https://sputnikportal.rs/20260304/poplava-evropi-ne-preti-samo-energetski-kolaps-ovo-bi-mogao-da-bude-jos-veci-sok-1196499588.html
Поплава! Европи не прети само енергетски колапс: Ово би могао да буде још већи шок
Поплава! Европи не прети само енергетски колапс: Ово би могао да буде још већи шок
Sputnik Србија
Ако би дошло до покрета избеглица из Ирана, онако како се наводи у извештају Агенције ЕУ за азил (ЕУАА), радило би се o поплави Европе, кажу саговорници... 04.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-04T20:12+0100
2026-03-04T20:12+0100
2026-03-04T20:12+0100
свет
свет
иран
мигранти
избеглице
рат
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112196/59/1121965940_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_1441ff9059f11c385856bee9e6ef6fc2.jpg
Сукоб у Ирану може да изазове, не само енергетскји колапс, већ и највећу миграциону кризу у Европи, наводи се у аналитичком извештају агенције ЕУ која се бави питањем избеглица. Уз становништво Ирана од 90 милиона чак и делимична дестабилизација може да доведе до невиђеног покрета избеглица.Избеглице могу да иду само на север, јер су на југу и западу Сирија с проамеричким режимом и непријатељски Ирак. Остаје „азербејџански коридор“ што би био и индиректни удар на Закавказје.Иран као потенцијални епицентар нове мигрантске кризеУ најновијим анализама ЕУАА наводи се да Иран представља потенцијално највећи појединачни извор миграционог таласа уколико би дошло до озбиљније дестабилизације безбедносне ситуације.Иако је број иранских захтева за азил у ЕУ тренутно знатно мањи него током сиријске кризе, у извештајима се упозорава да би нагла ескалација сукоба или колапс државних структура могли да произведу вишемилионски егзодус у кратком временском року.Бриселски аналитичари подсећају да би чак и одлазак десет одсто популације значио кретање око девет милиона људи. Током врхунца мигрантске кризе 2015–2016. године у ЕУ је регистровано нешто више од милион и по захтева за азил годишње. У поређењу с тим, потенцијални ирански сценарио вишеструко би надмашио тадашње капацитете прихвата.Северни правац и геополитичке последицеПрофесор емеритус са Економског факултета у Женеви, др Мирослав Јовановић, напомиње да су не само могућности апсорпције избеглица кавкаских земаља ограничене, ограничене су и могућности западноевропских држава, наглашава он, тако да би они у њима могли да се задрже само привремено. Међутим, како вратити назад људе који су прешли хиљаде километара?Географски положај Ирана додатно компликује ситуацију. Јужни правци воде ка Персијском заливу и поморским рутама које су логистички и безбедносно ризичне. Западни правац ка Ираку и Сирији пролази кроз нестабилне зоне. Северни правац, преко Азербејџана и даље ка Грузији или Русији, намеће се као реалистичнији копнени излаз.Такав ток кретања становништва имао би последице и по Закавказје — регион који је већ оптерећен замрзнутим конфликтима и безбедносним ризицима. Масовни транзит милиона људи могао би да поремети унутрашњу стабилност транзитних држава и изазове нове политичке тензије.Економски терет: буџети већ под притискомЕкономска димензија проблема, како упозорава Јовановић, вишеслојна је и дугорочна. Европска унија суочава се са успореним растом, растућим издвајањима за безбедност и енергетску транзицију, као и са структурним слабостима социјалних система.Масовни долазак нових избеглица захтевао би огромна буџетска средства за смештај, здравствену заштиту, образовање и интеграцију. Поред тога, инфраструктурни системи — железнице, путеви, комуналне мреже — у многим државама већ су у стању које захтева озбиљна улагања.Пандорина кутијаСа безбедносног аспекта, сценарио масовног кретања становништва из Ирана мењао би и стратешку слику Европе. Др Радомир Милашиновић упозорава да би транзитне земље имале ограничен капацитет задржавања миграната, те да би крајња дестинација остала Западна Европа.У безбедносним анализама разматра се и могућност пораста ризика од радикализације у условима наглог и неконтролисаног прилива људи. Искуства претходних мигрантских таласа показала су да и релативно мали проценат безбедносно ризичних појединаца може произвести озбиљне последице по стабилност држава домаћина.Тест издржљивости за европски системИако званичници ЕУ за сада не говоре о непосредној опасности од масовног егзодуса из Ирана, у аналитичким документима јасно се констатује да би такав сценарио представљао један од највећих миграционих изазова у савременој историји Уније.У том смислу, питање Ирана превазилази регионалне оквире и постаје потенцијални тест отпорности европског политичког, економског и безбедносног система — у тренутку када се Унија већ суочава са вишеструким кризама и дубоким унутрашњим поделама.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260304/uzivo-peti-dan-sukoba-na-bliskom-istoku-u-napadu-izraela-na-liban-poginulo-petoro-ljudi-video-1196474603.html
иран
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, иран, мигранти, избеглице, рат, анализе и мишљења
свет, иран, мигранти, избеглице, рат, анализе и мишљења
Поплава! Европи не прети само енергетски колапс: Ово би могао да буде још већи шок
Ако би дошло до покрета избеглица из Ирана, онако како се наводи у извештају Агенције ЕУ за азил (ЕУАА), радило би се o поплави Европе, кажу саговорници Спутњика. Такав миграторни талас Европа не би могла да поднесе ни у економском, ни у демографском, а ни у економском смислу.
