https://sputnikportal.rs/20260308/preti-ozbiljna-eskalacija-da-li-je-sledeca-turska-1196575087.html

Прети озбиљна ескалација: Ко коме држи страну у новом рату на Блиском истоку /видео/

Прети озбиљна ескалација: Ко коме држи страну у новом рату на Блиском истоку /видео/

Sputnik Србија

Косово је Србија, а и Босна је српска. У „ватромету“ реакција на друштвеним мрежама и препуцавањима између корисника из Приштине и Сарајева једни другима... 08.03.2026, Sputnik Србија

2026-03-08T18:49+0100

2026-03-08T18:49+0100

2026-03-08T20:41+0100

свет

свет

свет – политика

блиски исток

турска

коментари и аналитика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/1c/1186190759_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_974fb0e93135fa4fded08a043c693ffb.jpg

До овог оштрог сукоба у виртуелном простору дошло је након поруке Вјосе Османи којом се пружа недвосмислена подршка Израелу. У делу БиХ то је схваћено као увреда, делимично и као претња, па отуда салве коментара.Наравно, у Приштини нису остали дужни на такве коментаре. Ескалације сукоба на Блиском истоку, иако у доброј мери очекивана и најављивана, допринела је појави збуњености.Ко коме држи странуНаиме, често је тешко разумети ко коме „држи страну“? Заправо, ово је већ било видљиво након ескалације сукоба у Украјини, када је глобална већина одбила да уведе санкције Русији, али се међу тим државама нашло подоста оних које су истовремено гласале за проукрајинске резолуције у међународним организацијама или чак интензивно сарађивале са Кијевом по одређеним питањима.То што у Европи, намереној да украјински конфликт представи као борбу добра против зла – нису примећивали сву комплексност текућих међународних односа и неопходност вођења нијансиране спољне политике, претворило се у проблем континенталних размера који ће највише коштати Европљане.Елем, сада се уочава да ту изнијансираност треба тражити, пошто постоје и државе (то јесте – државна руководства) и народи који имају разлоге и да беспоговорно подрже Иран и да истовремено прижељкују неке успехе САД и Израела. Албанци, како у Приштини тако и у Тирани изгледа немају потребу за било каквим балансираним ставом, „ускочили“ су у изабрани чамац и тако преузели све ризике пребрзог и резолутног опредељивања.Тек почињу компликацијеМеђутим, када је о нијансама реч, треба упозорити да дешавања на Блиском истоку представљају почетак даљег компликовања ситуације и у укупним међународним односима, али и на више геополитичких (векторских) праваца. Један се посебно тиче Балкана. И тај правац понајвише је повезан са даљим позиционирањем Турске.Врло уочљиво, Иран је већ првог дана рата бомбардовао све америчке војне базе у непосредном окружењу, осим једне: оне у Инџирлику! Још пре тога, такође врло уочљиво, Турска се није придруживала било каквом организовању антииранских активности које су имале за циљ припрему америчко-израелског напада.Напротив, Ердоган је помогао властима у Техерану да сузбију јануарске протесте. При томе, Турска је чланица НАТО, чак једна од кључних карика у овом војном савезу. Истовремено, Нафтали Бенет, бивши израелски премијер у недавном говору јасно је изговорио: „Турска је нови Иран.“ Он позива на акције против Турске, зато што ова земља заједно са Катаром учествује у „изградњи обруча“ против Израела. Према Бенету, дакле, чак и ако Израел оствари значајније резултате у сукобљавању против Ирана, то не мора значити да је национална безбедност дугорочно осигурана пошто остаје „турска претња“.Односи Турске и Ирана нису једноставни, нити када се посматрају са историјског, нити када се анализирају са текућег становишта. Због тога, рекло би се и како Турска може градити своју спољнополитичку позицију какав год да буде исход. Међутим, оно што се на први поглед чини у перспективи не мора бити тако. Јер, односи Турске и Израела су катастрофални.Претња и за ТурскуПрво, претња за Турску долази од евентуалног колапса у Техерану који би довео до бујања сепаратистичких тенденција у иранском Курдистану. Турска је у одређеној мери успела да утиче на процесе у ирачком делу Курдистана након америчког заузимања Багдада, али то се све одигравало у потпуно другачијем међународном (и поготово регионалном) окружењу. Напослетку, то је била превасходно америчка акција, а ово је сада превасходно израелска акција.Друго, интензивирање и продужавање сукоба у непосредном комшилуку значи и нове изазове за ионако „крхку“ турску економију и могућност нових друштвених потреса и политичких ломова на унутрашњем плану. Ако се ствари посматрају са тог становишта, у економском, социјалном, хуманитарном, безбедносном и политичком смислу, Турска ће се суочити са врло непријатним дешавањима и још непријатнијим изборима.Турској нити одговара колапс у Техерану након неколико недеља рата (како то самоуверено најављује Доналд Трамп), нити јој одговара наставак рата који се може продужити у недоглед. Али, Турској пре свега не одговара што је формирана овако чврста америчко-израелска ратна коалиција, а ствари се погоршавају ако та коалиција буде остварила резултате којима ће се побољшати позиција Израела. Боља позиција Израела не значи само колапс у Техерану као циљ сам по себи, већ геополитичко преобликовање Блиског истока. Због тога, како је Нафтали Бенет најавио: следећа је Турска.Од чињења или нечињења Турске у наредним недељама зависиће много, како на Блиском истоку, тако и у далеко ширем географском „опсегу“, на просторима где је ова држава активна као несумњива регионална сила. Између осталог и на Балкану. А то онда може мењати текућа опредељења и усмерења, детерминисати неке нове процесе и обликовати другачији поредак.Није искључено да се оно што је почело као „ватромет“ реакција на друштвеним мрежама напослетку испољи као далеко озбиљнија ствар. Зато што је ескалација блискоисточне кризе врло озбиљна ствар.Погледајте и:

блиски исток

турска

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, блиски исток, турска, коментари и аналитика