https://sputnikportal.rs/20260226/hrvatska-cev-radi-samo-na-papiru--bez-ruske-nema-resenja-1196237413.html
„Хрватска цев“ ради само на папиру – без руске нема решења
„Хрватска цев“ ради само на папиру – без руске нема решења
Sputnik Србија
Док Брисел тврди да Мађарска и Словачка имају алтернативу и да нема непосредне опасности по снабдевање нафтом, техничке дилеме, ограничења инфраструктуре и... 26.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-26T21:01+0100
2026-02-26T21:01+0100
2026-02-26T21:01+0100
регион
регион
регион – економија
нафтовод
дружба
мађарска
словачка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/16/1180868132_0:314:3083:2048_1920x0_80_0_0_65e075fd9f03db076e4864f3df91d80e.jpg
Блокада транзита нафте кроз нафтовод „Дружба“ отворила је кључно питање енергетске безбедности средње Европе. Реч је о магистралном систему који је деценијама представљао кичму снабдевања Мађарске и Словачке сировом нафтом. У тренутку када је тај правац доведен у питање, Европска комисија изашла је са поруком да „у овој фази не постоји непосредна опасност по безбедност снабдевања“ две чланице ЕУ.Брисел као алтернативу наводи хрватски ЈАНАФ, односно Јадрански нафтовод који од луке Омишаљ води ка унутрашњости региона и повезује се са мађарским системом. На папиру, ствар изгледа једноставно: један правац је блокиран, други постоји и довољно је повећати проток.Међутим, енергетика се никада не своди само на политичке одлуке, већ представља и техничка питања капацитета, поузданости и логистике.Бројке које делују охрабрујуће – али само на папируЗванични капацитет ЈАНАФ-а процењује се на око 15 милиона тона сирове нафте годишње. У зависности од технолошких услова рада, процене варирају између 13 и 16,4 милиона тона. То је бројка на коју се позива и Брисел када тврди да алтернатива постоји.Када се погледају потребе рафинерија, рачуница делује изводљиво. Мађарска рафинерија прерађује око осам милиона тона годишње, а приближно исти капацитет има и словачка. Укупно, реч је о приближно 15 до 16 милиона тона нафте годишње – готово идентично номиналном максимуму ЈАНАФ-а.Управо ту настаје кључна дилема: да ли номинални капацитет значи и реално остварив, стабилан и дугорочно одржив транспорт таквих количина?Тестирања северног крака – сигнал опрезаПре око пола године тестиран је северни крак ЈАНАФ-а од Славонског Брода према Мађарској. Тај тест није прошао без контроверзи, подсећа стручњак за енергетику Небојша Обркнежев. Са обе стране – мађарске и хрватске – стизале су оптужбе о техничкој неисправности и међусобним покушајима пребацивања одговорности.Обркнежев указује да се суштина проблема не налази у политичкој реторици, већ у реалном стању инфраструктуре.Другим речима, теоријска могућност не значи аутоматски и оперативну спремност система да ради под максималним оптерећењем.Јужни крак функционише – северни под знаком питањаОбркнежев прави јасну разлику између праваца унутар система:Ова оцена указује да проблем није идеолошки нити геополитички, већ технички. Цевовод који је пројектован за одређени режим рада морао би да издржи знатно већи притисак и континуирани максимални проток уколико би у потпуности заменио „Дружбу“.Управо зато су мађарски МОЛ и ЈАНАФ договорили дугорочна тестирања система, која према најавама могу да потрају и до годину дана. Та чињеница сама по себи говори да поузданост северног правца још није дефинитивно потврђена.Омишаљ – потенцијално уско грлоДруги велики проблем јесте капацитет луке Омишаљ. Да би ЈАНАФ радио у пуном режиму и испоручивао 15 милиона тона годишње према северу, терминал мора да прими одговарајући број танкера и да их ефикасно опслужује.Податак да је у Омишаљ стигло осам танкера, према његовој оцени, представља тек петнаести део количина које би морале да буду редовно допремане како би северни крак био попуњен до максимума. Без додатних црпних станица и проширења инфраструктуре, систем би могао да постане жртва сопственог номиналног капацитета.Другим речима, чак и ако цевовод може да транспортује одређену количину, питање је да ли терминал може да обезбеди континуирани доток сировине у тим размерама.Логистика, компресорске станице и реални лимитиПоред самог цевовода и луке, кључну улогу имају и компресорске станице које одржавају притисак и омогућавају стабилан проток нафте до крајњих дестинација. Уколико било који сегмент система ради испод пројектованог стандарда или захтева модернизацију, целокупан ланац постаје рањив.Енергетски системи нису дизајнирани да преко ноћи мењају правце и оптерећења без последица. Свака промена захтева техничку проверу, тестирање и прилагођавање. Управо зато дугорочна тестирања која су договорена између мађарске стране и ЈАНАФ-а представљају индикатор да пуна оперативна спремност још није неспорна чињеница.Политичка порука и техничка реалностЗа Брисел је важно да покаже да алтернатива руској нафти постоји и да Унија има капацитет да обезбеди диверзификацију. Политичка порука је јасна: систем функционише, чланице нису препуштене ризику.Међутим, енергетска инфраструктура се не мери политичким изјавама, већ протоком, притиском, бројем танкера и стабилношћу компресорских станица. Ако северни крак захтева вишемесечна тестирања, а лучки капацитети додатне инвестиције, онда је јасно да прелазак са „Дружбе“ на ЈАНАФ није административна одлука, већ сложен техничко-логистички процес.Сабрано, слика изгледа овако: номинални капацитет ЈАНАФ-а приближно одговара потребама Мађарске и Словачке. Теоретски, систем може да преузме њихов годишњи увоз сирове нафте.Али, према упозорењима са терена, северни крак показује техничке слабости које тек треба до краја проверити. Лука Омишаљ може постати уско грло уколико се обим транспорта драстично повећа. Компресорске станице и пратећа инфраструктура морају да издрже трајни максимални режим рада.Због свега тога, ЈАНАФ као потпуна и тренутна замена за „Дружбу“ делује више као амбициозан пројекат него као оперативно решење које је спремно да без застоја преузме целокупно снабдевање Мађарске и Словачке.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260225/ek-nudi-madjarskoj-alternativnu-marsrutu-za-isporuku-nafte-1196200852.html
мађарска
словачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – економија, нафтовод, дружба, мађарска, словачка
регион, регион – економија, нафтовод, дружба, мађарска, словачка
„Хрватска цев“ ради само на папиру – без руске нема решења
Док Брисел тврди да Мађарска и Словачка имају алтернативу и да нема непосредне опасности по снабдевање нафтом, техничке дилеме, ограничења инфраструктуре и дуготрајна тестирања северног крака ЈАНАФ-а показују да је прелазак на хрватски правац далеко сложенији него што се политички представља.
Блокада транзита нафте кроз нафтовод „Дружба“ отворила је кључно питање енергетске безбедности средње Европе. Реч је о магистралном систему који је деценијама представљао кичму снабдевања Мађарске и Словачке сировом нафтом. У тренутку када је тај правац доведен у питање, Европска комисија изашла је са поруком да „у овој фази не постоји непосредна опасност по безбедност снабдевања“ две чланице ЕУ.
Брисел као алтернативу наводи хрватски ЈАНАФ, односно Јадрански нафтовод који од луке Омишаљ води ка унутрашњости региона и повезује се са мађарским системом. На папиру, ствар изгледа једноставно: један правац је блокиран, други постоји и довољно је повећати проток.
Међутим, енергетика се никада не своди само на политичке одлуке, већ представља и техничка питања капацитета, поузданости и логистике.
Бројке које делују охрабрујуће – али само на папиру
Званични капацитет ЈАНАФ-а процењује се на око 15 милиона тона сирове нафте годишње. У зависности од технолошких услова рада, процене варирају између 13 и 16,4 милиона тона. То је бројка на коју се позива и Брисел када тврди да алтернатива постоји.
Када се погледају потребе рафинерија, рачуница делује изводљиво. Мађарска рафинерија прерађује око осам милиона тона годишње, а приближно исти капацитет има и словачка. Укупно, реч је о приближно 15 до 16 милиона тона нафте годишње – готово идентично номиналном максимуму ЈАНАФ-а.
Управо ту настаје кључна дилема: да ли номинални капацитет значи и реално остварив, стабилан и дугорочно одржив транспорт таквих количина?
Тестирања северног крака – сигнал опреза
Пре око пола године тестиран је северни крак ЈАНАФ-а од Славонског Брода према Мађарској. Тај тест није прошао без контроверзи, подсећа стручњак за енергетику Небојша Обркнежев. Са обе стране – мађарске и хрватске – стизале су оптужбе о техничкој неисправности и међусобним покушајима пребацивања одговорности.