Сукоб у Ирану може да изазове, не само енергетскји колапс, већ и највећу миграциону кризу у Европи, наводи се у аналитичком извештају агенције ЕУ која се бави питањем избеглица. Уз становништво Ирана од 90 милиона чак и делимична дестабилизација може да доведе до невиђеног покрета избеглица.
Избеглице могу да иду само на север, јер су на југу и западу Сирија с проамеричким режимом и непријатељски Ирак. Остаје „азербејџански коридор“ што би био и индиректни удар на Закавказје.
Иран као потенцијални епицентар нове мигрантске кризе
У најновијим анализама ЕУАА наводи се да Иран представља потенцијално највећи појединачни извор миграционог таласа уколико би дошло до озбиљније дестабилизације безбедносне ситуације.
Иако је број иранских захтева за азил у ЕУ тренутно знатно мањи него током сиријске кризе, у извештајима се упозорава да би нагла ескалација сукоба или колапс државних структура могли да произведу вишемилионски егзодус у кратком временском року.
Бриселски аналитичари подсећају да би чак и одлазак десет одсто популације значио кретање око девет милиона људи. Током врхунца мигрантске кризе 2015–2016. године у ЕУ је регистровано нешто више од милион и по захтева за азил годишње. У поређењу с тим, потенцијални ирански сценарио вишеструко би надмашио тадашње капацитете прихвата.
Северни правац и геополитичке последице
Професор емеритус са Економског факултета у Женеви, др Мирослав Јовановић, напомиње да су не само могућности апсорпције избеглица кавкаских земаља ограничене, ограничене су и могућности западноевропских држава, наглашава он, тако да би они у њима могли да се задрже само привремено. Међутим, како вратити назад људе који су прешли хиљаде километара?
Географски положај Ирана додатно компликује ситуацију. Јужни правци воде ка Персијском заливу и поморским рутама које су логистички и безбедносно ризичне. Западни правац ка Ираку и Сирији пролази кроз нестабилне зоне. Северни правац, преко Азербејџана и даље ка Грузији или Русији, намеће се као реалистичнији копнени излаз.
Такав ток кретања становништва имао би последице и по Закавказје — регион који је већ оптерећен замрзнутим конфликтима и безбедносним ризицима. Масовни транзит милиона људи могао би да поремети унутрашњу стабилност транзитних држава и изазове нове политичке тензије.
Економски терет: буџети већ под притиском
Економска димензија проблема, како упозорава Јовановић, вишеслојна је и дугорочна. Европска унија суочава се са успореним растом, растућим издвајањима за безбедност и енергетску транзицију, као и са структурним слабостима социјалних система.
Масовни долазак нових избеглица захтевао би огромна буџетска средства за смештај, здравствену заштиту, образовање и интеграцију. Поред тога, инфраструктурни системи — железнице, путеви, комуналне мреже — у многим државама већ су у стању које захтева озбиљна улагања.
„Тај буџет је више него напрегнут, не само због ранијег таласа, већ због тога што се у оквиру ЕУ врши милитаризација. И где пронаћи новац за социјално збрињавање тих избеглица. Друга ствар је да постоје велике потребе локалног становништва, поготово што је железничка, путна и остала инфраструктура у таквом стању да је потребно велико преуређивање, обнављање, проширење, где наћи новац за то? Тако да, ако неко каже да све то може да буде позитивно, тај треба да се скине са дроге“, закључује Јовановић.
Са безбедносног аспекта, сценарио масовног кретања становништва из Ирана мењао би и стратешку слику Европе. Др Радомир Милашиновић упозорава да би транзитне земље имале ограничен капацитет задржавања миграната, те да би крајња дестинација остала Западна Европа.
„Европа би била и поплављена и потопљена. Тако да се они који мисле да ће променом режима променити социоекономску ситуацију у Ирану играју великом ватром. Знате да су они 47 година под санкцијама и да су десетине милиона људи на ивици егзистенције. Тако да сви они који су планирали да ће променом режима овладати и изворима нафте отварају Пандорину кутију“, сматра Милашиновић.
У безбедносним анализама разматра се и могућност пораста ризика од радикализације у условима наглог и неконтролисаног прилива људи. Искуства претходних мигрантских таласа показала су да и релативно мали проценат безбедносно ризичних појединаца може произвести озбиљне последице по стабилност држава домаћина.
Тест издржљивости за европски систем
Иако званичници ЕУ за сада не говоре о непосредној опасности од масовног егзодуса из Ирана, у аналитичким документима јасно се констатује да би такав сценарио представљао један од највећих миграционих изазова у савременој историји Уније.
У том смислу, питање Ирана превазилази регионалне оквире и постаје потенцијални тест отпорности европског политичког, економског и безбедносног система — у тренутку када се Унија већ суочава са вишеструким кризама и дубоким унутрашњим поделама.
