ЕУ као раштимовани оркестар – и даље не зна шта хоће у политици према Русији
© Sputnik / Mikhail Voskresenskiy
/ Пратите нас
Различити ставови две водеће државе Европске уније Француске и Немачке око обнављања комуникације са Русијом, изнети током Минхенске конференције, одраз су дубоке осцилације мишљења унутар саме ЕУ , мишљења је професорка Драгана Митровић.
Док фрацуски предеседник Еманел Макрон сматра да је потребно успоставити директан канал комуникације са Русијом, немачки канцелар Фридрих Мерц прижељкује исцрпљивање и пораз Русије, иако признаје да је Русија војно јача од целе ЕУ.
Политика пропасти
На питање да ли то Макрон и Мерц глуме доброг и лошег полицајца према Русији или је просто у питању ехо раштимованог ЕУ оркестра, професор Драгана Митровић са Факултета политичких наука истиче да ЕУ на крају никада није ни имала неку јединствену спољну и безбедностну политику, а да је сада пред огромним изазовима које је пред њих поставила и Америка као савезник од које зависе и на коју су се деценијама ослањали, а суочени су са неуспехом своје политике санкција према Руској Федерацији.
“Суочени су заправо са последицама такве политике по њихову економију и на крају по безбедност и њихово место у свету, јер их је управо та политика довела до губљења конкурентности њихових привреда, а самим тим онда и важности Европске уније као глобалног играча. Дакле, ове земље (Немачка и Фрацуска) почињу да предлажу различите одговоре на путу или као решења на путу тих акутних проблема и ту, наравно, њихове све разлике у ставовима још више долазе до изражаја, јер су и њихове политике такође различите,” објашњава професорка ФПН-а.
Како каже, занимљиво је да се могу ту видети заправо и неки јако дугорочни трендови и то да се неке државе заправо враћају на стара подешавања.
Борба Немачке и Француске
“То важи за Немачку која то показује кроз говор њеног канцелара на Минхенској конференцији. Видимо да он са једне стране говори о томе да Европска унија мора да се сама снађе без Сједињених Држава, да мора сама да почне да брине о својој безбедности, а онда говори о томе да ће Немачка формирати највећу копнену армију на континенту, уопште армију што је наравно запањајуће с обзиром на стање немачке економије, у односу на положај Немачке, на историју Немачке у европској и светској историји. Наравно, и на повељу Уједињених нација. И заправо видимо његово ламентирање над крајем послератног, такозваног либералног поретка. Заправо он сматра да је малтене готов поредак који почива на Повељи Уједињених нација и на поразу нацистичке Немачке у Другом светском рату и да је сада ту празно поље које је та нова Немачка под њим, поново милитаризована, треба да испуни,” напомиње Митровићева.
Видљиве осцилације
Међутим, додаје она, то не одговара реалности и то није прихватљиво ни за друге чланице ЕУ, што ће се касније и показати, а још је мање прихватљиво за Руску Федерацију, за Народну републику Кину, па на крају и за Сједињене Америчке Државе, без обзира на то што је Европска унија страховито повећала увоз оружја из Америке.
“ Немачка такође и даље инсистира на подршци Украјини и на настављању рата у Украјини, што говори о томе да је она на потпуно погрешном путу, ако већ наводно трагају за некаквим путем за окончање проблема Европске уније. Са друге стране, Емануел Макрон наравно не види Немачку као водећу државу Западне Европе, остављене од стране САД, него види Француску, али очигледно да иде из крајности у крајност. Он је већ више пута, на крају на почетку саме Специалне војне операције, као што знамо, одлазио у Москву, а касније је постао изузетно ратоборан. Онда су се његова становишта мењала, осцилирала, и ево сада поново иницира и на техничком нивоу контакт са Москвом, међутим не више од тога. Мислим да је руска страна то чак назвала и патетичним, таква нека настојења на најнижем нивоу да се обнови диалог. А са друге стране он заједно са Мерцом, како рече, лансира неку идеју о заједничком нукларном штиту Западне Европе,” констатује саговорница Спутњика.
Не знају шта им је чинити
Митровићева напомиње да је овде реч о осцилирању позиција у јако великом луку, што значи, како каже, да у ЕУ просто не знају шта им је чинити.
“Чули смо и гласове из Немачке да се без Руске Федерације ипак не може постићи никакво решење ни економско, ни безбедносно, међутим, сматрам да актуелна елита, поготово бирократија у Бриселу, нема капацитета да се суочи са реалношћу и да заиста поче да спроводи реалистичну политику обнављања контакта са Руском Федерацијом и дијалог као пут до налажења решења,” оцењује она.
Митровићева каже да се чуло и од екстремних Американаца из „ратне партије“ да треба формирати некакву двојну Европску унију, где би њено језгро чиниле оне државе које су за наставак рата у Украјини, а ове остале би биле тај други колосек Европске уније.
“Свакакве су се ту идеје чуле, међутим, чињеница је да ни у Француској, ни у Немачкој ми немамо реалистично становиште, а ни становиште за које смо сигурни да ће важити и сутра и наредне недеље и слично. Оно што им је поручио амерички државни секретар и саветник за националну безбедност, да интереси Америке и ЕУ остају чврсто испреплетани, ипак је само једна флоскула која није потврђена оним што је он даље говорио, оним што је говорио и о рату у Украјини, и о ЕУ, а још мање понашањем Сједних Америчких Држава. Тако да мислим да ће лидери Немачке и Француске и даље бити изложени великој неизвесности и да ћемо слушати њихове ставове који веома много осцилирају и који ће бити у све већој супротности са реалношћу на терену,” наводи она.
Како каже, трачак наде види у њиховом покушају да се у контактима с Народном Републиком Кином постигне нешто на економском плану, да се излаз тражи кроз сарадњу са другим глобалним партнерима који би се онда гледали мање кроз неку идеолошку раван, а више кроз могућности за економску сарадњу.
