србима покаже какав би њихов статус био уколико би изгубили Републику Српску, своје прерогативе државности и могућност да као конститутиван народ утичу на политички и друштвени живот у БиХ. Дакле, ове идеје су опасне не зато што су изводљиве, већ зато што откривају јасну политичку поруку и намеру.
Ово за Спутњик, коментаришући предлог бившег реисул‑улеме Исламске заједнице у БиХ Мустафе Церића о стварању такозване Босанске православне цркве, каже свештеник Дарко Ђого, професор на Богословском факултету у Фочи:
„Да би ствари биле јасније, морамо најпре да схватимо да ово није никаква нова идеја, нити инцидент, већ део једног дугог континуитета који се може пратити од прошлог века“.
Обнова 'Босанске цркве', у облику аутокефалне 'Босанске православне цркве', била би чин враћања равнотеже - између вере и државе, између традиције и савремености, између идентитета и суживота. Она би симболизовала прекид с монополима и туторствима која Босну деценијама држе у туђим наративима, и повратак принципу да се босанска духовност обликује у Босни, за Босну и у лојалности босанској историјској државности.
Овако је Церић, између осталог, објаснио потребу за формирањем такозване Босанске православне цкве.

Црква бошњачког пројекта

На ове тврдње одмах су оштро одговорили епсикоп бихаћко–петровачки Сергије и зворничко–тузлански Фотије, објаснивши да таква црква није никада постојала - нити ће икада постојати.
Ђого, који се деценијама бави политичком историјом Босне и Херцеговине, уобличавањем, „бошњачког пројекта“ од седамдесетих година 20. века, каже да се није десило ништа ново:
„Већ тада, у оквиру тадашње комунистичке републичке олигархије, појавило се схватање да муслиманима, како се тада говорило, треба дати неку историју испуњену одређеним митом. У том контексту је поново активирана идеја коју је Аустроугарска покушавала да наметне крајем 19. века. Реч је о такозваном интегралном босанству - идеји да се створи вештачка, хибридна нација која би имала лојалност најпре према социјалистичкој, а касније према Алијиној Босни и Херцеговини“.

Срби као православни Босанци

Ђого истиче да је у том пројекту Србима била намењена унапред дефинисана улога. Српском становништву нудило се исто оно што је нудила и Независна Држава Хрватска, а поново смо сведоци и овог предлога, који долази готово истовремено са Церићевим:
„Да за почетак буду анонимни православци или ‘православни Босанци’, а затим да буду потпуно асимиловани у бошњаштво и босанство са доминантно исламским предзнаком. Управо је то кључ за разумевање зашто се данас један бивши реис и политичар, који се чак кандидовао на изборима, бави питањем Српске православне цркве у Босни и Херцеговини“, објашњава Ђого.
Он примећује да овај предлог долази у тренутку када је још у кризи сама етногенеза Бошњака, једног народа који тек настаје, који још није сасвим оформљен, који се, примећује, још двоуми око свог националног имена и концепције.
„Дакле, имамо покушај да се, заправо, паралелно с тиме, пројектује оно што, наравно, не може бити, а то је нека наметнута босанска нација, у коју би се Срби у Босни и Херцеговини уклопили, да буду нека раја, грађани другог реда, којима ће неко одређивати како они има да се осећају и коме да буду лојални“.

Реис глобалног Запада

Наш саговорник сматра да Церићев иступ треба посматрати и кроз призму личне политичке биографије. Одувек је био политички практичар, неко ко је умео да плива на таласима онога што је у датом тренутку било актуелно.
„Седамдесетих и деведесетих градио је везе на Западу и у арапском свету, у време када су глобални Запад и исламски свет били савезници по питању БиХ. Био је нека врста копче између тих светова.Видео је себе као несмењивог реиса у БиХ, потом као реиса Балкана, па чак и као реиса исламске заједнице Европе. Градио је имиџ проевропског и проамеричког муслимана који би исламске структуре довео у политичку покорност колективном Западу.

Од НДХ до Зеленског

Ђого још једном истиче да се слични покушаји могу видети и у другим државама региона. И шире.
„Свака нова или хибридна држава посеже за старим рецептом – да се створи себи лојална православна црква. То смо видели у НДХ, видимо покушаје у Хрватској и Црној Гори, на Косову и Метохији, а сада се о томе говори и у БиХ. Владимир Зеленски сваки дан изјави нешто слично. А тај наратив о политичким Хрватима православне вероисповести има и једну врсту државне подршке у Хрватској“.

Предлог као опомена

Ђого закључује да ови предлози, иако неоствариви, „чим се из Сарајева попнете на Пале, све то нестане“ у некој мери и важни, како бисмо видели имиџ који и београдски медији, како каже, сасвим не злонамерно, а понекад и злонамено репродукују:
„Приче о неком беневолентном политичком Сарајеву, о људима који су фини и не размишљају ни на који начин о укидању Републике Српске или о пакости својим комшијама. Ми овде знамо да има пуно доброг света, али има и много злобе, много прикривених планова који с времена на време изађу на видело, да би се из њихове перспективе Србима показало где им је место. Да би се демонстрирала нека врста осећаја да су једино бошњаци они који владају у БиХ“.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала