Нови амерички притисак на Београд – преко Албанаца с Југа Србије
© Sputnik / Олег Иванов
Пратите нас
Албанци покушавају да интернационализацију питање Југа Србије а уколико закон који се је предложен у Америци око положаја Албанаца у том делу Србије прође, то ће бити нови притисак на Србију, каже дипломата Зоран Миливојевић.
Спољнополитички одбор америчког Представничког дома изгласао је предлог закона у ком се тражи извештај о положају албанске мањине на југу Србије у тзв. Прешевској долини (Рашко-полимској области) и тврди да Србија спроводи дискриминацију над њом.
Дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић сматра да се овим ставља на дневни ред албанско питање и односи Београд-Приштина.
Опасна порука Србији
„ У овом случају мислим да оно што је за Србију опасно и оно о чему Србија мора да води рачуна и да има у виду јесте покушај интернационализације Југа Србије и покушај да се успостави паралела између дијалога Београд-Приштина и косовског питања и Југа Србије. Дакле, да се направи баланс између Срба на Косову и Албанаца у централној Србији. То су ствари које мислим да су врло важне,“ наглашава саговорник Спутњика.
Осим тога, додаје он, видели смо да у америчкој стратегији безбедности јасно пише да је интерес да се настави дијалог на бази Охридског споразума, а то је де факто признање Косова од стране Србије.
„Друго, позивање Вјосе Османи да потпише приступање Савету за мир исто није ван утицаја једног дела администрације и албанског лобија, али се не може одвојити од политике администрације која ипак има у виду Косово и која ипак има у виду интерес Америке везано за то“, сматра Миливојевић.
Нама је то уједно, додаје он, порука да они од Косова не одустају.
„Према томе, и конгресмен који је предложио тај закон, и ови који су сви гласали за то ипак наша шаље поруку да је код њих присутан албански фактор. Треба имати у виду да су Албанци дали до знања да су лојални Америци јер је Вјоса Османи била врло јасна да подржава Американце у некој широј стратегији, поготово кад су у питању војни контексти, интереси везани и за НАТО , и за њихово присуство тамо, за Бондстил који је америчка база, а треба поновити да та лојалност ипак значи,“ подсећа он.
С друге стране, каже Миливојевић, Србија је остала на принципијелним позицијама, не само око Украјине, него и око Гренланда и око Венецуеле.
Албанци се додворавају Трампу
„Албанци су исказали пуну лојалност Америци по тим питањима тако да ја и овај предлог закона не бих из тога издвајао. Ту има три ствари. Прво, постоји добар део дубоке државне администрације, утицаја и демократа који и даље косовско питање има у виду. Друго, постоји јак албански лоби у Америци. И он је и те како активан и актуелан. И треће, постоји још једна ствар која је везана и за политику, а то је да је Османи јасно дала подршку Трамповој политици и то Американцима, благо речено, не смета,“ образлаже Миливојевић.
Како каже, све је то један исти мозаик и све то није случајно - све је то порука да у америчкој администрацији, у америчким структурама и у Конгресу постоји јака албанска линија која је и даље актуелна и активна.
Американци, истиче Миливојевић, свакако неће одустати од признања Косова.
„Подршка Америке у томе је доста важна, уколико тај закон прође јер у питању је предлог закона који тек треба да прође кроз Представнички дом, Сенат и Белу кућу, али је и сама иницијатива нама порука и опомена - опомена да та тема није стављена ад акта него да је то тема према којој Србија мора активно да се односи,“ наглашава Миливојевић.
По његовом мишљењу, питање Косова ће сигурно бити актуелно и у расплету око Украјине, око нове безбедносне архитектуре у Европи, јер је Запад овај регион укалкулисао у своју зону интереса што значи да ће сигурно бити притиска на Србију.
Додатни притисак на Београд
Професор др Мирко Јакшић са Косова и Метохије подсећа и на чињеницу да Аљбин Курти има блиске контакте са албанским лидерима са југа Србије и да у косовском буџету постоји ставка која се односи на финансирање општина на југу Србије са албанском већином као и да је недавно Курти тражио на Охриду да се ускладе уџбеници за све албанске мањине које живе у региону са уџбеницима из Албаније.
„ Не знам ко је могао да помисли да ће Америка да батали Косово! То је њен пројекат у срцу Европе и зато је и створен како би био пре свега војни полигон, не за НАТО већ за америчке снаге у овом региону. Иако је ово можда за многе изненађење, за мене није јер не треба заборавити да је у току најјачи политички притисак на Београд до сада са Запада јер се ближи завршница са Украјином. Дакле, осим Косова и југ Србије је додатак за уцену Србије посебно за преговоре око нормализације односа а за потребе западног естаблишмента. С друге стране, стављање фокуса на југ Србије и положај Албанца одвраћа пажњу са Срба на КиМ и њиховог статуса,“ сматра он.
Подсећања ради, питање Југа Србије није од јуче а актуелизовао га је садашњи хашки затвореник а некадашњи такозвани председник тзв. Косова Хашим Тачи када је, још 2019. године, од косовског тима за преговоре са Београдом затражио да се у платформу за дијалог са Београдом укључи и резолуција о придруживању Прешева, Медвеђе и Бујановаца Косову.
С друге стране, Албанци са југа Србије су то исто затражили и сами од тадашње америчке администрације али и захтевали да се сва права која су Срби наводно добили кроз фамозни Бриселски споразум (2013/2015) реципрочно примене и на њих, укључујући и ЗСО. У складу са тим су и формирали уз помоћ Приштине Заједницу албанских општина 2015. године од стране пет албанских политичких партија са циљем да се изједначе права Албанаца у том региону са правима Срба на Косову и Метохији, односно Заједницом српских општина. Ова иницијатива је реакција на дијалог о ЗСО, а неки политички актери су идеју проширили и на Северну Македонију.
Стара идеја
Године 2018. Скупштина албанских одборника, три општине југа централне Србије, усвојила је „Политичку декларацију“ којом тражи од привремених косовских институција и власти у Београду да у дијалог о нормализацији односа буде укључен и, како кажу, политички статус Албанаца из Бујановца, Прешева и Медвеђе, територије коју они називају „Прешевска долина“, уз напомену да без решавања права Албанаца у „Прешевској долини“ не може бити стварне нормализације односа Београда и Приштине.
Иначе, Одбор за спољну политику Представничког дома Конгреса САД који је подржао предлог овог закона којим се тражи извештај о положају албанске мањине у Прешевској долини је у складу са Законом о Западном Балкану. Акт је предложио републикански конгресмен Кит Селф, а одбор га је усвојио са 43 гласа “за” и три гласа “против”.
У саопштењу за новинаре на сајту Кита Селфа, које је објављено у децембру прошле године када је закон предложен, он је навео да је веома забринут због поступања према етничким мањинама у Србији, “нарочито због широко пријављиване „пасивизације“ адреса у Прешевској долини које припадају Албанцима“.
Кит Селф се позивао и на извештај Европске комисије, наводећи да су у њему забележени забрињавајући налази у вези са поступањем државе према албанској мањини.
