https://sputnikportal.rs/20260113/grenland-razotkriva-duboku-krizu-poverenja-unutar-nato-a-1194721637.html
Гренланд разоткрива дубоку кризу поверења унутар НАТО-а
Гренланд разоткрива дубоку кризу поверења унутар НАТО-а
Sputnik Србија
Спремност европских земаља да упуте копнене снаге на Гренланд представља, пре свега, политички сигнал Сједињеним Америчким Државама, а не реакција на наводне... 13.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-13T21:30+0100
2026-01-13T21:30+0100
2026-01-13T21:30+0100
свет
свет
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/06/1194507554_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_b044016343c68f55f948324c7f87a41c.jpg
Према његовим речима, прави мотиви ових потеза указују на дубоку кризу поверења унутар Северноатлантског савеза. Мехран, који је члан Америчке и Европске асоцијације за међународно право, истакао је да званична образложења о руском и кинеском војно-поморском присуству не делују уверљиво.Мехран је објаснио да је распоређивање европских копнених јединица усмерено на стварање фактичког стања на терену, у којем би сваки покушај САД да успоставе контролу над Гренландом значио директан сукоб не само са Данском, већ и са другим савезницима у НАТО-у.На питање да ли ови потези одражавају настојање Европе да ојача сопствену безбедност независно од САД, Мехран је одговорио да је Европа схватила како је потпуна зависност од америчког „безбедносног кишобрана“ постала стратешки ризик.Он је подсетио да је Данска недавно најавила улагања од 2,3 милијарде долара у арктичке одбрамбене капацитете, укључујући изградњу три нова ратна брода, набавку две беспилотне летелице великог домета, као и проширење обавезног војног рока на жене од 2027. године. „Реч је о инвестицијама које се не могу објаснити страхом од Русије или Кине, већ потребом да се одговори на директан притисак САД“, оценио је он.Говорећи о тумачењу ових потеза као политичке поруке Вашингтону, а не мера против спољних претњи, Мехран је нагласио: „То је недвосмислен сигнал да Европа неће прихватити повратак америчког империјализма“.Са становишта међународног права, он је истакао да претње Доналда Трампа употребом силе у вези са Гренландом представљају кршење члана 2(4) Повеље УН, који забрањује претњу силом против територијалног интегритета или политичке независности било које државе. Подсетио је и на Трампову изјаву у интервјуу за Њујорк тајмс да му „међународно право није потребно“, што, како је оценио, представља отворено одбацивање поретка заснованог на правилима.Процењујући могућу реакцију америчке администрације, Мехран је навео да се Вашингтон суочава са две подједнако тешке опције — или да се повуче и изгуби кредибилитет, или да настави и изазове историјску кризу унутар НАТО-а. Он је нагласио да Велика Британија, Немачка и Француска по овом питању заузимају јединствен став, што се не сме потценити.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика
Гренланд разоткрива дубоку кризу поверења унутар НАТО-а
Спремност европских земаља да упуте копнене снаге на Гренланд представља, пре свега, политички сигнал Сједињеним Америчким Државама, а не реакција на наводне претње споља, изјавио је за Спутњик египатски стручњак за међународно јавно право Мохамед Махмуд Мехран.
Према његовим речима, прави мотиви ових потеза указују на дубоку кризу поверења унутар Северноатлантског савеза. Мехран, који је члан Америчке и Европске асоцијације за међународно право, истакао је да званична образложења о руском и кинеском војно-поморском присуству не делују уверљиво.
„Ако је претња морнаричка, зашто се одговор састоји од копнених трупа? Одговор је једноставан — стварна претња не долази са Истока, већ из самог Вашингтона“, навео је он.
Мехран је објаснио да је распоређивање европских копнених јединица усмерено на стварање фактичког стања на терену, у којем би сваки покушај САД да успоставе контролу над Гренландом значио директан сукоб не само са Данском, већ и са другим савезницима у НАТО-у.
На питање да ли ови потези одражавају настојање Европе да ојача сопствену безбедност независно од САД, Мехран је одговорио да је Европа схватила како је потпуна зависност од америчког „безбедносног кишобрана“ постала стратешки ризик.
Он је подсетио да је Данска недавно најавила улагања од 2,3 милијарде долара у арктичке одбрамбене капацитете, укључујући изградњу три нова ратна брода, набавку две беспилотне летелице великог домета, као и проширење обавезног војног рока на жене од 2027. године. „Реч је о инвестицијама које се не могу објаснити страхом од Русије или Кине, већ потребом да се одговори на директан притисак САД“, оценио је он.
Говорећи о тумачењу ових потеза као политичке поруке Вашингтону, а не мера против спољних претњи, Мехран је нагласио: „То је недвосмислен сигнал да Европа неће прихватити повратак америчког империјализма“.
Са становишта међународног права, он је истакао да претње Доналда Трампа употребом силе у вези са Гренландом представљају кршење члана 2(4) Повеље УН, који забрањује претњу силом против територијалног интегритета или политичке независности било које државе. Подсетио је и на Трампову изјаву у интервјуу за Њујорк тајмс да му „међународно право није потребно“, што, како је оценио, представља отворено одбацивање поретка заснованог на правилима.
Процењујући могућу реакцију америчке администрације, Мехран је навео да се Вашингтон суочава са две подједнако тешке опције — или да се повуче и изгуби кредибилитет, или да настави и изазове историјску кризу унутар НАТО-а. Он је нагласио да Велика Британија, Немачка и Француска по овом питању заузимају јединствен став, што се не сме потценити.