Обркнежев указује да се суштина проблема не налази у политичкој реторици, већ у реалном стању инфраструктуре.
„У питању је 15 милиона тона нафте која је требало да се транспортује преко ЈАНАФ-а до Мађарске, а фактички тим би задовољена била и Словачка. Ако говоримо о рафинерији у Мађарској, то је око осам милиона тона нафте да се преради на годишњем нивоу и исто толико у Словачкој. С тим у вези, оне би могле задовољити капацитетне потребе те две државе, али је питање техничка исправност самог нафтовода“, истиче он.
Другим речима, теоријска могућност не значи аутоматски и оперативну спремност система да ради под максималним оптерећењем.
Јужни крак функционише – северни под знаком питања
Обркнежев прави јасну разлику између праваца унутар система:
„Јужни крак који иде према Србији јесте исправан и може да црпи нафту која је ишла до сада, али за северни дефинитивно видимо да постоје одређени проблеми који нису политичке природе, већ реална неисправност на самом терену.“
Ова оцена указује да проблем није идеолошки нити геополитички, већ технички. Цевовод који је пројектован за одређени режим рада морао би да издржи знатно већи притисак и континуирани максимални проток уколико би у потпуности заменио „Дружбу“.
Управо зато су мађарски МОЛ и ЈАНАФ договорили дугорочна тестирања система, која према најавама могу да потрају и до годину дана. Та чињеница сама по себи говори да поузданост северног правца још није дефинитивно потврђена.
Омишаљ – потенцијално уско грло
Други велики проблем јесте капацитет луке Омишаљ. Да би ЈАНАФ радио у пуном режиму и испоручивао 15 милиона тона годишње према северу, терминал мора да прими одговарајући број танкера и да их ефикасно опслужује.
„Друго питање је може ли лука у Омишљу да прими толики број танкера који би да на дневној бази могли да испоручују нафту у нафтовод“, упозорава наш саговорник.
Податак да је у Омишаљ стигло осам танкера, према његовој оцени, представља тек петнаести део количина које би морале да буду редовно допремане како би северни крак био попуњен до максимума. Без додатних црпних станица и проширења инфраструктуре, систем би могао да постане жртва сопственог номиналног капацитета.
Другим речима, чак и ако цевовод може да транспортује одређену количину, питање је да ли терминал може да обезбеди континуирани доток сировине у тим размерама.
Логистика, компресорске станице и реални лимити
Поред самог цевовода и луке, кључну улогу имају и компресорске станице које одржавају притисак и омогућавају стабилан проток нафте до крајњих дестинација. Уколико било који сегмент система ради испод пројектованог стандарда или захтева модернизацију, целокупан ланац постаје рањив.
Енергетски системи нису дизајнирани да преко ноћи мењају правце и оптерећења без последица. Свака промена захтева техничку проверу, тестирање и прилагођавање. Управо зато дугорочна тестирања која су договорена између мађарске стране и ЈАНАФ-а представљају индикатор да пуна оперативна спремност још није неспорна чињеница.
Политичка порука и техничка реалност
За Брисел је важно да покаже да алтернатива руској нафти постоји и да Унија има капацитет да обезбеди диверзификацију. Политичка порука је јасна: систем функционише, чланице нису препуштене ризику.
Међутим, енергетска инфраструктура се не мери политичким изјавама, већ протоком, притиском, бројем танкера и стабилношћу компресорских станица. Ако северни крак захтева вишемесечна тестирања, а лучки капацитети додатне инвестиције, онда је јасно да прелазак са „Дружбе“ на ЈАНАФ није административна одлука, већ сложен техничко-логистички процес.
Сабрано, слика изгледа овако: номинални капацитет ЈАНАФ-а приближно одговара потребама Мађарске и Словачке. Теоретски, систем може да преузме њихов годишњи увоз сирове нафте.
Али, према упозорењима са терена, северни крак показује техничке слабости које тек треба до краја проверити. Лука Омишаљ може постати уско грло уколико се обим транспорта драстично повећа. Компресорске станице и пратећа инфраструктура морају да издрже трајни максимални режим рада.
Због свега тога, ЈАНАФ као потпуна и тренутна замена за „Дружбу“ делује више као амбициозан пројекат него као оперативно решење које је спремно да без застоја преузме целокупно снабдевање Мађарске и Словачке.
