Срби на Косову добили само орочен „бајпас“: Избегнута тотална катастрофа али није – спасен живот
CC BY-SA 4.0 / Википедија/ Geograf208 /
Пратите нас
Договор који је постигнут поводом примене закона о странцима на Косову и Метохији својеврстан је „бајпас“ који омогућава Србима и њиховим институцијама да наставе да функционишу. Међутим, он отвара низ суштинских питања која превазилазе техничке олакшице.
Према речима професора Правног факултета у Косовској Митровици, др Душана Челића договор је необичан с обзиром на форму у којој је представљен јавности. Ради се, заправо, о јавном саопштењу специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине, Петера Соренсена – дакле, напомиње наш саговорник, не постоји споразум у класичном смислу речи, већ само Соренсенова изјава.
Ипак, и на начин на који је споразум изнет у јавност, омогућава се професорима, студентима, лекарима, односно лицима која немају приштинска документа, боравак на Косову и Метохији у наредних годину дана, са, како је наведено могућношћу продужетка.
„Видећемо тај спроведени акт из Приштине, некакво упутсво које се најављује, како ће то бити реализовано“, наводи Челић за Спутњик.
Временски бајпас како би се избегао тотални колапс
Оно што је, према његовом мишљењу јако интересантно је то што спискове оних који бораве на Косову и Метохији без приштинских докумената треба да прикупе општине – институције које функционишу у оквиру система привремених приштинских институција.
„То је нека врста по први пут, да тако кажем, симбиозе српских образовних и здравствених институција које раде у систему Републике Србије са општинама у такозваном косовском систему“, наводи Челић.
Ти спискови би вероватно били основа за за истовремено издавање и радних дозвола, тако да је, с једне стране добијен временски „бајпас“, јер би пуна примена Закона о странцима значила, како Челић каже, тотални колапс, најпре универзитета, који је и најосетљивији по том питању.
„Дакле, тај сценарио је за сада избегнут, међутим, по цену колаборације институција из система Србије са институцијама такозваног Косова, с једне стране и, с друге стране по цену тога да се сва та лица и званично од стране Приштине сматрају странцима и да ће ући у њихов квазиправни систем који је предвиђен за странце. Са том „бенефицијом“ да ће за почетак дванаест месеци бити мирни, моћи ће да бораве на КиМ без ограничења и да раде у институцијама које су, за сада још увек у систему Републике Србије“, истиче Челић.
Значи ли нешто додатни рок од три месеца
Други део Соренсенове изјаве указује на то да се приштински режим обавезао да Срби који из разних бирократских разлога или дискриминационе примене прописа нису могли да прибаве лична документа.
Њима се даје додатни рок од три месеца да прибаве документа. Међутим, некоме ко није могао да прибави документа у протеклих десет година, додатни рок од три месеца не значи ништа, каже Челић.
„Суштина би вероватно требало да буде да се ублаже или промене услови да ти људи ипак могу да добију приштинске личне исправе. Ради се о људима који су, рецимо, рођени на КиМ, а уписани су у матичне књиге у систему Србије. То је до јуче могло да чини. Или лица која су склопила брак пред матичарима у систему Србије, деца која су рођена у таквим браковима или која су због разних околности рођена у централној Србији, па су уписана у матичне књиге у Србији“, наводи Челић и додаје да вероватно има и других животних ситуација због којих су Срби са КиМ онемогућавани да прибаве приштинска документа.
Они у квазиправном систему такозваног Косова немају никакав правни субјективитет и рок од три месеца за прибављање личних докумената би у извесној мери могао да им олакша живот, сматра наш саговорник.
Свештенство и монаштво СПЦ у опасности
Поред овога, поставља се и питање статуса свештеника Српске православне цркве – какав статус ће они имати. Челић је мишљења да се Закон о странцима примењује на све, па и на свештенство и монаштво СПЦ, тако да ће и они доћи под удар закона и мораће да регулишу свој цивилни статус на КиМ.
„Да ли ће бити флексибислније примене када је у питању СПЦ, видећемо. Могуће је то очекивати, јер чули смо по први пут, када је реч о тзв. Закону о возилима да се он за сада неће примењивати на службена возила здравствених установа из система Србије, чије су таблице најчешће из Рашке, Новог Пазара, Врања… Да ли ће бити флексибилније примене закона и на свештенство и монаштво СПЦ, остаје да се види“, сматра Челић.
Горки плодови бриселских споразума
Одговор на питање да ли је Закон о странцима предвиђен Бриселским споразумом из 2013. не може да буде једнозначан, објашњава Челић. Директно, овако нешто тим споразумом није предвиђено, међутим, Бриселским споразумом, као и француско-немачким планом из 2023, практично се сви проблеми и сва спорна питања третирају искључиво као спорна питања такозваног Косова која ће се решавати унутар његовог квазиправног система.
„Србија је прихватила суштину тих докумената, а суштина је да ће сва власт на Косову и Метохији бити у рукама сецесиониста. Дакле, сва питања, па и ово питање, где се Срби проглашавају странцима на сопственој земљи, као и питање употребе моторних возила, и онда је простор Србије, нажалост минималан да учини нешто у том погледу. Њој су бриселским споразумима из 2013. и 2023, као и анексом из Охрида из 2023, везане руке и сада беремо горке плодове тих споразума“, закључује Челић.
Погледајте и:
