Као рањена звер: ЕУ саму себе разграђује пројектима о чланицама другог реда
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Процес разградње Европске уније је почео још изласком Велике Британије из те организације тако да она нема неки прави основ да говори о проширивању. Ово што сада покушавају то је само нека сламка спаса оних глобалистичких центара моћи који још увек владају том крњом евроконтиненталном унијом.
Ово је мишљење др Александра Лукића на поновне назнаке да би ЕУ земље Западног Балкана могла да прими као чланице другог или трећег реда, без права одлучивања или вета.
Заштита од Русије и Кине
Лукић напомиње да Европска унија нема политичку будућност и да ће се највероватније разградња, започета изласком из ње Велике Британије, наставити.
“Европска унија очигледно не жели да нас прими као пуноправне чланове, из различитих разлога, а у исто време, истина је, не жели да остави овај простор Русији и Кини да имају већи утицај, или да имају исти утицај као што га имају и сада. На тај начин, они заправо желе истовремено и да ослабе утицај Русије и Кине на овом простору,” истиче Лукић.
Лукић објашњава да чланство у ЕУ подразумева да су све државе чланице равноправне, а то значи да имају иста права, исте обавезе итд.
“Уколико би нека држава била примљена у чланство, а да нема она права која имају остале чланице, онда би она била у неравноправном правном положају и због тога не би онда могло да се зове чланство, већ би морало да се зове некако другачије,” сматра он.
ЕУ је већ крња
Лукић примећује да се све време некако пренебрегава чињеница да је Европска унија изгубила једног таквог члана као што је Велика Британија чиме је аутоматски ослабила.
“Ми треба да одиграмо политички исправно, јер не треба ни рањену звер дирати, иритирати. Дакле, ЕУ је као рањена звер, та крња, евроконтинентална унија. Она се даље разграђује, то је моја теза, и због тога треба и говорити о крњој Европској унији. Могу се различити изрази поменути, али мислим да изласком Велике Британије Европска унија више нема право тако да се зове, нити да се говори о процесу проширивања, јер то је за Европску унију ненадокнадив губитак што се тиче њеног опстанка. Такође, о значају Европску уније говори и то што има службени језик енглески, а никоме у тој организацији енглески није матерњи језик,” каже он.
Питање КиМ све време лебди у ваздуху
Нама с друге стране одговара, сматра Лукић, на пример, укидање граница, веће тржиште за привреднике и ако постоји таква понуда, то је добро за нас али би требало некако преговарати.
“Србија треба да гледа своје интересе и ако та понуда, ако уопште постоји, подразумева укидање граница, неке економске интересе, царине које би одговарале нашој земљи, онда би такву понуду требало прихватити, али према мом мишљењу, под условом да се то не зове чланство. Европска унија очигледно не жели нас да прими или не може нас да прими, а свакако поред свега тога постоји и проблем Косова и Метохије. Дакле, иако би нас примили у то неравноправно чланство, питање је у којим границама би нас примили. А то питање све време лебди у ваздуху,” закључује Лукић.
План о непотпуном пријему чланица Запдног Балкана и у етапама није нов, а први пут је поменут пре деценију у једној од аналаиза Америке за Западни Балкан. Наиме, у поменутој анализи се на неки начин захтева од ЕУ да стави под своје окриље Западни Блакан како би тај део света заштитила од продора утицаја пре свега Риусије али и Кине. Америка је тада била убеђена да државе тог региона неће моћи до тада предвиђене 2020. године да испуне све захтеве ЕУ.
У ЕУ није баш било претеране радости за пријем нових чланова по било којој шеми, јер се већ тада гушила са државама које је примила 2004/07. године јер су неке од њих “пале на грбачу” јачим државама ЕУ. Зато се сада планови даље разрађују са пројекцијама о чланицама првог, другог и трећег реда, али засад све остаје у бриселским кулоарима – конкретног предлога нема.
