Кијевска Русија, мајка данашње Русије, Белорусије и Украјине
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Књига „Кијевска Русија“ руског историчара Бориса Грекова, иако написана 1939. године, данас добија нову актуелност у светлу украјинске кризе. Греков је још тада научно показао да је Кијевска Русија заједничко историјско извориште Русије, Украјине и Белорусије, чиме је оспорио савремене ревизионистичке интерпретације.
У контексту савремених геополитичких спорова и покушаја историјског ревизионизма везаног за украјинску кризу, све чешће се износе тврдње да Кијев никада није био руски и да Кијевска Русија нема везе са руском државношћу, истакнуто је на промоцији ове студије у Руском дому у Београду.
Борис Греков је у свом капиталном делу показао да је Кијевска Русија мајка руске државности и простор на којем започиње историјски успон Словена, и то не само Источних Словена, нагласио је филозоф Мирослав Ивановић.
„Греков инсистира на општесловенском карактеру Кијевске Русије и то је изузетно важно, јер се не ради о маргиналној историјској епизоди, већ о формирању највеће заједнице народа на европском континенту“, рекао је Ивановић.
Књига која није изгубила научну актуелност
Иако је „Кијевска Русија“ написана пре готово једног века, њена научна вредност није умањена, сматра Ивановић.
„Читајући Грекова и данас добијамо правилну, утемељену слику прошлости. Ова књига није изгубила на актуелности ни у једном смислу. Она је и даље референтна тачка за разумевање периода Кијевске Русије“, истакао је он.
Ивановић подсећа да се Греков и данас често цитира у савременим научним и енциклопедијским изворима.
„Ако данас отворите Википедију, нарочито руску, и тражите релевантне појмове и догађаје из тог периода, видећете да се врло често позивају управо на Грекова. То јасно говори да ова књига и даље има статус научног ауторитета“, додао је Ивановић.
Три гране једног народа
Професор међународних односа др Срђан Перишић истакао је да Греков јасно показује да је Кијевска Русија најстарији период руске државности, из које порекло воде не само Русија, већ и Украјина и Белорусија.
„Греков је недвосмислено показао да се ради о три гране једног народа. Руски, белоруски и малоруски народ потичу из истог државног, културног и цивилизацијског извора“, рекао је Перишић.
Он је указао да савремена западна историографија настоји да Кијевску Русију прикаже као државу из које потиче искључиво Украјина.
„Те тезе нису нове. Греков их је научно разорио још 1939. године, и управо у томе лежи огроман значај ове студије“, нагласио је Перишић.
Греков против совјетско-украјинских интерпретација
Перишић је подсетио да је појам Кијевска Рус’ настао у руским историографским круговима у XИX веку, али да га је Греков реафирмисао у време Совјетског савеза.
„Он се тада отворено супротставио совјетско-украјинским историчарима који су покушавали да покажу да је Кијевска Рус’ била основа искључиво украјинске државе. Греков је у тој расправи победио, показавши да је Кијевска Рус’ основа руског, белоруског и малоруског идентитета, што значи да су та три народа – један народ“, рекао је Перишић.
Према речима Мирослава Ивановића, Грековљев однос према Украјини био је јасан и недвосмислен. Он је Украјину сматрао делом онога што бисмо данас назвали руским светом. Тиме се супротставио прозападном и ненаучном концепту да је само Украјина наследник Кијевске Русије и да једино она полаже право на то историјско наслеђе.
Кијевска Русија као „Рјуриково царство“
Греков је Кијевску Русију посматрао у ширем историјском контексту, као „Рјуриково царство“, које је обухватало огромну територију.
„Сматрам да је потребно још једном истаћи да се у свом раду бавим Кијевском Русијом не у уском територијалном смислу овог појма, већ у ширем смислу ’Рјуриковог царства’, које одговара западноевропском царству Карла великог“, написао је Греков у предговору издања из 1953. године.
Иако формално није била царство, Кијевска Русија је по снази, величини и трајању то фактички била, нарочито ако се има у виду да је опстала готово четири века, за разлику од Каролиншког царства које је трајало око једног века.
У свом делу Греков научно одбацује норманске теорије о пореклу појма „Рус“. Он показује да је реч о етничком појму који се појављује у историјским изворима још у VI веку, чиме доказује да је постојао неколико векова пре него што норманска теорија тврди да су га Варјази донели међу Словене.
Историчар који је обликовао руску историографију
Иако савременој српској јавности није довољно познат, Борис Греков заузима изузетно важно место у руској историографији. Радио је и у периоду царске Русије и у Совјетском савезу, био професор Петроградског, касније Лењинградског универзитета, и један од кључних људи у оснивању катедри за руску историју широм СССР-а. Дописни члан Академије наука постао је 1934, а редовни 1935. године. Његово дело „Кијевска Русија“ објављено је у издању издавачке куће ИТВ Центар плус.
Погледајте и:
