https://sputnikportal.rs/20260217/neka-bude-sto-biti-ne-moze-hoce-li-preziveti-ratnicki-partizan-stub-srpske-kosarke-1195803566.html

Нека буде што бити не може! Хоће ли преживети „ратнички Партизан“ стуб српске кошарке

Нека буде што бити не може! Хоће ли преживети „ратнички Партизан“ стуб српске кошарке

Sputnik Србија

Нека буде што бити не може! Хоће ли преживети „ратнички Партизан“ стуб српске кошарке

2026-02-17T12:33+0100

2026-02-17T12:33+0100

2026-02-17T12:52+0100

култура

публицистика

слободан владушић

кошарка

кк партизан

жељко обрадовић

богдан богдановић

спорт

спорт

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/14/1144903094_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_b1d53da92543a846de099c76f055c74e.jpg

Основну идеју ратничког Партизана симболизује генерација која је освојила титулу Купа шампиона под немогућим условима, од које то никада нико није ни очекивао и која је заиста учинила да буде могуће оно што заправо није могуће, сматра Владушић који је недавно објавио допуњено издање књиге „Кошарка, то је Партизан“.„Ратнички Партизан“ – нека буде што бити не може„У том смислу, Жељко Обрадовић је био и сада је битна фигура у историји Партизана док је био тренер. Био је битна фигура не само као тренер него управо као симбол тог континуитета између корпоративног Партизана с једне стране, и ратничког Партизана са друге ког сви навијачи заправо воле. А проблем са корпоративним Партизаном и уопште са корпорацијама у спорту јесте у томе што су оне пре свега заинтересоване за генерисање новца. Корпорација полази од профита или од већег буџета и та врста генерисања новца заправо подразумева и неку врсту потенцијалне опасности од обезличавања некадашњих клубова.“Данас кад Жељко Обрадовић више није тренер КК Партизан постоји један велики знак питања и видећемо у шта ће то заправо да се претвори, додаје Владушић. Јер постоји симболичка опасност коју један број навијача Партизана осећа интензивније а један други део мање интензивно, а то је да се клуб просто обезличи.„Ако имате десет странаца и страног тренера, онда шта је заправо Партизан? Јер Партизан нису само дресови, Партизан је један посебан етос, један посебан концепт кошарке, један поглед на свет. И питање је да ли можете, са играчима који су ипак професионалци и данас играју у Партизану а сутра ће негде другде и са тренером који је данас тренер Партизана а сутра негде другде, да сачувате тај карактеристичан поглед на свет. Не знам тачан одговор на то питање и мислим да ће време показати шта ће заправо бити Партизан за 4 - 5 година. Да ли ће бити једна врста корпорације која више неће имати додирне везе са оним што је некада био или ће се пронаћи неки начин да се тај континуитет сачува и да онда овај корпоративни Партизан буде нека врста апгрејда ратничког Партизана.“„Ратнички Партизан“ – стуб репрезентацијеСам наслов књиге „Кошарка, то је Партизан“ је последица генерацијског сагледавања једног од најпопуларнијих спортова у Србији и отуда теза по којој кад осам играча игра у репрезентацији тада долазе медаље, наводи Владушић.„За мене који сам почео да се заљубљујем у кошарку крајем осамдесетих и почетком деведесетих, заиста се не поставља питање шта је кошарка. Кошарка то је Партизан! Или, Партизан то је кошарка! То не мислим само због успеха кошаркаша, а то је не само Куп шампиона него две године раније и Куп Радивоја Кораћа, него и чињенице да су окосницу репрезентације у том славном периоду између 1995. и 2002. године чинили играчи Партизана. Тако да су сви наши кошаркашки успеси, све оно што смо осећали кроз кошарку и све симболичке дугове које су нам плаћали преко кошарке јер нису могли преко политике или економије, на неки начин били повезани са Партизаном. И са једном генерацијом играча који су прво подигли Партизан на један висок ниво игре и титула а онда се то прелило и на репрезентацију.“Према његовим речима, последњи производ таквог разумевања Партизана је Богдан Богдановић, што и није ни случајно кад се узме обзир колико смо медаља освојили, додуше не златних у време када је Богдановић био и капитен или јако битан играч репрезентације.Слика света која нема везе са политичком „партизанштином“Старије Партизанове великане Драгана Кићановића и Дражена Далипагића Владушић је „скрајнуто поменуо“ у књизи, зато што је у време кад су они харали кошарком био сувише млад и није имао неку врсту јасног личног искуства у гледању њихових утакмица.Кад срце, част и понос побеђују голу моћПартизанов ратнички дух ког Владушић описује реченицом „нека буде шта бити не може“ је нешто што смо можда помало и заборавили.Односно, могућност да у једном тренутку једна група играча, тренера, навијача превазиђу сами себе и то је оно што је на неки начин чудо и то је оно где заправо срце, част, понос, жртва побеђују голу моћ која може да се изрази кроз новац, објашњава Владушић.„Рецимо, сећам се једне утакмице када су играли Партизан и Реал Мадрид, то је био онај серијал када се играло у Пиониру. Реал Мадрид је био десет пута скупљи од тог Партизана, али излазе играчи Реал Мадрида као велике звезде и нико не обраћа пажњу на њих него сви певају Партизанову химну. И онда на крају Партизан победи са пола коша разлике. Како бих рекао, то је једно чудо, то је оно што не очекујете, а догодило се“, закључио је Владушић.Погледајте и:

https://sputnikportal.rs/20260131/velika-seoba-zapadnih-vrednosti-sa-zapada-zasto-i-sekspir-mora-hitno-da-bezi-u--moskvu-1195125988.html

2026

Вести

sr_RS

кошарка, србија, стуб, партизан, слободан владушић, košarka, srbija, stub, partizan, slobodan vladušić