https://sputnikportal.rs/20260221/naucnici-nastoje-da-presretnu-rak-decenijama-pre-nego-sto-se-razvije-1196072807.html
Научници настоје да пресретну рак деценијама пре него што се развије
Научници настоје да пресретну рак деценијама пре него што се развије
Sputnik Србија
Ново истраживање показује како је могуће открити скривене ране знаке рака у крви и ткиву и интервенисати пре него што ова малигна болест постане опасна по... 21.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-21T19:30+0100
2026-02-21T19:30+0100
2026-02-21T19:30+0100
наука и технологија
наука и технологија
медицина
рак
канцер
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0d/1185711793_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_da0adb84e601b07597e3a51f29446d74.jpg
Много пре него што се тумор може видети на снимку, биолошки темељи рака можда су већ постављени. Према речима Ахмеда Елбедивија, вишег предавача биологије рака и клиничке биохемије на Универзитету Кингстон у Великој Британији, и Надин Вехиде, вишег предавача генетике и молекуларне биологије на истом универзитету, научници већ развијају стратегију која има за циљ да интервенише деценијама пре него што то дозвољавају конвенционални приступи лечењу рака.Уместо да чекају да се појаве симптоми, научници развијају приступ назван „пресретање рака“. Овај приступ се фокусира на заустављање фундаменталних биолошких промена које на крају доводе до ове малигне болести. Суптилне генетске промене се постепено акумулирају у ћелијама, понекад формирајући мале кластере који се називају клонови. Посебно су детаљно проучаване у крви, где њихово присуство може указивати на повећан ризик од болести попут леукемије. На ширење ових клонова утичу старење, инфламаторне реакције, наследни фактори и утицаји околине.Елбедиви и Вехида истичу шеснаестогодишњу студију, објављену у часопису „Блад“ крајем лета 2025. године, која је обухватила око 7.000 жена, а показала је да одређене мутације убрзавају раст клонова, док друге повећавају осетљивост ћелија на упалу. Праћење таквих образаца могло би помоћи у идентификацији појединаца који су склонији развоју рака касније у животу.Рак се не развија одједномДугорочне генетске студије клонског раста у крви потврђују да је развој рака вишестепени процес који се може пратити годинама пре него што се тумор појави. Рани знаци упозорења, укључујући преканцерозне промене попут младежа или полипа, могу постати мете интервенције много пре него што се развије инвазивна болест.Тестови за рано откривање више врста рака (МЦЕД) анализирају циркулишућу туморску ДНК коју абнормалне ћелије ослобађају у крвоток. Њихов циљ је да идентификују болест пре него што постане видљива на рендгену.Разлика у стопама преживљавања јасно показује колико је рана дијагноза кључна, јер ако се рак дебелог црева открије у првој фази, 92 одсто пацијената је живо пет година након дијагнозе, док у четвртој фази овај проценат пада на 18 одсто преживелих. Међутим, МЦЕД тестови могу пропустити неке случајеве и захтевају додатне потврдне тестове након позитивног резултата.Нови могући пут у превенцији ракаЕлбедиви и Вехида у чланку за "Конверзејшн" напомињу да примена модела процене ризика сличног оном који се користи у кардиологији представља посебне изазове. Прогресија рака је мање предвидљива, а неке ране промене никада не напредују. Прекомерна дијагноза, анксиозност, непотребне биопсије и неједнак приступ, посебно ако тестови остану скупи, представљају озбиљне етичке и практичне изазове за примену раног откривања рака.Регулаторна тела у Сједињеним Државама процењују стандарде поузданости и протоколе праћења за МЦЕД тестове. У Уједињеном Краљевству, Национални план за борбу против рака, објављен 4. фебруара 2026. године, захтева додатних 9,5 милиона дијагностичких тестова годишње у здравственом систему Велике Британије до марта 2029. године, као и континуирано тестирање цтДНК биомаркера код рака плућа и дојке, са могућим проширењем на друге врсте рака ако се покаже исплативим, пишу Елбедиви и Вехида.Превенција рака могла би да пређе са реактивног на проактивни приступ, али пажљива примена доказа и етичка заштита пацијената биће кључни за даљи развој метода за пресретање рака.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0d/1185711793_0:0:1024:768_1920x0_80_0_0_d0f4f7facea382d5d5e8330259b7d4ff.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, рак, канцер
наука и технологија, медицина, рак, канцер
Научници настоје да пресретну рак деценијама пре него што се развије
Ново истраживање показује како је могуће открити скривене ране знаке рака у крви и ткиву и интервенисати пре него што ова малигна болест постане опасна по живот.
Много пре него што се тумор може видети на снимку, биолошки темељи рака можда су већ постављени. Према речима Ахмеда Елбедивија, вишег предавача биологије рака и клиничке биохемије на Универзитету Кингстон у Великој Британији, и Надин Вехиде, вишег предавача генетике и молекуларне биологије на истом универзитету, научници већ развијају стратегију која има за циљ да интервенише деценијама пре него што то дозвољавају конвенционални приступи лечењу рака.
Уместо да чекају да се појаве симптоми, научници развијају приступ назван „пресретање рака“. Овај приступ се фокусира на заустављање фундаменталних биолошких промена које на крају доводе до ове малигне болести. Суптилне генетске промене се постепено акумулирају у ћелијама, понекад формирајући мале кластере који се називају клонови. Посебно су детаљно проучаване у крви, где њихово присуство може указивати на повећан ризик од болести попут леукемије. На ширење ових клонова утичу старење, инфламаторне реакције, наследни фактори и утицаји околине.
Елбедиви и Вехида истичу шеснаестогодишњу
студију, објављену у часопису „Блад“ крајем лета 2025. године, која је обухватила око 7.000 жена, а показала је да одређене мутације убрзавају раст клонова, док друге повећавају осетљивост ћелија на упалу. Праћење таквих образаца могло би помоћи у идентификацији појединаца који су склонији развоју рака касније у животу.
Рак се не развија одједном
Дугорочне генетске студије клонског раста у крви потврђују да је развој рака вишестепени процес који се може пратити годинама пре него што се тумор појави. Рани знаци упозорења, укључујући преканцерозне промене попут младежа или полипа, могу постати мете интервенције много пре него што се развије инвазивна болест.
Тестови за рано откривање више врста рака (МЦЕД) анализирају циркулишућу туморску ДНК коју абнормалне ћелије ослобађају у крвоток. Њихов циљ је да идентификују болест пре него што постане видљива на рендгену.
Разлика у стопама преживљавања јасно показује колико је рана дијагноза кључна, јер ако се рак дебелог црева открије у првој фази, 92 одсто пацијената је живо пет година након дијагнозе, док у четвртој фази овај проценат пада на 18 одсто преживелих. Међутим, МЦЕД тестови могу пропустити неке случајеве и захтевају додатне потврдне тестове након позитивног резултата.
Нови могући пут у превенцији рака
Елбедиви и Вехида у
чланку за "Конверзејшн" напомињу да примена модела процене ризика сличног оном који се користи у кардиологији представља посебне изазове. Прогресија рака је мање предвидљива, а неке ране промене никада не напредују. Прекомерна дијагноза, анксиозност, непотребне биопсије и неједнак приступ, посебно ако тестови остану скупи, представљају озбиљне етичке и практичне изазове за примену раног откривања рака.
Регулаторна тела у Сједињеним Државама процењују стандарде поузданости и протоколе праћења за МЦЕД тестове. У Уједињеном Краљевству, Национални план за борбу против рака, објављен 4. фебруара 2026. године, захтева додатних 9,5 милиона дијагностичких тестова годишње у здравственом систему Велике Британије до марта 2029. године, као и континуирано тестирање цтДНК биомаркера код рака плућа и дојке, са могућим проширењем на друге врсте рака ако се покаже исплативим, пишу Елбедиви и Вехида.
Превенција рака могла би да пређе са реактивног на проактивни приступ, али пажљива примена доказа и етичка заштита пацијената биће кључни за даљи развој метода за пресретање рака.