Милош Ковић за Спутњик открива зашто Срби подржавају Русију: Тајна је дубоко - у самом нашем бићу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
На анкетно питање о подршци руском председнику Владимиру Путину Срби су одговорили позитивно. Као последица стравичне негативне кампање, мапа старог континента „црвени се“ од негативних резултата, док је Путин добио „зелено светло“ од Србије. Разлог томе није само у историјским и верским спонама, већ га треба тражити и у самој суштини српског бића.
Овако професор историје на београдском Филозофском факултету Милош Ковић тумачи то што је Србија у својим ставовима вечито и непогрешиво готово усамљена на европском континенту. То се недавно потврдило и у истраживању Галуповог међународног удружења – најстарије и највеће независне мреже фирми за истраживање тржишта на свету. Спроведена у новембру 2025. године, Галупова анкета показује да председника Руске федерације у Србији одлучно подржава 37 одсто становника, док му се у осталим земљама оштро противе.
— ВИНТ (@RAcpWv8SolCYMOx) February 20, 2026
Љубав према Русији – логична ствар
Ковић сматра да су овакви резултати истраживања јавног мњења у Србији сасвим логични. Они су последица конкретног историјског искуства Срба из времена разбијања Југославије, распарчавања српског народа на различите државе настале од бивше југословенске државе и асимилације и протеривања Срба са територија тих држава или парадржавних творевина, а које је формирао Запад.
За време разбијања Југославије, Русија је водила прозападну политику и покушавала је да се интегрише у униполарни поредак. То је била Русија Јељцина и Козирјева. Међутим, наставља наш саговорник, са одласком Бориса Јељцина и доласком Владимира Путина на власт, политика Русије постајала је све више пријатељска према Србији.
Након доласка Путина на власт, политика Русије се временом претворила у главни ослонац Срба по питањима која су кључна и егзистенцијална за Србију. То су питања очувања територијалног интегритета Србије, суверенитета и права српског народа на физички опстанак, не само у Србији већ и на територијама новоформираних суседних држава, рекао је Ковић за Спутњик и додао да је то главни разлог због кога Срби реагују на известан начин када им се поставе питања попут оних из анкете.
Анкета која показује колико која европска земља подржава Владимира Путина
Историја се не може избрисати
Уз све наведено, каже Ковић, овде је реч и о нечему што је дубље историјско искуство, а које је поприлично освешћено у српском народу – чињеница да је Русија у протеклих неколико векова била главни ослонац у борби Срба за ослобођење и уједињење.
Наравно, ту постоји она пауза настала у време Совјетског Савеза и Југославије, од 1917. године па све до распада Совјетског Савеза и разбијања Југославије. У 20. веку долази до извесног дисконтинуитета у односима између Русије и Срба. То је свакако време у којем се руско-српски односи се не могу назвати у потпуности пријатељским, али то је опет посебна епоха.
Споменик цару Николају II у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На страну кратак прекид блискости, који свакако није значио и непријатељство, Ковић подсећа да су у претходних неколико векова, нарочито у 18. и 19. веку, Срби имали подршку Руског царства у различитим историјским периодима. То је, каже он, искуство које се не заборавља.
Вера је битна, али није пресудна
Историјском искуству се свакако могу додати и културне преференце које увек играју важну улогу у међународним односима. Ту се пре свега мисли на заједничку веру која спаја Србе и Русе кроз векове. Међутим, није довољно руско-српске односе свести искључиво на веру. Бугарска је такође православна земља, а Русија је кроз историју њој чак била ближи и савезник и пријатељ него Србији. Ипак, данас је Бугарска по питању односа према Русији на дијаметрално супротној страни у односу на Србију.
Треба подсетити да је Бугарска у оба светска рата била на страни непријатеља Русије. Тешко је дати прецизан одговор на питање зашто у бугарском случају имамо једно искуство и једно понашање, док је у српском случају сасвим другачије. То би свакако требало приписати једном дубљем предању код Срба, једној изразитој самосвести и сталној потреби Срба да буду на страни правде и истине. То је нешто што ми зовемо Светосавским и Косовским заветом, истиче Ковић.
Икона са ликом Светог цара Лазара и застава Русије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Увек на правој страни историје
Чињеница је да су Срби на свим великим историјским раскрсницама доносили добре одлуке. У Првом светском рату, у Другом светском рату, па и у ратовима којима је разбијена Југославија. Исто се дешава и сада, каже Ковић, док траје рат на истоку Европе и где се види јасно на чијој страни је већинска Србија.
То је просто тако. Зашто је то тако и зашто се код неких народа, чак и правослвних, одвија на један, а код нас на други начин, то би нас одвело много дубље, у неку озбиљну метафизику. Кад је реч о Србима, постоји та дубинска самосвест заснована на моралним нормама. Те норме су, опет, засноване на ономе што су Срби вековима називали „опредељењем за Царство небеско“, а што се јављало од Светог Саве, преко кнеза Лазара, до данашњег дана.
Управо су из овог разлога Срби за слободу плаћали највећу могућу цену, како кроз историју, тако и у данашњем времену, закључује Ковић.
Руска и српска застава
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Погледајте и:
