https://sputnikportal.rs/20260315/u-rovovima-novinarstva--lekcije-za-briks-iz-americkog-iskustva-1196895906.html
У рововима новинарства – лекције за Брикс из америчког искуства
У рововима новинарства – лекције за Брикс из америчког искуства
Sputnik Србија
Ми смо оно што говоримо. Новинар никад и ни под каквим условима не сме да изневери поверење читалаца, поготово не у овом рату без оружја који букти тренутно ... 15.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-15T09:00+0100
2026-03-15T09:00+0100
2026-03-15T09:00+0100
друштво
друштво
србија – друштво
новинарство
сад
запад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/0e/1196895520_0:15:801:465_1920x0_80_0_0_0f08b06340ca82a6a47c697754b5dcdf.jpg
Малић, иначе дугогодишњи дописник РТ-а из Америке, поделио је своје знање и искуство на Другој међународној медијској школи ,,Балкан и Брикс+", а предавање је назвао ,,Лекције Бриксу из ровова америчког новинарства" јер, како каже, сматра да је новинарство нераздвојно од рата. Новинарством је и почео да се бави због једног рата, а вратио му се због другог. У међувремену је прошло 27 година, а осећај је као да за те скоро три деценије, ратовање није ни престајало.,,У рату је најбитније познавати самог себе и ту вам нико не може помоћи, али постоје индикатори који вам могу јасно показати како да препознате свог непријатеља. Супротно од љубави није мржња, већ индиферентност, а непријатељ вас никако не жели индиферентне. Жели да вас изнервира, да гађа у емоције. Зато је важно схватити како непријатељ размишља и дела", каже Малић.Када говори о непријатељу на Западу, Малић заправо говори о глобалистичкој, либералној, транснационалној безобличној маси. Не мисли на Америку или на Американце, већ на конструкт који стоји иза њих. Ова безоблична маса, каже он, подједнако презире постојање америчке, руске, козачке, српске и сваке друге нације или етноса, јер су то све идентитети, срж којом се не може манипулисти.Морате знати своју публикуКључно је познавати менталитет људи којима се обраћате, објашњава Малић. Бела кућа ,,продаје" рат против Ирана кроз мимове и референце из популарне културе. Она га не продаје остатку света, тамо то никада не би успело, већ сопственим грађанима који се озбиљно противе војној агресији. Не може се иста ствар и на исти начин ,,продати" и Американцима и Иранцима и свим другим народима заједно.,,Америка је практично измислила пропаганду и код њих се пропаганди приступа као науци. Њихов маркетинг развијан је још од двадесетих година прошлог века и то од стране озбиљних психолога. До сада су већ навикли да програмирају сопствено становништво како би куповало одређене производе, али и како би им ,,продавали" - ратове".Ова врста манипулације јесте комплексна, али је један њен аспект манипулација језиком и речима. Манипулација се не врши само кроз званичне вести, наравно, већ и кроз иднустрију забаве где је кључни играч Холивуд. Људи греше када све ове феномене посматрају засебно, објашњава Малић, али кад схвате да се са више различитих места интереси поклапају, да се говоре исте ствари и то на исти начин, долази се до закључка да је све то део једног великог војно-индустијско-забавног комплекса. Срећа па су се данас превише опустили и претерали са ,,кринџ" вестима и одбојним филмовима, а људи се заситили глупошћу и провидношћу.,,Међутим, није све увек тако провидно и глупо. Манипулација речима може бити и врло суптилна. То је разлика између тога да ли ћете у наслову ,,Њујорк Тајмса" прочитати реченицу ,,Иран тврди да има десетине погинулих у нападу на школу" и реченице ,,Деветоро људи убијено у Тел Авиву након иранског ракетног напада". У првом примеру неко тврди да је неки број људи у некаквом нападу погинуо, док се у другом примеру игра на карту осећања, жртве и директне кривице".Гурање публике у оквир наративаУоквирити некога у одређени рам, оквир, ,,мајндсет" спада такође у један од трикова глобалистичког ,,блоба" или безобличне масе и ако се тај оквир прихвати, долазак до истине је немогућ, објашњава Малић.,,Ова метода обликује то како ви гледате на одређени проблем, али контролише и услове у којима се о одређеном проблему расправља. Она излази из домена новинарства и залази у геополитику. Ако лав јури зебру на телевизору, а ви гледате канал о лавовима, навијаћете за лава. Ако, пак, гледате канал о зебрама, хватаћете се за главу и навијати из све снаге да зебра побегне од лава. Ко контролише језик и угао гледања, контролише и ток мисли. Ако прихватимо оквире наших непријатеља, пораз је загарантован".Обичан човек не жели да залази у дубину проблема, има пет минута да чује на вестима шта се десило у свету док у међувремену покушава да живи свој живот. Он верује да ће му неко јавити ако се нешто заиста битно догоди у свету, а медијска машинерија управо на то и рачуна.У току је рат за наше мислиКао сведок рата у Босни и Херцеговини, Малић је прилично добро знао шта се тачно и како овде догађало деведесетих. Међутим, на Западу је сазнао да су уредници из Њујорка, Вашингтона, Лондона већ унапред знали какву причу и из ког угла желе, а новинаре су слали на терен само да је нађу или, ако је баш нигде нема - измисле.,,Када је након свега почео и рат на Косову, већ сам био у Америци. Посматрао сам шта се дешава, раздвојен океаном и желео сам да по сваку цену нешто урадим. Почео сам да пишем, користећи се тадашњом новотаријом - интернетом, како бих, колико год могу, изменио тај лажни наратив који се о нама пласирао. Научио сам правила новинарства како бих боље уочио њихове лажи", описује Малић.Новинар не сме да изда своју публику. То није једноставно, али ће бар сутра моћи да погледа себе у огледалу. Људи су уједно и паметнији и глупљи него што се представљају и ту не треба човек да се заварава. Велике компаније и политичари користе медије за пласирање своје агенде, наравно, а новинари су одмах ту, на првој линији форнта у рату за пажњу и свест човечанства, опомиње Малић.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
друштво, србија – друштво, новинарство, сад, запад
друштво, србија – друштво, новинарство, сад, запад
У рововима новинарства – лекције за Брикс из америчког искуства
Ми смо оно што говоримо. Новинар никад и ни под каквим условима не сме да изневери поверење читалаца, поготово не у овом рату без оружја који букти тренутно - у рату за нашу пажњу и свест. Запад вешто користи ову чињеницу и претворио је у своје оруђе. На нама је да препознамо непријатеља и супротставимо му се, каже новинар Небојша Малић.
Малић, иначе дугогодишњи дописник РТ-а из Америке, поделио је своје знање и искуство на Другој међународној медијској школи ,,Балкан и Брикс+", а предавање је назвао ,,Лекције Бриксу из ровова америчког новинарства" јер, како каже, сматра да је новинарство нераздвојно од рата. Новинарством је и почео да се бави због једног рата, а вратио му се због другог. У међувремену је прошло 27 година, а осећај је као да за те скоро три деценије, ратовање није ни престајало.
,,У рату је најбитније познавати самог себе и ту вам нико не може помоћи, али постоје индикатори који вам могу јасно показати како да препознате свог непријатеља. Супротно од љубави није мржња, већ индиферентност, а непријатељ вас никако не жели индиферентне. Жели да вас изнервира, да гађа у емоције. Зато је важно схватити како непријатељ размишља и дела", каже Малић.
Када говори о непријатељу на Западу, Малић заправо говори о глобалистичкој, либералној, транснационалној безобличној маси. Не мисли на Америку или на Американце, већ на конструкт који стоји иза њих. Ова безоблична маса, каже он, подједнако презире постојање америчке, руске, козачке, српске и сваке друге нације или етноса, јер су то све идентитети, срж којом се не може манипулисти.
,,За ову безобличну глобалистичку скупину читав свет представља другост. Та другост је или романтизована фантазија или празно парче папира на којем ће они сами исписати сопствену пројекцију најгорих могућих уверења. Управо то су деведесетих радили са Србијом, представљајући је као средиште светског зла. Та иста накарадна скупина врло често решава своје унутрашњополитичке несугласице тако што их пријектује на другу страну. Након тога углавном уследе и бобме, а у име неког измишљеног циља".
Морате знати своју публику
Кључно је познавати менталитет људи којима се обраћате, објашњава Малић. Бела кућа ,,продаје" рат против Ирана кроз мимове и референце из популарне културе. Она га не продаје остатку света, тамо то никада не би успело, већ сопственим грађанима који се озбиљно противе војној агресији. Не може се иста ствар и на исти начин ,,продати" и Американцима и Иранцима и свим другим народима заједно.
,,Америка је практично измислила пропаганду и код њих се пропаганди приступа као науци. Њихов маркетинг развијан је још од двадесетих година прошлог века и то од стране озбиљних психолога. До сада су већ навикли да програмирају сопствено становништво како би куповало одређене производе, али и како би им ,,продавали" - ратове".
Ова врста манипулације јесте комплексна, али је један њен аспект манипулација језиком и речима. Манипулација се не врши само кроз званичне вести, наравно, већ и кроз иднустрију забаве где је кључни играч Холивуд. Људи греше када све ове феномене посматрају засебно, објашњава Малић, али кад схвате да се са више различитих места интереси поклапају, да се говоре исте ствари и то на исти начин, долази се до закључка да је све то део једног великог војно-индустијско-забавног комплекса. Срећа па су се данас превише опустили и претерали са ,,кринџ" вестима и одбојним филмовима, а људи се заситили глупошћу и провидношћу.
,,Међутим, није све увек тако провидно и глупо. Манипулација речима може бити и врло суптилна. То је разлика између тога да ли ћете у наслову ,,Њујорк Тајмса" прочитати реченицу ,,Иран тврди да има десетине погинулих у нападу на школу" и реченице ,,Деветоро људи убијено у Тел Авиву након иранског ракетног напада". У првом примеру неко тврди да је неки број људи у некаквом нападу погинуо, док се у другом примеру игра на карту осећања, жртве и директне кривице".
Гурање публике у оквир наратива
Уоквирити некога у одређени рам, оквир, ,,мајндсет" спада такође у један од трикова глобалистичког ,,блоба" или безобличне масе и ако се тај оквир прихвати, долазак до истине је немогућ, објашњава Малић.
,,Ова метода обликује то како ви гледате на одређени проблем, али контролише и услове у којима се о одређеном проблему расправља. Она излази из домена новинарства и залази у геополитику. Ако лав јури зебру на телевизору, а ви гледате канал о лавовима, навијаћете за лава. Ако, пак, гледате канал о зебрама, хватаћете се за главу и навијати из све снаге да зебра побегне од лава. Ко контролише језик и угао гледања, контролише и ток мисли. Ако прихватимо оквире наших непријатеља, пораз је загарантован".
Обичан човек не жели да залази у дубину проблема, има пет минута да чује на вестима шта се десило у свету док у међувремену покушава да живи свој живот. Он верује да ће му неко јавити ако се нешто заиста битно догоди у свету, а медијска машинерија управо на то и рачуна.
У току је рат за наше мисли
Као сведок рата у Босни и Херцеговини, Малић је прилично добро знао шта се тачно и како овде догађало деведесетих. Међутим, на Западу је сазнао да су уредници из Њујорка, Вашингтона, Лондона већ унапред знали какву причу и из ког угла желе, а новинаре су слали на терен само да је нађу или, ако је баш нигде нема - измисле.
,,Када је након свега почео и рат на Косову, већ сам био у Америци. Посматрао сам шта се дешава, раздвојен океаном и желео сам да по сваку цену нешто урадим. Почео сам да пишем, користећи се тадашњом новотаријом - интернетом, како бих, колико год могу, изменио тај лажни наратив који се о нама пласирао. Научио сам правила новинарства како бих боље уочио њихове лажи", описује Малић.
Новинар не сме да изда своју публику. То није једноставно, али ће бар сутра моћи да погледа себе у огледалу. Људи су уједно и паметнији и глупљи него што се представљају и ту не треба човек да се заварава. Велике компаније и политичари користе медије за пласирање своје агенде, наравно, а новинари су одмах ту, на првој линији форнта у рату за пажњу и свест човечанства, опомиње Малић.
