https://sputnikportal.rs/20260308/istrazivanje-pokazalo-da-su-plate-zena-u-srbiji-za-14-odsto-manje-nego-plate-muskaraca-1196639168.html
Истраживање показало да су плате жена у Србији за 14 одсто мање него зараде мушкараца
Истраживање показало да су плате жена у Србији за 14 одсто мање него зараде мушкараца
Sputnik Србија
Жене у Србији у просеку зарађују 14 одсто мање него мушкарци, а јаз у платама највећи је у регионима где су зараде највеће, као што је Београд, где разлика... 08.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-08T13:46+0100
2026-03-08T13:46+0100
2026-03-08T13:47+0100
економија
економија
србија – економија
србија – друштво
жене
плате
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/18/1186061254_0:0:2688:1512_1920x0_80_0_0_e6262b395f3b7e9fd26df510ab0cc287.png
Како се наводи, истраживања показују да жене не само што зарађују мање него и очекују мање плате од својих мушких колега.Када је реч о Европској унији (ЕУ), у саопштењу се наводе подаци Еуростата, према којима разлика у платама износи 11 одсто.Што се тиче разлике по регионима у Србији, рекорд Београда објашњава се тиме што је у престоници концентрисан велики број управљачких и високо плаћених позиција, на којима и даље доминирају мушкарци.Раније истраживање Инфостуда указало је и на један додатни проблем, када је реч о разликама у примањима жена и мушкараца а он се огледа у томе што жене не само да зарађују мање, иако су образованије од мушкараца, већ и приликом конкурисања за посао очекују мању зараду.Истраживање је спроведено на више од 4.000 испитаника и показало је да жене заправо претпостављају да би требало да имају за 200 евра мању плату у односу на мушкарце који конкуришу на исту позицију и са истим или сличним квалификацијама.У истраживање Инфостуда рађеном поводом 8. марта, Дана жена, а на тему зашто жене очекују мању плату од својих мушких колега на истом радном месту, менаџерка пројеката у Институту за развој и иновације Милица Долашевић је истакла да је најпроблематичније то што платни јаз у Србији није резултат само разлике у плати за исти посао, већ је пре свега последица шире структуре тржишта рада.Додала је да жене ређе долазе до управљачких и руководећих функција, које носе највеће зараде и највећи утицај."Истовремено, чешће су запослене у секторима који су у просеку слабије плаћени и имају прекиде у каријери повезане са родитељством и бригом о породици. Све то значи да се платни јаз формира кроз читав каријерни пут, а не само кроз појединачне одлуке послодаваца о висини плате. Због тога је важно да се питање платног јаза посматра шире, као питање једнаког приступа приликама, напредовању и позицијама одлучивања, а не само као питање разлике у заради на истом радном месту", упозорила је она.Некадашња повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић за Инфостуд је рекла да је очекивање жена да имају мању зараду заправо последица дубоког и вишедеценијског укорењеног патријархалног обрасца.Према њеним речима жене себе доживљавају као мање вредне и због тога њихова очекивања у погледу плате буду мања.Истакла је да је посебно важан фактор период материнства, који у пракси често значи прекид или успоравање професионалног развоја.Истраживање је показало да додатни аспект представља и расподела неплаћеног рада у домаћинству, јер жене у Србији и даље проводе значајно више времена у кућним обавезама и бризи о породици, што директно утиче на расположиво време за додатне едукације, професионално усавршавање, умрежавање или развој пословних идеја.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, србија – друштво, жене, плате
економија, србија – економија, србија – друштво, жене, плате
Истраживање показало да су плате жена у Србији за 14 одсто мање него зараде мушкараца
13:46 08.03.2026 (Освежено: 13:47 08.03.2026) Жене у Србији у просеку зарађују 14 одсто мање него мушкарци, а јаз у платама највећи је у регионима где су зараде највеће, као што је Београд, где разлика износи 19 одсто, саопштио је данас Инфостуд.
Како се наводи, истраживања показују да жене не само што зарађују мање него и очекују мање плате од својих мушких колега.
Када је реч о Европској унији (ЕУ), у саопштењу се наводе подаци Еуростата, према којима разлика у платама износи 11 одсто.
Што се тиче разлике по регионима у Србији, рекорд Београда објашњава се тиме што је у престоници концентрисан велики број управљачких и високо плаћених позиција, на којима и даље доминирају мушкарци.
Раније истраживање Инфостуда указало је и на један додатни проблем, када је реч о разликама у примањима жена и мушкараца а он се огледа у томе што жене не само да зарађују мање, иако су образованије од мушкараца, већ и приликом конкурисања за посао очекују мању зараду.
Истраживање је спроведено на више од 4.000 испитаника и показало је да жене заправо претпостављају да би требало да имају за 200 евра мању плату у односу на мушкарце који конкуришу на исту позицију и са истим или сличним квалификацијама.
У истраживање Инфостуда рађеном поводом 8. марта, Дана жена, а на тему зашто жене очекују мању плату од својих мушких колега на истом радном месту, менаџерка пројеката у Институту за развој и иновације Милица Долашевић је истакла да је најпроблематичније то што платни јаз у Србији није резултат само разлике у плати за исти посао, већ је пре свега последица шире структуре тржишта рада.
"Другим речима, разлика у приходима настаје много раније, у расподели позиција, могућности напредовања и континуитету каријере", рекла је она.
Додала је да жене ређе долазе до управљачких и руководећих функција, које носе највеће зараде и највећи утицај.
"Истовремено, чешће су запослене у секторима који су у просеку слабије плаћени и имају прекиде у каријери повезане са родитељством и бригом о породици. Све то значи да се платни јаз формира кроз читав каријерни пут, а не само кроз појединачне одлуке послодаваца о висини плате. Због тога је важно да се питање платног јаза посматра шире, као питање једнаког приступа приликама, напредовању и позицијама одлучивања, а не само као питање разлике у заради на истом радном месту", упозорила је она.
Некадашња повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић за Инфостуд је рекла да је очекивање жена да имају мању зараду заправо последица дубоког и вишедеценијског укорењеног патријархалног обрасца.
Према њеним речима жене себе доживљавају као мање вредне и због тога њихова очекивања у погледу плате буду мања.
"Са тим је повезан и ниво одговорности који имају према деци или неком другом члану породице. Зато се теже одлучују на промену посла или ризик да траже већу зараду. То је заправо зачарани круг из кога саме жене морају за почетак да изађу, поготово што званична статистика говори да су неретко образованије и квалификованије од мушкараца", рекла је она.
Истакла је да је посебно важан фактор период материнства, који у пракси често значи прекид или успоравање професионалног развоја.
Истраживање је показало да додатни аспект представља и расподела неплаћеног рада у домаћинству, јер жене у Србији и даље проводе значајно више времена у кућним обавезама и бризи о породици, што директно утиче на расположиво време за додатне едукације, професионално усавршавање, умрежавање или развој пословних идеја.
