https://sputnikportal.rs/20260117/1194875121.html
Музеј ћирилице – кућа историје, али и будућности националног писма
Музеј ћирилице – кућа историје, али и будућности националног писма
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо зашто је отварање Музеја ћирилице у Бајиној башти догађај од прворазредног значаја за културу, али и како су фотографије откриле... 17.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-17T10:00+0100
2026-01-17T10:00+0100
2026-01-17T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/11/1194874963_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_91a5468155dd9d019d097ce80da4dc3d.jpg
Музеј ћирилице – кућа историје, али и будућности националног писма
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо зашто је отварање Музеја ћирилице у Бајиној башти догађај од прворазредног значаја за културу, али и како су фотографије откриле повезаност српских и руских светиња.
Да ли је Западна Европа ушла у завршну фазу самопоништавања и каква је будућност европске културе, питања су којима се бави књига „На гробљу европских вредности“, о којој разговарамо са њеним аутором, социологом и новинаром Слободаном Рељићем.
Чиме све фотографска поставка „Светиње Санкт Петербугра“ о два велика руска храма – Исакијевског сабора и Цркве васкрсења Христовог – опомиње да архитектура и уметност нису само материјални споменици, већ носиоци смисла, наде и молитве, у каквој је вези ова и изложба „Српске светиње“, отворена у граду на Неви – сазнајемо од фотографа Миодрага Бранковића, аутора „Српских светиња“ и кустоса изложбе „Светиње Санкт Петербурга“.
Да ли ће Музеј ћирилице, чије је отварање заказано на Светог Саву 27. јануара, бити место где се чува, негује и промовише српско писмо кроз историју, или ће као национална установа негујући савремено стваралаштво бити дом у коме ће се усмеравати и будућност националног писма – питамо универзитетског професора Виктора Савића.
Да ли ће први Београф филм фестивал који почиње 30. јануара селекцијом „Поглед иза огледала“, вратити ауторски филм у центар пажње – бирајући остварења која су „више од пуког одраза у рефлективном стаклу и која трагају за емотивном, а не фактографском истином – за „Орбиту културе“ објашњава селектор овог програма, филмски и телевизијски редитељ Горан Николић.
У данашњој емисији откривамо зашто је отварање Музеја ћирилице у Бајиној башти догађај од прворазредног значаја за културу, али и како су фотографије откриле повезаност српских и руских светиња.Да ли је Западна Европа ушла у завршну фазу самопоништавања и каква је будућност европске културе, питања су којима се бави књига „На гробљу европских вредности“, о којој разговарамо са њеним аутором, социологом и новинаром Слободаном Рељићем.Чиме све фотографска поставка „Светиње Санкт Петербугра“ о два велика руска храма – Исакијевског сабора и Цркве васкрсења Христовог – опомиње да архитектура и уметност нису само материјални споменици, већ носиоци смисла, наде и молитве, у каквој је вези ова и изложба „Српске светиње“, отворена у граду на Неви – сазнајемо од фотографа Миодрага Бранковића, аутора „Српских светиња“ и кустоса изложбе „Светиње Санкт Петербурга“.Да ли ће Музеј ћирилице, чије је отварање заказано на Светог Саву 27. јануара, бити место где се чува, негује и промовише српско писмо кроз историју, или ће као национална установа негујући савремено стваралаштво бити дом у коме ће се усмеравати и будућност националног писма – питамо универзитетског професора Виктора Савића. Да ли ће први Београф филм фестивал који почиње 30. јануара селекцијом „Поглед иза огледала“, вратити ауторски филм у центар пажње – бирајући остварења која су „више од пуког одраза у рефлективном стаклу и која трагају за емотивном, а не фактографском истином – за „Орбиту културе“ објашњава селектор овог програма, филмски и телевизијски редитељ Горан Николић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/11/1194874963_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_80c9755f105e2057de922273b84f6832.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У данашњој емисији откривамо зашто је отварање Музеја ћирилице у Бајиној башти догађај од прворазредног значаја за културу, али и како су фотографије откриле повезаност српских и руских светиња.
Да ли је Западна Европа ушла у завршну фазу самопоништавања и каква је будућност европске културе, питања су којима се бави књига „На гробљу европских вредности“, о којој разговарамо са њеним аутором, социологом и новинаром Слободаном Рељићем.
Чиме све фотографска поставка „Светиње Санкт Петербугра“ о два велика руска храма – Исакијевског сабора и Цркве васкрсења Христовог – опомиње да архитектура и уметност нису само материјални споменици, већ носиоци смисла, наде и молитве, у каквој је вези ова и изложба „Српске светиње“, отворена у граду на Неви – сазнајемо од фотографа Миодрага Бранковића, аутора „Српских светиња“ и кустоса изложбе „Светиње Санкт Петербурга“.
Да ли ће Музеј ћирилице, чије је отварање заказано на Светог Саву 27. јануара, бити место где се чува, негује и промовише српско писмо кроз историју, или ће као национална установа негујући савремено стваралаштво бити дом у коме ће се усмеравати и будућност националног писма – питамо универзитетског професора Виктора Савића.
Да ли ће први Београф филм фестивал који почиње 30. јануара селекцијом „Поглед иза огледала“, вратити ауторски филм у центар пажње – бирајући остварења која су „више од пуког одраза у рефлективном стаклу и која трагају за емотивном, а не фактографском истином – за „Орбиту културе“ објашњава селектор овог програма, филмски и телевизијски редитељ Горан Николић.