https://sputnikportal.rs/20260118/tetovaze-i-imunitet-sta-je-pokazalo-istrazivanje-o-uticaju-tetovaza-na-ljudsko-telo-1194892348.html
Тетоваже и имунитет: Шта је показало истраживање о утицају тетоважа на људско тело
Тетоваже и имунитет: Шта је показало истраживање о утицају тетоважа на људско тело
Sputnik Србија
Тетовирање може да остави трајни траг не само на кожи, већ и на имуном систему, показује студија у којој су учествовали истраживачи Биолошког центра Чешке... 18.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-18T12:15+0100
2026-01-18T12:15+0100
2026-01-18T12:15+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
тетовирање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0c/1179425493_0:960:2048:2112_1920x0_80_0_0_1b3f572432fb0a5b9f44c6e03023549e.jpg
Након тетовирања, честице боје се не задржавају само у кожи, већ се брзо шире лимфним системом и таложе у лимфним чворовима, кључним местима за функционисање имуног одговора, где могу да остану годинама, наводе чешки медији.Иако су раније постојале сумње у хемијску безбедност мастила за тетоваже, њихови дугорочни ефекти на имунитет били су слабо истражени, а ова студија, објављена у угледном америчком научном часопису ПНАС, имала је за циљ да попуни ту празнину.Један од аутора истраживања, чешки научник Мартин Палуш, објаснио је да су анализирана црна, црвена и зелена мастила која су одобрена за употребу на европском тржишту.Према његовим речима, то доводи до оштећења и одумирања имуних ћелија, нарочито код црних и црвених пигмената. Тетовирање, како наводи, изазива двостепену упалну реакцију - акутну фазу која траје око два дана и хроничну фазу током које имуне ћелије нису у стању да разграде мастило, што може да има дугорочне последице по одбрамбени систем организма.Истраживачи упозоравају да хронична упала изазвана тетовирањем може бити повезана са развојем других здравствених проблема, укључујући карцином, аутоимуне болести или ток различитих инфекција.У оквиру истраживања, имуне ћелије изоловане из узорака људске крви излагане су пигментима за тетоваже у лабораторијским условима, а потом и вакцинама, како би се испитало да ли тетоваже утичу на имуни одговор.Аутори истичу да су потребна додатна истраживања, али да ова студија, у којој је учествовало 12 међународних истраживачких тимова, указује на потребу детаљнијег испитивања безбедности мастила за тетоваже и њихових дугорочних ефеката на организам, с обзиром на то да су знатно слабије регулисана у поређењу са лековима и другим медицинским производима.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0c/1179425493_0:768:2048:2304_1920x0_80_0_0_b39b1591a789e296e8d83215d14d860b.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, тетовирање
наука и технологија, друштво, тетовирање
Тетоваже и имунитет: Шта је показало истраживање о утицају тетоважа на људско тело
Тетовирање може да остави трајни траг не само на кожи, већ и на имуном систему, показује студија у којој су учествовали истраживачи Биолошког центра Чешке академије наука, а чији резултати указују да често коришћени пигменти за тетоваже могу да утичу на рад имуног система, изазову упалне процесе и чак промене ефикасност појединих вакцина.
Након тетовирања, честице боје се не задржавају само у кожи, већ се брзо шире лимфним системом и таложе у лимфним чворовима, кључним местима за функционисање имуног одговора, где могу да остану годинама, наводе чешки медији.
Иако су раније постојале сумње у хемијску безбедност мастила за тетоваже, њихови дугорочни ефекти на имунитет били су слабо истражени, а ова студија, објављена у угледном америчком научном часопису ПНАС, имала је за циљ да попуни ту празнину.
Један од аутора истраживања, чешки научник Мартин Палуш, објаснио је да су анализирана црна, црвена и зелена мастила која су одобрена за употребу на европском тржишту.
,,У року од неколико сати боја доспева у лимфне чворове, где долази у контакт са имуним ћелијама - макрофагима. Нажалост, те ћелије не могу да обраде мастило на исти начин као вирусе или бактерије'' рекао је Палуш.
Према његовим речима, то доводи до оштећења и одумирања имуних ћелија, нарочито код црних и црвених пигмената. Тетовирање, како наводи, изазива двостепену упалну реакцију - акутну фазу која траје око два дана и хроничну фазу током које имуне ћелије нису у стању да разграде мастило, што може да има дугорочне последице по одбрамбени систем организма.
Истраживачи упозоравају да хронична упала изазвана тетовирањем може бити повезана са развојем других здравствених проблема, укључујући карцином, аутоимуне болести или ток различитих инфекција.
У оквиру истраживања, имуне ћелије изоловане из узорака људске крви излагане су пигментима за тетоваже у лабораторијским условима, а потом и вакцинама, како би се испитало да ли тетоваже утичу на имуни одговор.
,,Питање се посебно наметнуло током пандемије ковида 19: да ли је вакцина примењена у тетовирану руку једнако ефикасна. Код тетовираних мишева забележена је нижа производња антитела након вакцинације, а сличан слабији одговор потврђен је и у људским имуним ћелијама изложеним пигментима'', навео је Палуш.
Аутори истичу да су потребна додатна истраживања, али да ова студија, у којој је учествовало 12 међународних истраживачких тимова, указује на потребу детаљнијег испитивања безбедности мастила за тетоваже и њихових дугорочних ефеката на организам, с обзиром на то да су знатно слабије регулисана у поређењу са лековима и другим медицинским производима.
src="https://odysee.com/%24/embed/%40Sputnjik.Srbija%3A7%2FProrok-1601%3A8?r=ETjQXV3nKzhKyajrBHZhiHcTyNATaRwk&autoplay=true" allowfullscreen>