https://sputnikportal.rs/20260201/istrazivaci-otkrili-prvu-masovnu-grobnicu-sa-zrtvama-najranije-pandemije-1195378649.html
Истраживачи открили прву масовну гробницу са жртвама најраније пандемије
Истраживачи открили прву масовну гробницу са жртвама најраније пандемије
Sputnik Србија
Истраживачки тим предвођен америчким научницима верификовао је прву масовну гробницу у региону Медитерана, у данашњем Јордану, где су сахрањене жртве најраније... 01.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-01T21:29+0100
2026-02-01T21:29+0100
2026-02-01T21:29+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
ископавање
јордан
бубонска куга
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/1c/1175421933_0:18:1024:594_1920x0_80_0_0_a2370c8240015d5e0112bfa3d83e08aa.jpg
ДНК узета из људских остатака у масовној гробници у Џерашу, у данашњем Јордану, показује да је микроб Јерсиниа пестис изазвао бубонску кугу.Јустинијавнова куга била је прва забележена пандемија бубонске куге која је опустошила Византијско царство и делове Европе, Азије и Африке.Названа је по цару Јустинијану I, који је и сам прележао болест.Пандемија је усмртила између 30 и 50 милиона људи, значајно ослабивши царство и утирући пут каснијим епидемијама попут Црне смрти, преноси Гардијан.Најновији налази, објављени у часопису ''Џурнал оф археолоџикал сајенс'', нуде оно што истраживачи називају ретким емпиријским увидом у мобилност, урбани живот и рањивост грађана погођених кугом.Ново истраживање фокусирало се на жртве, њихов начин живота, подложност болести у Џерашу, регионалном трговачком центру и епицентру пандемије која је беснела од 541. до 750. године нове ере.“Локалитет Џераш нам пружа људску причу о томе ко је умро и како је град доживео кризу“, рекла је главна ауторка студије и ванредна професорка на одељењу за глобалне, еколошке и геномске здравствене науке Универзитета Јужне Флориде, Рејс Ђијанг.Она је указала да пандемије нису само биолошки, већ и друштвени догађаји.Према њеним речима, то нам помаже да разумемо пандемије у историји као проживљене догађаје, а не само епидемије забележене у историјским хроникама.Мултидисциплинарни тим археолога, историчара и генетичких стручњака са Универзитета Јужне Флориде, Универзитета Флорида Атлантик и Универзитета у Сиднеју саставио је студију, а Ђијанг и њени истраживачи су проучавали ДНК извађену из зуба.Открили су разнолик демографски састав жртава, што је, како је рекла, показало да је иначе углавном мобилна популација, у време епидемије куге остала заједно, заробљена на истом месту због болести, слично начину на који су путовања обустављена током недавне пандемије ковида.“Људи се крећу, путују, а овде их је окупила криза“, указала је Ђијанг, додајући да су древне пандемије цветале у густо насељеним градовима.Ископавања су открила да је више од 200 људи сахрањено у гробници у Џерашу, познатом као Помпеја Блиског истока због својих очуваних грчко-римских рушевина.Ђијанг је навела да је међу жртвама било мушкараца и жена, старих и младих, ''људи у најбољим годинама, али и адолесцената''.Погледајте и:
јордан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/1c/1175421933_81:0:873:594_1920x0_80_0_0_078dd097b00832bb2830478a6f5460cb.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, ископавање, јордан, бубонска куга
наука и технологија, археологија, ископавање, јордан, бубонска куга
Истраживачи открили прву масовну гробницу са жртвама најраније пандемије
Истраживачки тим предвођен америчким научницима верификовао је прву масовну гробницу у региону Медитерана, у данашњем Јордану, где су сахрањене жртве најраније забележене пандемије на свету, пружајући нове детаље о Јустинијановој куги од које су умрли милиони људи у Византијском царству између шестог и осмог века, пренео је данас Гардијан.
ДНК узета из људских остатака у масовној гробници у Џерашу, у данашњем Јордану, показује да је микроб Јерсиниа пестис изазвао бубонску кугу.
Јустинијавнова куга била је прва забележена пандемија бубонске куге која је опустошила Византијско царство и делове Европе, Азије и Африке.
Названа је по цару Јустинијану I, који је и сам прележао болест.
Пандемија је усмртила између 30 и 50 милиона људи, значајно ослабивши царство и утирући пут каснијим епидемијама попут Црне смрти,
преноси Гардијан.
Најновији налази, објављени у
часопису ''Џурнал оф археолоџикал сајенс'', нуде оно што истраживачи називају ретким емпиријским увидом у мобилност, урбани живот и рањивост грађана погођених кугом.
Ново истраживање фокусирало се на жртве, њихов начин живота, подложност болести у Џерашу, регионалном трговачком центру и епицентру пандемије која је беснела од 541. до 750. године нове ере.
“Локалитет Џераш нам пружа људску причу о томе ко је умро и како је град доживео кризу“, рекла је главна ауторка студије и ванредна професорка на одељењу за глобалне, еколошке и геномске здравствене науке Универзитета Јужне Флориде, Рејс Ђијанг.
Она је указала да пандемије нису само биолошки, већ и друштвени догађаји.
“Повезивањем биолошких доказа из тела са археолошким окружењем, можемо да видимо како је болест утицала на стварне људе у њиховом друштвеном и еколошком контексту”, објаснила је научница.
Према њеним речима, то нам помаже да разумемо пандемије у историји као проживљене догађаје, а не само епидемије забележене у историјским хроникама.
Мултидисциплинарни тим археолога, историчара и генетичких стручњака са Универзитета Јужне Флориде, Универзитета Флорида Атлантик и Универзитета у Сиднеју саставио је студију, а Ђијанг и њени истраживачи су проучавали ДНК извађену из зуба.
Открили су разнолик демографски састав жртава, што је, како је рекла, показало да је иначе углавном мобилна популација, у време епидемије куге остала заједно, заробљена на истом месту због болести, слично начину на који су путовања обустављена током недавне пандемије ковида.
“Људи се крећу, путују, а овде их је окупила криза“, указала је Ђијанг, додајући да су древне пандемије цветале у густо насељеним градовима.
Ископавања су открила да је више од 200 људи сахрањено у гробници у Џерашу, познатом као Помпеја Блиског истока због својих очуваних грчко-римских рушевина.
Ђијанг је навела да је међу жртвама било мушкараца и жена, старих и младих, ''људи у најбољим годинама, али и адолесцената''.