https://sputnikportal.rs/20260224/crtezi-iz-praistorije-mogli-bi-da-budu-prvi-zapisi-informacija-1196156827.html
Цртежи из праисторије могли би да буду први записи информација
Цртежи из праисторије могли би да буду први записи информација
Sputnik Србија
Цртежи на предметима старим више од 40.000 година, који су дуго сматрани декорацијом, могли би да представљају рани облик записивања информација, десетине... 24.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-24T22:43+0100
2026-02-24T22:43+0100
2026-02-24T22:43+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
цртежи
праисторија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/1c/1175421933_0:18:1024:594_1920x0_80_0_0_a2370c8240015d5e0112bfa3d83e08aa.jpg
Научници са Универзитета Сарланд и Музеја за праисторију у Берлину анализирали су више од 3.000 ознака на око 260 предмета који датирају из периода од пре 34.000 до 45.000 година, преноси Тајмс.Многи артефакти потичу из пећина са планинског венца Швапска Јура у југозападној Немачкој, региону познатом по уметности из леденог доба. Међу њима је и мала фигурица мамута исклесана од слоноваче и фигура "човека лава" из пећине Холенштајн-Штадел, које су обележене правилним редовима крстова, тачака и зарезима. Слични низови се појављују на алатима и предметима широм Европе.Примена рачунарских метода из лингвистике показала је да су секвенце ових знакова изузетно структуриране и имају сличност са прото-клинастим писмом, системом знакова који се појавио у јужној Месопотамији, око 3.000 година пре нове ере.Поред тога, истраживачи наглашавају да ова открића не значе да су Европљани из каменог доба "користили речи или граматику", али сугеришу да су развили способност визуелног записивања података, десетинама хиљада година пре изума правог писма.Археолози и лингвисти истичу да су ово тек први кораци у разумевању значења ових ознака – да ли су бележиле власништво, ловачке записе, ритуално знање или нешто друго, још није утврђено."Постоји много теорија, али до сада је урађено врло мало емпиријског рада", рекао је Кристијан Бенц, лингвиста са Универзитета у Сарланду.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, цртежи, праисторија
наука и технологија, археологија, цртежи, праисторија
Цртежи из праисторије могли би да буду први записи информација
Цртежи на предметима старим више од 40.000 година, који су дуго сматрани декорацијом, могли би да представљају рани облик записивања информација, десетине хиљада година пре појаве првог писма, показало је истраживање немачких научника.
Научници са Универзитета Сарланд и Музеја за праисторију у Берлину анализирали су више од 3.000 ознака на око 260 предмета који датирају из периода од пре 34.000 до 45.000 година,
преноси Тајмс.
Многи артефакти потичу из пећина са планинског венца Швапска Јура у југозападној Немачкој, региону познатом по уметности из леденог доба. Међу њима је и мала фигурица мамута исклесана од слоноваче и фигура "човека лава" из пећине Холенштајн-Штадел, које су обележене правилним редовима крстова, тачака и зарезима. Слични низови се појављују на алатима и предметима широм Европе.
Примена рачунарских метода из лингвистике показала је да су секвенце ових знакова изузетно структуриране и имају сличност са прото-клинастим писмом, системом знакова који се појавио у јужној Месопотамији, око 3.000 година пре нове ере.
Научници објашњавању да високо предвидљив низ (као што је "крст, крст, крст, крст") може да носи много мање информација од разноврснијег (на пример: "крст, тачка, крст, линија").
Поред тога, истраживачи наглашавају да ова открића не значе да су Европљани из каменог доба "користили речи или граматику", али сугеришу да су развили способност визуелног записивања података, десетинама хиљада година пре изума правог писма.
Археолози и лингвисти истичу да су ово тек први кораци у разумевању значења ових ознака – да ли су бележиле власништво, ловачке записе, ритуално знање или нешто друго, још није утврђено.
"Постоји много теорија, али до сада је урађено врло мало емпиријског рада", рекао је Кристијан Бенц, лингвиста са Универзитета у Сарланду.
