00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Српски се чује и у космосу
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Богавац: Спортисти, ширите веру и љубав и посетите Косово
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„О писању“
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Унутрашњи свет тинејџера: Улазак у прави свет кроз - прву љубав /видео/

© Sputnik / С. СоловьевМлади Московљани шездесетих година
Млади Московљани шездесетих година - Sputnik Србија, 1920, 29.03.2026
Пратите нас
Тинејџерске љубави нису само пролазна заљубљивања, већ сложени емотивни процеси у којима се млади први пут суочавају са собом, сопственим несигурностима и потребом за блискошћу.
Први наговештаји заљубљености често долазе неочекивано, а млади не само да постају заокупљени особом која им се допада већ почињу интензивније да размишљају о себи - како изгледају, шта говоре и какав утисак остављају.

Прве љубави

Васпитач и гешталт психотерапеут Дубравка Бјелић сматра да прво заљубљивање представља врло важан и узбудљив период живота, не само за тинејџера него и за целу његову породицу.
„То је у ствари први излазак у спољни свет, ван породице, како то ми кажемо у терапији – у полис, где излази и прва најдубља емоционална повезаност детета са неким другим. Тада дете бира први пут, очекује да припадне, да буде прихваћено и улог је, наравно, велик“, каже Дубравка Бјелић.
На прву љубав, уверена је гошћа подкаста „Породично…са Сандром Черин", треба гледати као на важан део унутрашњег развоја детета.
„Рекла бих да свако од нас има то искуство прве љубави, снажно је, сви га некако запамтимо. И ту се ми некако огледамо јер када говоримо о томе каквог ћемо партнера изабрати, или неку прву љубав, то зависи од тога која је унутрашња, развојна потреба детета – потреба да оно што му недостаје развије са неким другим важним повезивањем ван породице, али је сада изложено јер први пут оно бира и излаже своје емоције, своју повезаност, и у том односу све се мери“, напомиње Дубравка Бјелић.
Искуство прве љубави професор књижевности и гешталт психотерапеут Светлана Стојановић описује као својеврсну завесу кроз коју једно младо биће први пут гледа један свет.
„Та завеса се отвори на секунд, а ми имамо прилику да погледамо у оно што је иза ње, у тај неки дивни свет и у том свету себе. Јер ми заправо тамо себе видимо, а кад се завеса затвори ми идемо у свет да трагамо и нађемо - себе. Проналазимо се, односно развијамо се на разне начине, а између осталог и кроз партнерске односе“, каже Светлана Стојановић.

Бурне емоције

Прву љубав, истиче Дубравка Бјелић, карактеришу велике и бурне емоције, као и пројекције, илузије, маштања.
„Често тај неко није такав какав мислимо да јесте, већ ми пројектујемо и чинимо га много бољим него што он стварно јесте. Наравно, прва љубав је и драматична јер често не останемо у вези са том особом, дакле са собом носи и неки губитак, а дете у том моменту, у тим годинама, није способно да регулише одбијање, да прихвати реалност. То, наравно, није ништа необично будући да деца развојно и хормонски нису способна да обраде толике количине емоција и зато је све то толико интензивно“, објашњава психотерапеут.
Слично размишља и Светлана Стојановић која наглашава да се код деце прво развија део који је везан за интензитет емоција, за награђивање, за потребу да себи обезбеде новине:
„Они су страшно заинтересовани за нова искуства, за новине, способни су за интензиван емотивни одговор, чак буран, што доводи до импулса, а овај чеони кортекс који је заправо везан за размишљање, за кочнице, за доношење комплексних одлука тек се развија, понекад и неколико година касније. И зато ми имамо једно биће које интензивно жели да истражује, али ће тек касније успети да на прави начин себе спроведе кроз то истраживање.“

Улога родитеља

Како каже, када дете уђе у адолесценцију оно је врло склоно критиковању - критикује родитеље, критикује друштво, школу, учитеље.
„Рекла бих да критикује с правом зато што види, просто види добро, али истовремено дете је стекло способност мета когниције - да посматра себе, да размишља о себи „како мисли“. То је као да се одједном одушевите начином на који видите свет, постајете сами себи једна фасцинација јер сте одушевљени начином на који размишљате. Притом, чини вам се да сте на позорници и сви вас посматрају, дакле сви вам суде па постајете несигурни. Дакле, истовремено сте одушевљени својом јединственошћу, али и трагичном несхваћеношћу, па тако код адолесцената има елемента попут „мене нико не разуме“, „ја сам сам на свету“, а заправо се целој генерацији то дешава, просто се дешава у одређеним годинама и отежава однос између родитеља и детета“, објашњава Светлана Стојановић.
Родитељ би, указује гошћа подкаста, требало да зна да дете има потребу да се тако осећа и да је то просто мало хормонски, мало развојно такав тренутак у животу и једна подлога за несхваћеност.
„И замислите кад вам се у том тренутку учини да сте срели особу која је исто тако несхваћена – „нас двоје се разумемо једини на свету“. То се онда уклопи као клопка и заправо отежава уплив родитеља. Зато је јако битно врло рано, много пре него што дође до ове фазе, да родитељи имају близак однос са децом, близак у смислу да дете може са њима отворено да говори о својим осећањима“, каже Светлана Стојановић.
Прве љубави прати и анксиозност, одсутност, а може да се догоди и попуштање у школи, наводи васпитач и психотерапеут Дубравка Бјелић:
„Све је то нешто што плаши родитеље, али наш задатак је да то приметимо, да будемо уз дете, да имамо контакт са њим. Велику улогу играју родитељи јер помажу детету да спозна како се осећа. Чак и када је врло тешко, када на пример дете доживи одбијање, свађу или раскид, не треба да покушавамо да „чупамо“ децу из тога, него да будемо уз њих у томе. Дакле, најважније је да дете прође кроз то јер ако прође онда ће изнети неко искуство из тог првог односа и „постаће“. А то је развој. Развој је у ствари да дете „постане“, да упозна себе, то јест да успе да регулише своје емоције.“

Заљубљеност или дубља повезаност

На питање могу ли тинејџери да направе разлику између заљубљености и дубље емотивне повезаности, Дубравка Бјелић одговара да могу.
„Заљубљеност не може да траје предуго, она може да траје неко време, а ако веза потраје онда почиње да се гради однос. Тада у ствари дете већ има прилику да регулише нешто, онда је већ у зони сигурности и може уз партнерски однос да се развија, може да буде своје. Онда знамо да то прелази у дубљу повезаност јер млада особа све мирније подноси, лакше износи своје емоције, говори шта јој прија, а шта не и лакше процесуира све то“, закључује психотерапеут.
Деца и интернет - Sputnik Србија, 1920, 15.03.2026
ДРУШТВО
Од игрица до друштвених мрежа: Где вребају опасности по децу на интернету /видео/
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала