00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Супериоран преговарач у зло доба: Србин који је упозорио западне силе – где ће завршити

© Sputnik / Лола ЂорђевићВладислав Јовановић
Владислав Јовановић - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2026
Пратите нас
Владислав Јовановић био је дипломата старог кова који је оставио дубак траг у врло деликатном времену борбе Србије за опстанак, каже за Спутњик бивши премијер Србије и потпредседник Владе СРЈ Никола Шаиновић.
Бивши министар спољних послова Савезне Републике Југославије и некадашњи амбасадор при Уједињеним нацијама преминуо је у суботу увече у 93. години живота, а Шаиновић прича за Спутњик о његовој богатој дипломатској каријери и заоставшини за будућност:

Супериоран преговарач у тешким временима

„Влатко је био човек који је целу каријеру, од приправника до пензије, провео у Министарству спољних послова. Био је од оних људи који су увек испред себе држали стратешку анализу, па тек онда тактичко реаговање, што је давало једну велику стабилност свима нама који смо са њим сарађивали. Значи, он је и као човек зрачио миром, озбиљношћу и, можда се не зна, био је песник, писао је стихове. И ту своју унутрашњу дубину је ширио да су чак и странци који су с њим разговарали то осећали. Имао је неку супериорност у разговорима у та врло деликатна времена“, додаје Шаиновић.
У то време су многи, пре свега Американци и западни Европљани, приступали нама са позиција силе и са позиција да међународно право не постоји, подсећа Шаиновић.
„Влатко их је увек враћао на основе међународних односа говорећи да ако изађемо из тог оквира онда ће сви завршити на погрешној страни историје, односно сви који то покушавају, и на крају се то показало као потпуно исправно. Тако да ће остати његов траг и сви ћемо га памтити по том мирном и добронамерном погледу и једној моћи расуђивања кад су најтеже ситуације. То је Влаткова тековина коју треба да пренесемо на младе генерације као школу дипломатије и као начин како се бори за државне интересе.“

Суштином против „каубојштине“

Шаиновић ће памтити Јовановићеву дипломатску вештину по времену док је био министар спољних послова кад су се водили деликатни разговори са разним америчким представницима попут Холбрука, или са представницима ОЕБС-а који су на нас примењивали непостојећа правила.
ОЕБС је одлучивао консензусом, а за Југославију су измислили 'консензус минус један'. А да ли је то консензус или није? Био је то један потпуни апсурд и кад смо то расправљали сећам се Влатка који је и даље говорио о суштини проблема. Не о тим, да тако кажем каубојским гестовима него о суштини проблема који не смете да занемарите тако што покушате да га прекречите дневним интересом. Јер, кад будете рушили ОЕБС, он ће се рушити и вама, то су Влаткове речи после којих је у моменту настао тајац. И кад човек не зна како ће да крене даље, он је, сећам се тог примера, увек држао суштину проблема испред себе.“
А ако би се то пропустило то некад би било лакше јер би се човек упустио у текућу расправу, али је Владислав то увек држао испред, додаје Шаиновић.

Тога се сећам, те мирноће кад би човек најрадије бацио папире и рекао нећу више да разговарам. То је Влатко знао да врати.

Мир, искуство и велико знање

Мирноћа која је карактерисала Владислава Јовановића, према Шаиновићу није била само начин његовог понашања, него је иза ње стајало и велико знање.
„Он је почео од службеника у амбасади, па је прошао цео пут до министра спољних послова и представника у УН. То у дипломатији значи да знате све процедуре, разне техничке ствари које омогућавају да ви ефикасно радите. Тај мир је произилазио из знања, а не само из карактерне особине, јер има разних људи који су мирни, па им то ништа не значи. Али он је зрачио на све нас тако да су све те године биле године учења и стицања искуства. И кад питате Влатка, он вам каже 'тада и тада смо ми тако и тако', што значи да је говорило то његово искуство, знање које је имао и језици које је говорио. То је Влатко! Не само мир као карактерна особина, него мир и знање заједно.“
Да би се изградио дипломата калибра Владислава Јовановића требало би нам 30 година, каже Шаиновић и подсећа да је Србија доживљавала бројне дисконтинуитете од 2000. године на овамо због чега ће нам требати још времена да би се појавио такав дипломата.

Постоје млади људи и ја верујем у младе генерације јер и ми смо некад били млади па су нам старији говорили 'видећемо, али нећете ви моћи'. А кад је дошло стани-пани могли смо. Тако и ја верујем у младе генерације да ће се изградити према ситуацију у којој живимо. Почаст Владиславу не значи омаловажавање младих јер њихово време тек долази, закључио је Шаиновић.

Седам деценија дипломатске каријере

Владислав Јовановић рођен је у Житном Потоку 1933. године. Гимназију је завршио у Београду 1951. године, а након тога је дипломирао на Правном факултету у Београду.
Дипломатску каријеру је започео 1957. године у министарству иностраних послова Југославије.
Био је шеф дипломатије у два мандата, амбасадор при УН, Турској, службовао у Бриселу, Лондону.
Четири године је провео у амбасади у Бриселу (1960-1964), затим је био други секретар амбасаде у Анкари (1967-1971), саветник амбасаде у Лондону (1975-1979).
Био је амбасадор СФРЈ у Турској од 1985. до 1989. године.
Водио је неколико делегација Југославије на мировним и другим преговорима током деведесетих година прошлог века.
Погледајте и:
Венецуела - Sputnik Србија, 1920, 04.01.2026
СВЕТ
О овоме се дуго прича ал сад је коначно: Крах међународног поретка – на сцену ступа гола сила
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала