00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Магдалена Клашња: Костим је тајни састојак глумачког умећа
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
На ивици светске кризе: Блиски исток, енергенти и ломови у НАТО-у
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Молекул из крви питона могао би да послужи за нове лекове против гојазности

© Sputnik / Лола ЂорђевићЗлатни бурмански питон
Златни бурмански питон  - Sputnik Србија, 1920, 19.03.2026
Пратите нас
Научници су идентификовали молекул из крви бурманских питона који смањује апетит код гојазних мишева, а који би могао да послужи као основа за развој нових лекова против гојазности, наводи се у најновијој студији.
Молекул пТОС, који се појављује у крви питона након оброка, довео је до тога да гојазни мишеви једу знатно мање и изгубе око девет одсто телесне масе у 28 дана, без видљивих нуспојава карактеристичних за лекове попут Вегови, који делују успоравањем пражњења желуца, пише у студији објављеној у часопису Нејчер метаболисм, преноси Гардијан.
За разлику од ГЛП-1 лекова, пТОС делује директно на хипоталамус, део мозга који регулише апетит, наводе истраживачи са Универзитета Станфорд и Универзитета у Колораду.
Бурмански питони могу да поједу плен тежак готово колико теже и они сами, а затим месецима не једу, уз изузетно убрзани метаболизам и раст срца након оброка.
Научници су проучавали метаболите у крви младих питона пре и после оброка, идентификујући више од 200 молекула са значајним порастом, од којих је пТОС порастао више од 1.000 пута.
Аутори истраживања истичу да су резултати обећавајући, али да су потребна додатна истраживања пре него што се молекул примени код људи, јер се пТОС природно јавља и у људској организму.
Професор Лесли Леинванд, коаутор студије, оценио је да се ради о „супресору апетита који делује код мишева без неких нежељених ефеката ГЛП-1 лекова“ и додао да човек може много да научи проучавајући екстремне адаптације ових змија.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала