Велики сукоб раздире Запад: Нико не сме да „пипне“ екстремне леве либерале чак и кад – убијају
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Слика генерисана вештачком интелигенцијом
Пратите нас
Амерички амбасадор у Француској усудио се да каже како је француски младић, погинуо на протесту, жртва левичарских екстремиста. Француска влада му је одмах изрекла одређене забране, показавши како Европска унија одговара „нападачима“ на либерале. Да је уместо Трампа Бајден на власти, причала би се другачија прича, а амбасадор би био „недодирљив“.
Француски младић и активиста деснице Квентин Деранк нападнут је и убијен у тучи која је избила између присталица крајње левице и крајње деснице на протесту у Француској.
Након што је амерички амбасадор Чарлс Кушнер изнео став да је Деранк убијен од стране левичарских екстремиста, француска Влада га је позвала да „оправда“ своје речи. Он се оглушио о позив, након чега му је забрањен приступ свим министрима Владе.
Политиколог и аналитичар Александар Павић објашњава да унутар Запада тренутно букти рат вредности и идеологија. То се, по његовом мишљењу, могло наслутити још избором Доналда Трампа за председника. Такође се могло наслутити и говором потпредседника САД Џеј-Ди Венса на Минхенској конференцији прошле године, када је јасно истакнута критика европског приступа слободи говор, уз критику „воук“ културе.
Још дубљи јаз прави и Стратегија за националну безбедност, коју је Бела кућа објавила у децембру прошле године, а која јасно говори да ће се Америка посветити чак и активном супротстављању, односно подршци политичким снагама у Европи које су политички противници садашњег курса Европске уније.
Дакле, на папиру стоји да је најављен отворени сукоб вредности између Америке и Европе. И државни секретар САД Марко Рубио је ове године у Давосу говорио да су те заједничке вредности оно што је некада чинило Запад великим и да сада поново Америка и Европа морају да деле исте вредности ако желе да буду заједно. Очигледно је да постоји сукоб управо око тих вредности, каже Павић за Спутњик.
Тррампова политика је традиционалистичка — повратак хришћанским и породичним вредностима, против глобализације, против зелене агенде, против културног марксизма, док се Европска унија залаже за све супротно од тога.
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Слика генерисана вештачком интелигенцијом
Он додаје да је Трампова политика традиционалистичка — повратак хришћанским и породичним вредностима, против глобализације, против зелене агенде, против културног марксизма, док се Европска унија залаже за све супротно од тога. Из тог разлога, ово што се десило у Француској један је од првих јасних манифестација сукоба који се дешава унутар колективног Запада.
Сукоб испеглан, разлике остају
Амерички амбасадор у Француској је трагична дешавања у Француској окарактерисао у идеолошком контексту и практично рекао да су левичари одговорни за смрт младића који је погинуо на протесту, појашњава Павић. То је, наравно, био сигнал за узбуну у француским естаблишменту, које наш саговорник описује као марксистичко-левичарски. Све је ово довело до дипломатског инцидента који је сада привремено изглађен. Међутим, каже Павић, позиције остају драстично различите.
Очигледно се једва прикрива нетрпељивост која постоји на релацији Вашингтон–Париз, не само по питању идеологије него и по питању рата у Украјини. Иако француско руководство реторички говори о потреби разговора са Русијом, ништа се конкретно није десило, а Француска истовремено учествује у покушајима ескалације кризе. Трампу је, с друге стране, један од главних циљева да посредује у мирном решењу сукоба између Русије и Украјине.
Политиколог и аналитичар Александар Павић објашњава да унутар Запада тренутно букти рат вредности и идеологија. То се, по његовом мишљењу, могло наслутити још избором Доналда Трампа за председника.
© Tanjug / AP Photo/Mark Schiefelbein
Овај идеолошки сукоб полако прераста у геополитички, истиче наш саговорник. Разлике које сада постоје никако не могу бити идеолошки компатибилне. Не могу Трамп и Макрон да буду компатибилни, не могу Трамп и Брисел да буду компатибилни, нити то могу бити Трамп и садашњи Даунинг стрит. Исто важи и за Трампа и Мерца. Те разлике, подвлачи Павић, само ће бити веће, док не дође до неке врсте културне револуције или реакције у Европи, сличне оној која се десила у Америци.
Сукоб са дубоком државом
Упркос често поновљеном ставу, дубока држава се није преселила, већ се њено тежиште само пребацило преко океана, у Европу. Она није направила никакву инвазију у Европу, сматра наш саговонрик, већ је до избора Трампа постојећа либерал-глобалистичка дубока држава имала исте идеолошке светоназоре са обе стране Атлантика.
Сада дубока држава доминира само са једне стране Атлантика, и то кроз европску страну. Она се сада консолидује у ЕУ која од себе покушава да направи некакву супердржаву, која ће наставити да шири даље ту токсичну идеологију и у Европи и шире. Проблем је у томе што је дубока држава изгубила своје упориште у Вашингтону и зато сада пуца то трансатлантско јединство. Оно управо највише и пуца на том идеолошком плану, а тај либерално-глобалистички приступ исто тако има и уграђену русофобију, која за собом, наравно, вуче и србофобију.
Трамп хоће мир са Русијом, хоће мирну коегзистенцију, док дубока држава хоће да уништи Русију, да је фатално ослаби и да води бескрајне посредничке ратове против ње. То је, каже Павић, и идеолошка, али и све више геополитчка разлика.
Упркос често поновљеном ставу, дубока држава се није преселила, већ се њено тежиште само пребацило преко океана, у Европу.
© Sputnik / Алексей Витвицкий
Какав председник такви и амбасадори
Да Трамп није на власти, не би био ни постављен амбасадор попут Чарлса Кушнера који има такве светоназоре да јавно напада левичаре за оно за шта их сматра кривим. То би се тешко могло замислити да је на Трамповом месту неко други. За време Бајдена, каже Павић, бар је постојало некакво трансатлантско јединство где су, ако ништа друго, имали исте ставове према Русији и Кини уз, наравно, неке нијансе.
Сада Франсуцка и Немачка предњаче у томе да остваре већу стратешку аутономију у односу на САД, тако да ће они сад понекад и хтети да праве сличне инциденте, ради хомогенизовања сопственог јавног мњења против Трампове америке.
И природа амбасадора који је постављен, односно његова личност, играла је велику улогу у овом дипломатском инциденту, али чињеница је да претходна администрација никада не би поставила некога ко би тако јавно критиковао левичаре, или их на било који начин нападао, закључује Павић.
Погледајте и:
