Запад још жали за робовласништвом: Србија за разлику од комшија показује да није - вазал
15:05 27.03.2026 (Освежено: 15:47 27.03.2026)
CC0 / Public Domain /
Пратите нас
Против резолуције о ропству гласале су Америка, Израел и Аргентина, док су педесет и две државе, већинском европске, остале уздржане. Очигледно је да универзалне хумане вредности, за које се на Западу највише декларативно залажу, апсолутно не функционишу у њиховим друштвима, а посебно не у њиховој политици.
Овако публициста и аналитичар Игор Ивановић гледа на резултате гласања за резолуцију Гане којом се трансатлантска трговина робљем и поробљавање Африканаца на расној основи проглашавају „најтежим злочином против човечности“. Резолуција јесте усвојена и то са 123 гласа „за“, али су преостали гласови покренули питање односа Запада према овој теми.
Земље као што су Велика Британија, Француска, Аустрија, Немачка, Италија, Јапан, Естонија, Летонија, Литванија, Украјина, Белгија, Холандија, Данска, Финска, Шведска, Норвешка, Шпанија, Португал, Канада, Лихтенштајн, Луксембург, Монако, Пољска, Швајцарска... гласале су уздржано, уосталом баш као и земље нашег региона.
Ивановић каже да је једно толеранција на папиру, а сасвим друго у пракси.
Овде је реч о једној крајње универзалној, наднационалној и надполитичкој резолуцији коју је предложила Гана, која би требало да буде прихватљива сваком здраворазумском и нормалном бићу на овој планети. Међутим, проблем не лежи само у политичкој природи, него и у томе у којој мери западне државе заиста верују да ропство не треба да постоји, каже Ивановић за Спутњик.
Западна цивилизација почива на насиљу
Када се с једне стране узме западњачка дубока вера у сопствену посебност, изузетност и супериорност — која не мора бити расна, као у доба Хитлера, напомиње наш саговорник, већ културолошка и цивилизацијска у односу на друге државе и цивилизације — онда то нужно производи одређене облике ропства.
Ако верујете да сте посебни и изузетни у односу на друге, па им намећете одређене колонијалне облике односа, било политичке било економске, онда се опет враћате идеји робовласништва. Уосталом, и сам Хантингтон, амерички политиколог, поставио је западну цивилизацију и њен напредак првенствено као узрок организованог насиља. Шта је робовласничко друштво ако не облик организованог насиља? Крађа и киднаповање људи широм света, њихово насилно довођење на вашу територију и терање да раде у нехуманим условима — то је суштина ропства.
Осим културолошког, овакав став доводи и до политичког проблема, напомиње Ивановић, а тај проблем своди се на менталитет крда.
На Западу више немате политику која је у стању да се издигне изнад политичког шибицарења. То значи да ако неко ко није део вашег блока предложи нешто што је универзално и људски прихватљиво, ви ћете бити кобајаги уздржани само зато што предлог није дошао са ваше стране. Управо то је облик политичког шибицарења и подела „ми“ и „они“, чак и у питањима која не би смела да буду упитна и дискутабилна.
Вазалне државе
Што се тиче „комшилука“, уздржане су биле и Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија, Северна Македонија, Бугарска, Румунија, Мађарска, Словенија. Ивановић сматра да тако нешто уопште није за чуђење јер су многе од тих земаља у суштини вазалне државе.
Србија није настала као вазална држава и није настала на вазалној, већ на слободарској свести. Управо смо због тога неретко и плаћали прескупу цену. Државе које нас данас окружују никада нису имале слободарску свест, већ су настајале као вазалне државе у оквиру великих европских сила. Оне су добијале то што се формално назива независност, а суштински је неовазални државни облик, од тих истих европских сила. Самим тим је њихово понашање крајње очекивано и природно. Па није се ваљда стварно могло очекивати да ће од Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе или Албаније доћи идеја да ропство није добро?
Ивановић као велико разочарење набраја Аргентину која је, уз Америку и Израел, гласала против резолуције. Он објашњава да је Аргентина скупо платила тај колонијални однос у којем су вршени и експерименти, прогони синдикалних вођа, па чак и католичких свештеника, само зато што су имали неку идеју слободе. Зато је такав глас од такве земље, сматра наш саговоринк, врло зачуђујући.
Србија и Африка
Србија се нашла међу земљама које су подржале резолуцију Гане, а Гана је недавно и повукла признање независности лажне државе Косово. Оваква врста сарадње, сматра Ивановић, биће и те како исплатива на дуже стазе.
Та подршка можда у овом политичком тренутку можда није толико значајна, али ће свакако постати значајна у будућности. Биће значајна ако не за генерације наше деце, онда можда наших унука. Долази до промене светског поретка, само је велико питање да ли ће Запад то моћи да поднесе без једног великог светског рата.
У том новом свету који настаје све оне државе које буду избориле парче суверенитета и које су богате ресурсима, а које не буду дозвољавале бриселској и епштајнској Европи да их експлоатише, имаће све значајнију улогу, закључује Ивановић.
Погледајте и:
